14. novembar 2024. godine

Ambasador Republike Srbije u Republici Grčkoj Nikola Nedeljković sastao se danas sa ministrom obrazovanja, verskih pitanja i sporta Republike Grčke Kirjakosom Pijerakakisom.

Ovom prilikom potvrđene su vekovne kulturne i duhovne veze između srpskog i grčkog naroda, kao i odličan nivo sveukupne saradnje kojoj poseban doprinos pružaju i lične prijateljske veze i redovni kontakti predsednika Vučića i premijera Micotakisa.

Tokom veoma srdačnog razgovora, razmenjena su mišljenja o dodatnom produbljivanju saradnje u oblasti obrazovanja i sporta, kao i naučno-tehnološke saradnje. Posebno su razmatrane mogućnosti za realizaciju većeg broja zajedničkih projekata u oblasti obrazovanja i to kroz nastavak saradnje obrazovnih institucija Republike Srbije i Republike Grčke, razmenu studenata, realizaciju zajedničkih programa i istraživanja. Takođe, razgovarano je i o uvođenju stranih visokoškolskih ustanova u obrazovni sistem dve zemlje, imajući u vidu grčko iskustvo, kao i da se u Srbiji trenutno razmatra ovo pitanje, s obzirom na rastuće intersovanje prestižnih inostranih univerziteta za dolazak u Srbiju.

Ministar Pijerakakis je pozdravio obostrano interesovanje za dalje institucionalno jačanje prosvetne saradnje naše dve zemlje, što predstavlja, kako je naveo, važnu sponu u  povezivanju naših naroda, posebno mladih generacija.

Ambasador Nedeljković je informisao ministra Pijerakakisa o ciljevima, kao i ostvarenim rezultatima Republike Srbije u oblasti novih tehnologija i inovacija koji su deo plana „Skok u budućnost — Srbija EXPO 2027” i koji se nalaze među ključnim prioritetima Vlade Republike Srbije. U tom smislu, posebno je ukazao na značaj predstojećeg Samita Globalnog partnersta za veštačku inteligenciju koji se održava u Beogradu 3-4 decembra.

10. novembar 2024. godine

Povodom obeležavanja Dana primirja u Prvom svetskom ratu, na inicijativu Ambasade Republike Srbije u Atini, u prostorijama Ambasade, večeras je održana svečana priredba đaka Srpske dopunske škole u Atini.

Prisutnima se obratio ambasador Nikola Nedeljković, ističući značajne žrtve koje je naš narod podneo u borbi za slobodu i očuvanje državnosti u Prvom svetskom ratu, kao i  višestruke pobede protiv nadmoćnijeg neprijatelja, na koje svi mi uvek treba da budemo ponosni. U tom svetlu, naglasio je značaj očuvanja sećanja na herojstvo naših predaka u tim teškim vremenima.

Dečiji hor učenika Srpske dopunske škole je za ovu priliku pripremio i izveo niz srpskih patriotskih pesama i recitacija, u znak sećanja na važne događaje iz perioda Prvog svetskog rata.

Priredbi je prisustvovao veliki broj članova srpske dijaspore i verske zajednice u Atini, a posebna nam je čast i zadovoljstvo što je svojim prisustvom ovaj događaj uveličao i naš višestruki olimpijski, svetski i evropski vaterpolo šampion Filip Filipović.

8. novembar 2024. godine

Ambasada Republike Srbije u Atini sinoć je upriličila svečanu projekciju dokumentarnog filma ,,Golgota Srbije“ u prostorijama bioskopa ,,New Star Art Cinema“.

Projekcija ovog filma realizovana je kao simbolični čin sećanja i obeležavanja Dana primirja u Prvom svetskom ratu - 11. novembra, ali i radi obeležavanja 110 godina od početka Prvog svetskog rata i prve srpske i savezničke pobede – Cerske bitke.

Film ,,Golgota Srbije“ obuhvata autentične istorijske snimke i predstavlja jedno od najznačajnijih dela srpske dokumentarne kinematografije. Film je ujedno jedinstveno svedočanstvo o srpskoj ulozi i doprinosu u Prvom svetskom ratu i autentično prikazuje teška vremena, bolne događaje srpskog naroda i vojske, kao i njihovu hrabru borbu za slobodu.

Prikazivanju filma prisustvovali su brojni ambasadori, članovi diplomatskog kora, članovi grčke akademske, naučne i kulturne zajednice, kao i pripadnici srpske dijaspore.

Ambasador Nikola Nedeljković je ovom prilikom održao govor i podsetio na važne momente u srpskoj i svetskoj istoriji vezane za Veliki rat. Podsetio je na ogromne žrtve koje je srpski narod podneo u borbi za opstanak, kao i velikim pobedama izvojevanim protiv višestruko jačeg neprijatelja. Istovremeno, ambasador je ukazao na kontinuirana zalaganja srpskog rukovodstva na planu očuvanja sećanja na naše slavne i hrabre pretke koji su dali svoje živote za spas i oslobođenje otadžbine, ali i za pobedu saveznika u Prvom svetskom ratu.

7. novembar 2024. godine

Ambasador Republike Srbije u Republici Grčkoj Nikola Nedeljković sastao se danas sa ministrom unutrašnjih poslova Republike Grčke Mihalisom Hrisohoidisom. Tokom sadržajnog i prijateljskog razgovora ministar Hrisohoidis je naglasio da između srpskog i grčkog naroda postoje duboke istorijske i duhovne veze, kao i istinsko prijateljstvo koji je građeno kroz vekove i to u izuzetno teškim okolnostima. Kako je naveo, i tada su se naši narodi suočavali sa sličnim problemima koje su nastojali da rešavaju zajednički, kao što to danas čine predsednik Vučić i premijer Micotakis.

Takođe, sagovornici su se saglasili da je nastavak bliske saradnje dve zemlje izuzetno važan, posebno u aktuelnim geopolitičkim i bezbednosnim okolnostima. U tom kontekstu, potvrđena je važnost zajedničkog rada u pravcu daljeg intenziviranja i institucionalnog produbljivanja policijske saradnje, saradnje u borbi protiv kriminala, ilegalnih migracija i svih drugih bezbednosnih izazova i rizika.

Ambasador Nedeljković je posebno ukazao na problem koji se odnosi na dugo čekanje srpskih turista na grčkim graničnim prelazima tokom letnje sezone, te je tokom razgovora sa ministrom Hrisohoidisom značajna pažnja bila usmerena upravo na sagledavanje mogućnosti za prevazilaženje navedenog problema.

Ambasada Republike Srbije u Atini sa žaljenjem obaveštava da je povodom tragično izgubljenih života u užasnoj nesreći, koja se dogodila na železničkoj stanici u Novom Sadu, u prostorijama Ambasade otvorena knjiga žalosti u sledećim terminima:

Subota: 2. novembar, od 14:00 do 18:00 časova
Nedelja: 3. novembar, od 14:00 do 18:00 časova
Ponedeljak: 4. novembar, od 10:00 do 18:00 časova

Vlada Republike Srbije je proglasila 2. novembar danom žalosti u Republici Srbiji.

Za one koji nisu u mogućnosti da dođu lično, upisivanje u elektronsku knjigu žalosti moguće je putem sledeće imejl adrese: embassy.athens@mfa.rs.

Ambasada Republike Srbije u Atini izražava najdublje saučešće porodicama nastradalih i upućuje želje za što skoriji oporavak povređenih.

Ambasador Republike Srbije u Republici Grčkoj Nikola Nedeljković sastao se poglavarom Grčke pravoslavne crkve Njegovim Blaženstvom arhiepiskopom Atine i cele Grčke Jeronimom II 18. oktobra 2024. godine.

Tokom veoma srdačnog i otvorenog razgovora razmenjena su mišljenja o brojnim aktuelnim pitanjima od obostranog značaja, uz naglasak na daljem negovanju vekovnih prijateljskih, verskih i kulturnih veza između srpskog i grčkog naroda.

Ambasador Nikola Nedeljković je zahvalio na srdačnim rečima i blagoslovu za njegov angažman u Grčkoj i preneo pozdrave Njegove Svetosti Patrijarha srpskog Porfirija. Ujedno, izrazio je posebnu zahvalnost arhiepiskopu Jeronimu II na dorinosu i podršci koju Crkva i on lično pružaju okupljanju i organizaciji srpske dijaspore u Atini, ističući važnost očuvanja srpske verske i kulturne baštine.

Poglavar Grčke pravoslavne crkve je izrazio zadovoljstvo povodom veoma dobre saradnje koju ostvaruju srpska i grčka pravoslavna crkva i preneo tople pozdrave Njegovoj Svetosti patrijarhu Porfiriju i crkvenim velikodostojnicima Srpske pravoslavne crkve.

Takođe, razgovarano je i o mogućnostima za dalje intenziviranje saradnje između Ambasade Republike Srbije u Atini i Arhiepiskopije.

16. oktobar 2024. godine

Ambasador Republike Srbije u Republici Grčkoj Nikola Nedeljković sastao se sa ministrom nacionalne odbrane Republike Grčke Nikosom Dendijasom 16. oktobra 2024. godine.

Tokom prijateljskog i sadržajnog razgovora još jednom su potvrđeni odlični bilateralni odnosi Srbije i Grčke i tradicionalna bliskost dva naroda, uz izraženu zajedničku spremnost i opredeljenje za dalje produbljivanje sveukupne strateške saradnje.

Tim Republike Srbije učestvovao je na 8. Olimpijadi u robotici koja je ove godine održana u Atini, u periodu od 23. do 29. septembra 2024. godine. Svečana ceremonija otvaranja Olimpijade, pod nazivom ,,FIRST Global Challenge”, održana je na istorijskom Panatinaiko stadionu, a nacionalne timove iz više od 180 zemalja, u svom obraćanju, pozdravio je ministar digitalnog upravljanja R. Grčke Dimitris Papastergiu.

Olimpijada u robotici se organizuje od 2017. godine i ima za cilj promociju rešavanja globalnih izazova putem inovativnih tehnoloških projekata, kao i interdisciplinarno učenje kroz kombinovanu primenu znanja i veština iz više naučnih oblasti (nauka, tehnologija, inženjerstvo i matematika) tzv. STEM obrazovanje.

Naš tim, koji već osmi put učestvuje na ovom prestižnom međunarodnom takmičenju pokazavši izuzetan potencijal i posvećenost, ove godine su činili učenici više beogradskih škola: Aleksandar Krizmanić iz Dvanaeste beogradske gimnazije, Odeljenje sa posebnim sposobnostima za računarstvo i informatiku, Marko Jovanović, Kristina Mihajlović i Bogdan Stamenović iz gimnazije ,,Kreativno pero", Dušan Mladenović iz Elektrotehničke škole ,,Nikola Tesla", dok su tim predvodili Aleksandra Nedeljković, osnivač vaspitno-obrazovne ustanove ,,Kreativno pero” i tehnički mentor tima docent dr Vuk Vujović. Tema ovogodišnjeg takmičenja bila je ,,Feeding the Future" sa ciljem istraživanja i pronalaženja inovativnih rešenja u oblasti robotike za održivu proizvodnju hrane, što je jedan od najvećih savremenih izazova.

28. septembar 2024. godine

Povodom obeležavanja 106. godišnjice proboja Solunskog fronta, ambasador Republike Srbije u Republici Grčkoj Nikola Nedeljković prisustvovao je državnoj komemorativnoj svečanosti polaganja venaca i odavanja počasti našim vojnicima na srpskom vojničkom groblju Zejtinlik u Solunu.

U ime Vlade Republike Srbije komemorativnim svečanostima su prisustvovali ministar odbrane Bratislav Gašić i ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Nemanja Starović.

Takođe, ovom prilikom, ministri B. Gašić i N. Starović su svečano otkrili spomen bistu Đorđa Mihailovića, čuvenog višedecenijskog čuvara Zejtinlika, koji je dao nemerljiv doprinos očuvanju ovog svetog mesta svih Srba.

27. septembar 2024. godine

Predsednica Grčke Katerina Sakelaropulu sastala se sa ambasadorom Srbije u Atini Nikolom Nedeljkovićem koji je danas na Krstovdan, na svečanoj ceremoniji u Predsedničkoj palati, predao akreditivna pisma.  

Ambasador Nedeljković je preneo srdačne pozdrave i poruke predsednika Aleksandra Vučića i opredeljenost Srbije za dalje produbljivanje sveukupnih odnosa i strateškog partnerstva sa Grčkom.

U razgovoru sa grčkom predsednicom, ambasador Nedeljković je ocenio da su veze između srpskog i grčkog naroda bratske i neraskidive, te je naglasio i ličnu spremnost da, tokom svog mandata u Atini, doprinese njihovom daljem osnaživanju.

Posebno se zahvalio Grčkoj na stavu o nepriznavanju tzv. Kosova, uz očekivanje da će se međusobna podrška po ključnim pitanjima od državnog i nacionalnog interesa nastaviti i ubuduće. Izrazio je uverenje da će se Grčka, i kao nova nestalna članica Saveta bezbednosti UN, dosledno zalagati za poštovanje međunarodnog prava i temeljnih principa Povelje UN.

Govoreći o mnogobrojnim i sadržajnim susretima koje je predsednik Srbije imao u NJujorku tokom učešća na 79. zasedanju Generalne skupštine UN, ambasador Nedeljković je istakao zadovoljstvo i zbog realizovanog sastanka predsednika Aleksandra Vučića sa grčkim premijerom Kirjakosom Micotakisom, kao i zbog susreta šefova diplomatije Srbije Marka Đurića i Grčke Jorgosa Gerapetritisa koji su zajednički ocenjeni kao izuzetno važni za dalje unapređenje srpsko-grčke saradnje, posebno u domenu ekonomije, energetike i infrastrukture.

Predsednica Republike Grčke Katerina Sakelaropulu je poželela dobrodošlicu ambasadoru Nedeljkoviću i mnogo uspeha u radu u Atini, prenoseći srdačne pozdrave predsedniku Republike Srbije Aleksandru Vučiću.

Istakla je da vekovne odnose Srbije i Grčke odlikuju čvrsto prijateljstvo, uzajamno poverenje i podrška, kao i duboke istorijske, kulturne i duhovne veze dva naroda.

Izrazila je nadu da će se, upravo na ovim temeljima, odnosi dveju zemalja razvijati i u budućnosti na obostranu korist.

Ambasador Srbije u Grčkoj Nikola Nedeljković prisustvovao je komemorativnim svečanostima povodom obeležavanja 108. godišnjice iskrcavanja srpske vojske na jonska ostrva Krf i Vido.

Ambasador Nedeljković je učestvovao na Centralnoj državnoj komemorativnoj svečanosti na ostrvu Vido, gde je delegaciju Srbije predvodio ministar odbrane Bratislav Gašić. Sa grčke strane, duboko poštovanje srpskim vojnicima iskazali su i guverner jonskih ostrva J. Trepeklis i gradonačelnik Krfa S. Pulimenos. Uz počasti, verski obred i prikladan kulturno-umetnički program, položeni su venci u Mauzoleuju na Vidu, kod Mornaričkog krsta i u Plavu grobnicu.

Prethodno, počast je odata hrabrim vojnicima Drinske divizije u selu Agios Mateos gde su vence položili ambasador Nedeljković i državni sekretar u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Antić. Prilikom obraćanja kod spomenika Janisu Janulisu, ambasador Nedeljković je podsetio na istinsko prijateljstvo i nesebičnu pomoć koju su Janis Janulis, ali i drugi Grci - posebno sa ostrva Krf, pružili iznemoglim srpskim vojnicima nakon albanske golgote.

Takođe, venci su položeni u Guviji, kod Spomen ploče na mestu prvog iskrcavanja srpske vojske na Krf 1916. godine, kao i u Ipsosu, kod spomenika vojnicima Drugog pešadijskog puka prvog poziva Moravske divizije „Knjaz Mihajlo“ poznatog kao „Gvozdeni puk“.

Tokom boravaka na Krfu, ambasador Nedeljković je imao i srdačan susret sa gradonačelnikom Krfa Stefanosom Pulimenosom.

Sa ponosom i osećanjem časti nastavljamo da negujemo kulturu sećanja na naše slavne junake iz Prvog svetskog rata i da produbljujemo tradicionalno bliske veze srpskog i grčkog naroda.

22. septembar 2024. godine

Oko 350 srpske dece u Grčkoj pohađa nastavu na srpskom jeziku u okviru Srpske dopunske škole koja se održava širom ove zemlje.

Naša deca u Atini, Solunu, na Kritu, u Volosu, Larisi, Katerini i Leptokariji izučavaju tri predmeta: Srpski jezik, Moja otadžbina Srbija i Osnove srpske kulture.

Nastava u okviru Srpske dopunske škole u Grčkoj se realizuje prema programu Ministarstva prosvete Srbije koji je osmišljen za srpsku decu u inostranstvu starosti od 6 do 18 godina. Negujući svoj jezik, deca u inostranstvu razvijaju osećaj pripadnosti i čuvaju svoje korene i kulturu.

U Ambasadi Srbije u Atini je sinoć upriličena svečanost povodom početka nove školske godine za učenike Srpske dopunske škole u Atini. Ovom prilikom je održano i svečano vodoosvećenje od strane srpskih sveštenika u Atini.

Prisutnima se obratio ambasador Srbije u Grčkoj Nikola Nedeljković koji je učenicima poželeo mnogo uspeha i radosti u novoj školskoj godini, kao i da sa ponosom nastave da neguju svoj jezik, identitet, tradiciju, kulturu i ljubav prema otadžbini. Rekavši da naša deca u Grčkoj predstavljaju značajnu sponu za dalje jačanje bratskih veza između Srbije i Grčke, ambasador Nedeljković je naglasio da oni imaju veoma važnu ulogu u očuvanju i promociji našeg bogatog istorijskog i kulturnog nasleđa, te da predstavljaju najbolje ambasadore naše zemlje u inostranstvu. Posebno je pohvalio njihovu istrajnost u učenju i gajenju patriotskog duha, s obzirom da pored redovne škole, najčešće vikendom, dodatno pohađaju i Srpsku dopunsku školu. Ambasador je istakao da svi pripadnici srpske zajednice u Grčkoj uvek mogu da računaju na punu pomoć i podršku Ambasade u Atini i izrazio spremnost za dalje produbljivanje saradnje sa našom dijasporom u Grčkoj.

Prva Srpska škola u Grčkoj je otvorena u Solunu davne 1916. godine, od kada se, u različitim formama, nastava na srpskom jeziku odvija u Grčkoj.

3. septembar 2024. godine

Ambasador Republike Srbije u Republici Grčkoj Nikola Nedeljković je predao kopije akreditivnih pisama prilikom susreta sa šefom Protokola Ministarstva spoljnih poslova Republike Grčke ambasadorkom Aglaijom Baltom.

Tokom srdačnog razgovora, obostrano je potvrđeno tradicionalno prijateljstvo i bliskost dve zemlje i naroda, uz naglašenu spremnost za dalje produbljivanje saradnje.
 

U Atini je 18. jula 2024. godine održan koncert grčkog pijaniste Panajotista Trohopulosa kao deo obeležavanja godišnjeg sastanka partnera evropskog programa MERITA. U programu je u saradnji sa grčkom fondacijom Teokarakis učestvovala i Beogradska umetnička nova teritorija (BUNT) i Kolarac - Zadužbina Ilije M. Kolarca iz Beograda.

Program MERITA posvećen je obuci evropskih gudačkih kvarteta, očuvanju klasične muzike, te kombinovanju umetničke tradicije sa savremenim inovacijama. Ovaj program sufinansiran je od strane Evropske unije, sa ciljem isticanja značaja kulturne saradnje na evropskoj muzičkoj sceni.

Događaju su prisustvovali svi partneri programa iz 12 različitih zemalja, među kojima su bili i predstavnici Republike Srbije.

Podsećaju se državljani Srbije koji putuju u Grčku na oštre kazne za saobraćajne prekršaje, koji često osim novčanih podrazumejavju i oduzimanje saobraćajne dozvole i registarskih tablica automobila na period do 60 dana. Prekršaji poput nevezivanja pojasa, upotreba mobilnog telefona tokom vožnje, parkiranje na zabranjenim mestima (posebno mestima predviđenim za osobe sa invaliditetom, protivpožarne izlaze, pešačke prelaze i slično) se veoma strogo kažnjavaju, bez izuzetka.

Ovom prilikom podsećamo i na potrebu dodatnog opreza u vožnji, posebno prilikom uključivanja u kružni tok jer prema grčkim pravilima, izuzev u retkim slučajevima kada je posebno označeno, prednost ima vozilo koje se uključuje u kružni tok te vozilo koje se već nalazi u kružnom toku mora da se zaustavi.

Napominjemo da svi koji dolaze u Grčku moraju da imaju putničko osiguranje. Medicinski troškovi lečenja koji mogu da se pojave znaju da budu veoma visoki.

Savetujemo srpske turiste da se ne nose velike količine gotovog novca, nego da se koristi kartično plaćanje, koje je u Grčkoj veoma rasprostanjeno, uključujući čak i trafike, pijacu i mnoga mala prodajna mesta i štandove. Takođe, podsećamo da nije bezbedno i preporučljivo ostavljati novac ili putne isprave u automobilima.

Kao dodatna mera i pomoć, veoma je korisno da građani imaju elektronske fotografije ličnih dokumenata, (pre svega pasoša) ali i ličnih karta i saobračajnih dozvola, budući da u slučaju gubitka ili nestanka, fotografije i kopije ličnih dokumenata  umnogome olakšavaju procedure pred grčkom policijom i drugim organima.

Ambasada Srbije u Atini koristi ovu priliku da svima poželi lep i ugodan odmor!

Ministarstvo prosvete Republike Srbije, u okviru konkursa za dodeljivanje stipendija stranim državljanima na osnovu međunarodnih sporazuma i programa saradnje u obrazovanju, ponudilo je stipendije Vlade Republike Srbije i stipendije za letnju školu srpskog jezika za akademsku 2024/2025 godinu.

Za studente koji dolaze iz Grčke, ponuđene su stipendije za poslediplomske studije ili istraživački rad u ukupnom trajanju od 20 meseci (najkraće trajanje stipendije je 5 meseci, a najduže 10 meseci), i pet (5) stipendija za pohađanje letnje škole srpskog jezika.

Letnja škola srpskog jezika biće organizovana u periodu od 8. do 26. jula 2024. godine, a za vreme trajanja škole Republika Srbija će obezbediti troškove kursa srpskog jezika, kao i troškove smeštaja i ishrane.

Stipendije Vlade Srbije za postidiplomske studije ili istraživački rad obuhvataju:
- Besplatno usavršavanje
- Stipendiju u iznosu od 15 000 dinara mesečno
- Besplatnu uslugu smeštaja i hrane u ustanovama studentskog standard
- Osnovno zdravstveno osiguranje u skladu sa propisima i međunarodnim sporazumima
- Besplatnu boravišnu vizu
- Besplatno priznavanje srednjoškolskih i visokoškolskih diploma

Stipendije Vlade Srbije ne obuhvataju:
- Putne troškove prilikom dolaska i odlaska iz Republike Srbije
- Troškove javnog gradskog prevoza u Republici Srbiji
- Troškove radnih materijala za pohađanje programa usavršavanja.

Prijavni formular, sa potrebnom dokumentacijom, možete pronaći OVDE.

Molimo zainteresovane da obrate pažnju na dokumentaciju koja se traži za dobijanje stipendije, a koja je navedena na kraju prijavnog formulara.

Krajnji rok za dostavu predloga za letnju školu srpskog jezika je 5. jun 2024. godine, a za stipendije Vlade Republike Srbije 15. jul 2024. godine. Popunjene formulare sa potrebnom dokumentacijom treba poslati na email Ambasade u Atini u jednom PDF dokumentu.

Obaveštavamo da je Uprava carine Republike Grčke 2. aprila 2024. godine u 06:00 časova stupila u štrajk koji će prema najavama trajati do 4. aprila 2024. godine u 06:00 časova po lokalnom vremenu.

Protok putničkih vozila na kopnenim prelazima će se odvijati naizmenično na svakih sat vremena, dok teretnim vozilima neće biti omogućen prelazak granice u navedenom periodu. Što se tiče avio saobraćaja promet putnika na aerodromskim graničnim prelazima će se odvijati neometano, a jedino će carinske službe (povraćaj PDV-a i sl.) obustaviti rad.

Ministar spoljnih poslova Republike Srbije Ivica Dačić je doneo Odluku o sufinansiranju projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i Srba u regionu  i matične države i dijaspore, po konkurisima koji su bili otvoreni od 01. februara 2024. godine do 12. februara 2024. godine.

Među pobednicima na konkursu je i Srpsko dobrotvorno neprofitno društvo Teofilos sa svojim projektom Škola srpskog jezika za decu i odrasle "Sveti Simeon Mirotočivi" iz Soluna.

Uvid u objavljene odluke o sufinansiranju svih odobrenih projekata možete izvršiti na internet stranici Ministarstva spoljnih poslova i Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu:

http://www.mfa.rs

https://www.dijaspora.gov.rs/konkursi2024.php

Srpske kompanije iz oblasti prehrambene industrije učestvovale su na sajmu „Food Expo 2024“ koji je održan u Atini u periodu od 9. do 11. marta 2024. godine.

U organizaciji Privredne komore Vojvodine, nastup na sajmu obezbeđen je za kompanije „Pionir Subotica“, „Aleva Novi Kneževac“, „DEM Kulpin“,  „Aroma Futog“, „Konlid Nova Pazova“ i „NNtel Novi Sad“, sa ciljem plasmana srpskih proizvoda na grčko i međunarodno tržište.

Štandove srpskih kompanija posetili su predstavnici Ambasade, kao i predstavnici preko 900 kompanija iz zemalja širom sveta koji su imali priliku da se upoznaju sa kvalitetom naših proizvoda.

Obaveštavamo sve zainteresovane da će Sveta liturgija u slavu i čast prvog srpskog arhiepiskopa i prosvetitelja Svetog Save Čudotvorca biti služena 28. januara 2024. godine sa početkom u 8 časova, u hramu Svete Trojice na Sintagmi, Ulica Filelinon 21. U produžetku bogosluženja biće osveštan Slavski kolač.

 Srpski sveštenici u Atini pozivaju sve vernike da uzmu učešća u proslavi Svetog Save.

Na međunarodnom filmskom festivalu „Yperia 2023“, održanom u periodu od 12. do 17. novembra 2023. godine na grčkom ostrvu Amorgos, učestvovalo je više od 250 filmova iz 80 zemalja, među kojima i ekološki film „Čarobne šume i vode Stare planine“, snimljen u produkciji „Libra filma“ i „Zastava filma“.

Za pomenuto ostvarenje dodeljeno je specijalno priznanje za režiju Ranki i Mladenu Velimiroviću, a predstavnik UNESKO-a u Grčkoj, Joanis Maronitis, posthumno je dodelio nagradu za životno delo Ranki Velimirović za sva dostignuća u oblasti dokumentarnog filma kao i promociji ekologije i radu posvećenom očuvanju životne sredine.

29. novembar 2023.

U Ambasadi je upriličen prijem studenata koji su pobedili na takmičenju u prevođenju sa srpskog na grčki jezik. U takmičenju je učestvovalo 20 studenata sa 119 prevedenih tekstova sa Odseka za ruski jezik i filologiju i slovenske studije Filozofskog fakulteta Nacionalnog i kapodistrijskog univerziteta u Atini.

Ovogodišnje takmičenje bilo je posvećeno obeležavanju 90 godina od rođenja Jovana Hristića, jednog od najznačajnijih srpskih pesnika, a radove studenata pregledali su sledeći članovi žirija: doc. dr Vojkan Stojičić, upravnik Katedre za neohelenske studije, prof. dr Aleksandra Jovanović, upravnik Katedre za anglistiku, mr Aleksandra Milanović, asistent na Katedri za neohelenske studije, i Aleksandra Vuković, filolog i prevodilac sa grčkog.

Troje najboljih studenata nagrađeno je petodnevnim putovanjem u Srbiju. Pobednicima je u saradnji sa Ministarstvom prosvete Republike Srbije, organizovan smeštaj i ishrana u studentskom domu, kao i izleti i obilasci znamenitosti, uz podršku turističkih organizacija Beograda i Novog Sada. Avio-kompanija „Er Srbija“ obezbedila je popust u iznosu od 90 odsto na cene karata za nagradno putovanje.

24. novembar 2023.

U grčkoj prestonici je u periodu od 23. do 26. novembra organizovan festival filmova jednog od najznačajnijih reditelja svih vremena Emira Kusturice. Prikazivanje filmova realizovano je u atinskom bioskopu „New Star Art“, u kome je u okviru programa održano i predavanje Emira Kusturice. Festival je posetio veliki broj gledalaca, kako grčkih, tako i članova srpske dijaspore, a otvaranju festivala prisustvovali su i predstavnici Ambasade. 

Obaveštavamo državljanje Republike Srbije, koji su izrazili želju da biračko pravo ostvare na osnovu boravka u inostranstvu u DKP Atina, da odlukom Republičke izborne komisije Ambasada u Atini nije određenja kao biračko mesto za glasanje za narodne poslanike 17.12.2023.godine.

Podsećamo sve državljane Republike Srbije da rok za prijavu za glasanje u DKP Atina ističe u ponoć, 25.11.2023. godine. Molimo sve one koji žele da ispune svoju građansku dužnost da na e mail Ambasade

embassy.athens.consular@mfa.rs

dostave kopiju pasoša ili lične karte te pravilno popunjen formular koji mogu da preuzmu na ovom linku

http://www.athens.mfa.gov.rs/odrzavanje/uploads/Zahtev-za-glasanje-u-inostranstvu15.doc

Koristimo ovu priliku da još jednom pozovemo sve građane da se registruju i da ovu vest podele sa svojim prijateljima i poznanicima državljanima Republike Srbije.

Obaveštavamo da je Odlukom MSP br. 256/30-2023/01 od 12. oktobra 2023. godine, raspisan Konkurs za sufinansiranje projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore i matične države i Srba u regionu a koji imaju za cilj upotrebu, učenje, čuvanje, negovanje srpskog jezika i ćiliričnog pisma, čuvanje i negovanje srpskog kulturnog, etničkog i verskog identiteta, u oblasti Obrazovanja.

Konkurs će biti otvoren u periodu od 13. do 23. oktobra 2023. godine.

Sve informacije o načinima prijavljivanja i uslovima konkursa možete pronaći putem linka https://www.dijaspora.gov.rs/konkursi2023.php

Obaveštavamo da su telefonske linije Ambasade privremeno u prekidu zbog radova u okolini objekta. Molimo stranke da se obraćaju mejlovima.

3. oktobar 2023. godine

Paraolimpijski komitet Grčke organizovao je događaj pod nazivom „Par Olimpija“ u kome je učestvovalo 12 evropskih zemalja, među kojima i Srbija.

Učesnici programa imali su priliku da tokom  sedmodnevnog boravka u Atini upoznaju i razmene iskustva sa sportistima drugih država, te da promovišu saradnju i inkluziju u oblasti sporta.

Program je završen festivalom održanim u Olimpijskom sportskom centru Atine kome su, pored sportista iz zemalja učesnica, prisustvovali i predstavnici ambasada, kao i zamenik ministra nadležan za sport Janis Vrucis. 

Obaveštavamo građane Srbije čija su vozila pretrpela štetu tokom nevremena početkom septembra 2023, da zahteve za izdavanje potvrde o šteti na vozilima mogu da zatraže putem mejla Civilne zaštite Južnog Piliona 

argalast@psnet.gr

Potrebno je da naznače:
lokaciju gde se šteta desila, ime i prezime vlasnika, kopiju saobraćajne dozvole, vrstu vozila, kao i kontakt telefon.

Potvrda o šteti služi za svaku zakonsku upotrebu i eventualnu naknadu štete od osiguravajućih društava. 

11. septembar 2023.

Niz kulturno-umetničkih događaja na ostrvu Kefalonija završen je sinoć uz revijalni nastup srpskog tima u umetničkom plivanju.

Počasni konzul Republike Srbije na Kefaloniji, Viktor Ruhotas, čiji se angažman i  predanost ogleda u nizu zajedničkih projekata, istakao je da je reč o trećoj uzastopnoj godini rada Grčko-srpske umetničke kolonije na Kefaloniji, tokom koje su stanovnici ostrva imali priliku da se upoznaju sa umetnicima, filmskim rediteljima, kulturno-umetničkim društvima i sportistima iz Srbije.

Sinoćni nastup srpskih plivača bio je deo prvog festivala sportova na vodi kojim je otvoren renovirani bazen u Argostoliju, a na čijem ulazu se nalazi mozaik beogradske slikarke Biljane Velinović. 

Predstavnici Ambasade Republike Srbije u Atini su, na poziv gradonačelnika opštine Lavrio, prisustvovali kulturnom programu organizovanom od strane pobratimljenih opština Lavrio i Aleksinac.

Delegacija opštine Aleksinac, na čelu sa predsednikom Daliborom Radičevićem, boravila je u Lavriju nekoliko dana, tokom kojih su organizovane brojne zajedničke aktivnosti srpske i grčke strane. Završni kulturni program podrazumevao je nastupe kulturno-umetničkih društava iz oba grada koji su naizmenično izvodili narodne igre.

Pomenuta kulturna manifestacija deo je višegodišnje tradicije razmene poseta između Lavrija i Aleksinca, zasnovane na bratimljenju dva grada.

Ambasadu su posetili predstavnici organizacije Licej, na čelu sa direktorkom Draganom Božinović koja već 20 godina promoviše obrazovanje i kulturu u Srbiji.
Povod za posetu bila je činjenica da je pomenuti program inkluzivnog obrazovanja dobio podršku Erazmus+ fondacije te je učenicima omogućeno putovanje u neku od evropskih zemalja. Predstavnici organizacije Licej i Ambasade razgovarali su na temu mogućnosti uspostavljanja saradnje sa grčkim obrazovnim institucijama koja bi omogućila razmenu srpskih i grčkih učenika, te doprinela širenju osećaja prijateljstva između dve zemlje.

Na poziv rektora Poljoprivrednog Univerziteta u Atini, Spiridona Kinziosa, ambasador Spasojević obišao je kampus Univerziteta i sa rektorom razgovarao na temu produbljivanja saradnje srpskih i grčkih fakulteta, instituta i istraživačkih centara koji se bave poljoprivredom. 

Imajući u vidu da su i Srbija i Grčka države sa razvijenom poljoprivrednom tradicijom, rektor Poljoprivrednog Univerziteta izrazio je želju za intenziviranjem saradnje sa srpskim institucijama u cilju razmene iskustava i znanja.

Na poziv predsednika ragbi tima Grčke, predstavnici Ambasade prisustvovali su utakmici između reprezentacija Srbije i Grčke koja je odigrana u subotu, 13. maja, na stadionu u Nea Smirniju.

Utakmicu je pratilo preko hiljadu gledalaca, među kojima i pripadnici srpske dijaspore u Atini, a predstavnik Ambasade uručio je pehar pobedničkom timu Srbije.

Predstavnici Saveza zaposlenih u OTE, Udruženje penzionera i fondacija „De lismono“ su i ove godine, kao i godinama unazad, organizovali izložbu kojom odaju počast kolegama nastradalim 1944. godine u Kesarijaniju od strane nacista. Izložba fotografija na kojima su predstavljene posledice nacističkih zlodela, pod nazivom „Ne zaboravljam - jedna slika vredi hiljadu reči“, održana je u periodu od 1. do 3. maja 2023. godine u izložbenom prostoru metro stanice „Sintagma“.

Budući da Srbija jedna od zemalja koja je doživela strahote nacističke ideologije, organizatori su ovogodišnju izložbu posvetili nacističkim zločinima u Srbiji, uz poseban fokus na stradanja u Kragujevcu. Jedan od organizatora, po zanimanju kompozitor, napisao je dirljivu pesmu o Kragujevcu.

Ceremoniji otvaranja izložbe prisustvovao je veliki broj građana, predstavnika lokalnih vlasti, kao i ličnosti iz političkog života.

Ministarstvo prosvete Republike Srbije, u okviru konkursa za dodeljivanje stipendija stranim državljanima na osnovu međunarodnih sporazuma i programa saradnje u obrazovanju, ponudilo je stipendije Vlade Republike Srbije i stipendije za letnju školu srpskog jezika za akademsku 2023/2024. godinu.

Za studente koji dolaze iz Grčke, ponuđene su stipendije za poslediplomske studije ili istraživački rad u ukupnom trajanju od 20 meseci (najkraće trajanje stipendije je 5 meseci, a najduže 10 meseci), i pet (5) stipendija za pohađanje letnje škole srpskog jezika.

Letnja škola srpskog jezika biće organizovana u periodu od 3. do 21. jula 2023. godine, a za vreme trajanja škole Republika Srbija će obezbediti troškove kursa srpskog jezika, kao i troškove smeštaja i ishrane.

Stipendije Vlade Srbije za postidiplomske studije ili istraživački rad obuhvataju:
- Besplatno usavršavanje
- Stipendiju u iznosu od 15 000 dinara mesečno
- Besplatnu uslugu smeštaja i hrane u ustanovama studentskog standard
- Osnovno zdravstveno osiguranje u skladu sa propisima i međunarodnim sporazumima
- Besplatnu boravišnu vizu
- Besplatno priznavanje srednjoškolskih i visokoškolskih diploma

Stipendije Vlade Srbije ne obuhvataju:
- Putne troškove prilikom dolaska i odlaska iz Republike Srbije
- Troškove javnog gradskog prevoza u Republici Srbiji
- Troškove radnih materijača za pohađanje programa usavršavanja.

Prijavni formular, sa potrebnom dokumentacijom, možete pronaći OVDE.

Molimo zainteresovane da obrate pažnju na dokumentaciju koja se traži za dobijanje stipendije, a koja je navedena na kraju prijavnog formulara.

Krajnji rok za dostavu predloga za letnju školu srpskog jezika je 5. jun 2023. godine, a za stipendije Vlade Republike Srbije 15. jul 2023. godine. Popunjene formulare sa potrebnom dokumentacijom treba poslati na email Ambasade u Atini.

Na Filozofskom fakultetu Nacionalnog kapodistrijskog univeziteta, u saradnji sa Ambasadom u Atini, održana je promocija knjige „Kralj Milutin i manastir Banjska“ čiji su autori prof. dr Vlada Stanković, šef Katedre i seminara za vizantologiju i prof. dr Jelena Erdeljan, redovni profesor Odeljenja za istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu.

U promociji su učestovali i dekan Filozofskog fakulteta u Atini prof. dr Ahileas Haldelakis, kao i dr Polidoros Goranis, profesor na fakultetu, a prisutni su imali priliku da se upoznaju sa životom i delima jednog od najznačajnijih velikana srpske istorije. Pored toga, dekan Filozofskog fakulteta u Atini prof. dr Ahileas Haldelakis govorio je i o zajedničkim korenima dva naroda, kako u istorijskom, tako i u religijskom smislu, prikazujući podudarnosti crkvenih pesama iz srednjovekovnog perioda. U tom duhu, upriličeno je i izvođenje srpskih i grčkih crkvenih numera od strane članova crkvenog hora.

Ministar spoljnih poslova Republike Srbije Ivica Dačić doneo je Odluku o raspisivanju konkursa za sufinansiranje projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore, kao i matične države i Srba u regionu, a koji imaju za cilj: upotrebu, učenje, čuvanje i negovanje srpskog jezika i ćiriličkog pisma, čuvanje i negovanje srpskog kulturnog, etničkog, jezičkog i verskog identiteta i unapređenje ekonomske saradnje Republike Srbije i dijaspore, kao i matične države i Srba u regionu.

Konkursi će biti otvoreni u periodu od 1. do 15. februara 2023. godine.

Uvid u raspisane konkurse za sufinansiranje projekata možete izvršiti na internet stranici Ministarstva spoljnih poslova i Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu:

https://www.mfa.gov.rs/

https://www.dijaspora.gov.rs/konkursi.html

21. oktobar 2022. godine

Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković učestvovao je u Berlinu na sastanku ministara spoljnih poslova učesnica "Berlinskog procesa", na kome je bilo reči o pripremi samita ove inicijative 3. novembra, ali i o energetskoj bezbednosti, migrantskoj krizi i evropskim integracijama zapadnog Balkana.

Ministar Selaković je posle sastanka izjavio da je na tom skupu, kome je predsedavala ministarka inostranih poslova Nemačke Analena Berbok, bilo reči i o formiranju zajedničkog regionalnog tržišta, sajber bezbednosti, ali i višem stepenu kulturne saradnje među partnerima na zapadnom Balkanu.

Kako je naveo šef srpske diplomatije, sastanku su, osim ministara sa zapadnog Balkana, prisustvovali i ministri spoljnih poslova Austrije, Češke, Grčke, Hrvatske i Bugarske, ali i predstavnici Italije, Ujedinjenog Kraljevstva, Francuske i Poljske.

"Na sastanku je bilo reči o pripremi samita 'Berlinskog procesa' koji će biti održan 3. novembra u Berlinu, ali se posebna pažnja posvetila pitanjima kao što su energetska bezbednost, migrantska kriza, svakako evropske integracije zapadnog Balkana. Bilo je reči i o formiranju zajedničkog regionalnog tržišta, sajber bezbednosti, ali i višem stepenu kulturne saradnje među partnerima na zapadnom Balkanu", rekao je šef srpske diplomatije.

Ministar Selaković je preneo da je sastanak u Berlinu bio prilika i za bilateralne susrete i da je sa ministrima spoljnih poslova Severne Makedonije i Grčke, Bujarom Osmanijem i Nikosom Dendijasom razgovarao o bezbednosnoj, energetskoj krizi u Evropi, krizi koja je izazvana povećanom stopom inflacije koja je rezultat rata.

Prema njegovim rečima, sa kolegama iz Severne Makedonije i Grčke razgovarao je i o izazovima sa kojima ćemo se susretati u budućnosti.

Ministar Selaković je naveo da je jedna od posebnih tema bila migrantska kriza, zato što se Severna Makedonija, Grčka i Srbija nalaze na jugiostočnoj evropskoj migrantskoj ruti, odnosno migrantskoj ruti koja našu poziciju čini vrlo paradoksalnom.
    
Šef srpske diplomatije je objasnio da migranti dolaze u Srbiju i Severnu Makedoniju sa teritorije zemalja EU, ne sa ciljem da u njima ostanu, već da bi opet otišli u zemlje EU.

"Još jednom sam istakao važnost zauzimanja i definisanja jedinstvene evropske pozicije po ovom pitanju, kako bi se zaista našao efikasan, delotvoran i dobar odgovor na ovaj veliki izazov i veliki problem sa kojim se suočava cela Evropa", rekao je šef srpske diplomatije.

Ministar Selaković se na marginama skupa sastao i sa državnim ministrom za Evropu u Ministarstvu inostranih poslova Ujedinjenog Kraljevstva Leom Dokertijem.

Izvor/Foto: www.mfa.gov.rs

18. oktobar 2022.

Poštovani predsedniče Saveta bezbednosti,
Uvaženi članovi Saveta bezbednosti,
Poštovana specijalna predstavnice,

Čast mi da se ponovo obraćam ovom uvaženom telu Ujedinjenih nacija i da danas razmatramo novi izveštaj generalnog sekretara o radu misije UN na teritoriji naše južne pokrajine, na Kosovu i Metohiji.

Želim da zahvalim generalnom sekretaru i specijalnoj predstavnici generalnog sekretara i šefu UNMIK-a na podnošenju izveštaja. Prepoznajemo napore koje gđa Zijade ulaže u obavljanju ove veoma odgovorne funkcije, naročito imajući u vidu neophodnost sveobuhvatnog sagledavanja i kompleksnost situacije na terenu.

I ovom prilikom želim da naglasim da Republika Srbija visoko uvažava aktivnosti UNMIK na Kosovu i Metohiji, formirane Rezolucijom SB UN 1244. Zalažemo se za njeno kontinuirano delovanje u neizmenjenom i nesmanjenom obimu i kapacitetu, a posebno imajući u vidu da Misija još uvek nije ispunila osnovni cilj svog mandata - miran i normalan život svih građana naše južne Pokrajine.

01.10.2022.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić sastao se danas u Sofiji sa predsednikom Vlade Republike Grčke Kirjakosom Micotakisom, sa kojim je razgovarao o projektima i planovima za prevazilaženje energetske krize, ali i o evropskom putu Srbije i aktuelnoj situaciji u regionu.
Sagovornici su se saglasili da Evropa prolazi kroz jednu od najtežih energetskih kriza u istoriji i da zajednički projekti, poput izgradnje gasnog interkonektora Bugarska-Grčka, predstavljaju siguran način za stabilno snabdevanje ovim energentom.

Predsednik Vučić je istakao da je za Srbiju, koja nastavlja da beleži snažan industrijski i ekonomski rast i stalan priliv stranih investicija uprkos globalnoj krizi, od ključnog značaja da obezbedi energetsku sigurnost za građane i privredu. U tom kontekstu, zajednička borba za energente predstavlja imperativ ne samo za zemlje regiona, već i za sve evropske zemlje koje su bez izuzetka pogođene negativnim efektima ove krize.

Predsednik Vučić je zahvalio premijeru Micotakisu na podršci Grčke našoj zemlji u snabdevanju gasom u paketu sa zemljama Evropske unije, što bi nam donelo dodatnu stabilnost u predstojećem periodu, ali i na tome što razume poziciju Srbije.

Govoreći o evropskom putu naše zemlje, predsednik je naglasio da to ostaje jedan od ključnih spoljnopolitičkih prioriteta Srbije, dodavši da u aktuelnoj geopolitičkoj situaciji naša zemlja ostaje podjednako posvećena očuvanju teritorijalnog integriteta i poštovanju međunarodnog prava. Predsednik Vučić je još jednom zahvalio premijeru Micotakisu na podršci Grčke suverenitetu Srbije i dodao da je za nas takav dosledan stav od ogromnog značaja.

Predsednik Vučić i premijer Micotakis su se saglasili da su bilateralni odnosi dve zemlje na izuzetno visokom nivou, kao i da će nastaviti zajednički da rade na njihovom dodatnom unapređenju.

Izvor/Foto: www.predsednik.rs

Srpske dopunske škole u Grčkoj su organizovane u Atini, Solunu, Volosu, Larisi i na Kritu, dok je za učenike koji stanuju na ostrvima i drugim mestima na velikoj udaljenosti od navedenih škola, organizovana nastava na daljinu. Podsećamo da dopunska škola u Grčkoj funkcioniše u mreži priznatih škola Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije i da je nastava, koja se odvija po planu i programu propisanom Pravilnikom o izvođenju obrazovno-vaspitnog rada u inostranstvu, besplatna.

Dopunsku nastavu na srpskom jeziku mogu da upišu učenici starosti od 6 do 18 godina. Nastava se realizuje po grupama, tri časa nedeljno u bloku. Slušaju se tri predmeta, predviđena Pravilnikom i to:

1. Srpski jezik;
2. Moja otadžbina Srbija;
3. Osnovi kulture srpskog naroda.

Pozivamo sve sunarodnike, koji imaju decu navedenog uzrasta, da ih upišu u Srpsku dopunsku školu. Za upis i sve dodatne informacije, molimo da kontaktirate nastavnice:

- za područje Atine, Vesna Koprivica, 697 755 4208, vesnakop@yahoo.com
- za područje Soluna, Ana Džoganović, 697 610 3049, dzoganovicana@gmail.com
- za područje Krita, Milena Marković Smaragdaki, 697 316 5228, milenamarkovicsd@gmail.com
- za područje Volosa i Larise i nastavu na daljinu, Ljubica Pokrajac Psaros, 695 139 8574, ljubicapokrajac@yahoo.gr

24. septembar 2022.

Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković izjavio je da je delegacija Srbije završila veoma intenzivnu diplomatsku aktivnost u Njujorku u okviru 77. Generalne skupštine UN, da je održao ukupno 100 sastanaka na marginama tog zasedanja, a da je potpisano 12 sporazuma, protokola i memoranduma sa predstavnicima država sa kojima je imao priliku da se sastane.

Ministar Selaković je naveo da je Generalna skupština UN bila prilika da se na marginama tog zasedanja održi niz sastanaka sa kolegama ministrima spoljnih poslova iz više država sveta i sa predstavnicima kako SAD, odnosno njihovog Kongresa, tako i sa predstavnicima Američko-jevrejskog komiteta, Alijanse civilizacija, ali i Svetskog ekonomskog foruma.

"Kada se svede računica ovogodišnje Generalne skupštine UN i sastanaka na marginama, mogu sa ponosom da kažem da je održano ukupno 100 susreta, od toga 95 sa ministrima spoljnih poslova i pet sa predstavnicima Američko-jevrejskog komiteta, Alijasne civilizacija i Svetskog ekonomskog foruma", naveo je šef srpske diplomatije.

Ministar Selaković je naglasio da je to bila odlična prilika da se afirmiše ono što jeste naša politika, a da su kolege ministri spoljnih poslova iz različitih država na sastancima koje je imao bili pod utiskom nakon izvanrednog obraćanja predsednika Aleksandra Vučića na Generalnoj skupštini UN.

"Bili su pod utiskom upravo tog govora, govora koji je potvrdio dosledno poštovanje međunarodnog prava, poštovanje uloge UN i poštovanje važećih rezolucija SB UN od strane Srbije koja geografski i po broju stanovnika nije velika zemlja, ali zemlja koja čvrsto veruje da je posvećenost malih i srednjih zemalja međunarodnom pravu najjači saveznik u našoj borbi za zaštitu naših vitalnih državnih i nacionalnih interesa", naglasio je ministar Selaković.

Kako je preneo, bilo je izuzetnih razgovora, kako sa predstavnicima država koje su priznale jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, tako i onima koje to nisu i koje su još jednom potvrdile svoju podršku i posvećenost zaštiti vitalnog principa nepovrednosti teritorijalnog integriteta i suvereniteta međunarodno priznatih država članica UN.

"Ova godina je bila veoma izazovna za UN. Multilateralizam je u svojesvrsnoj krizi i za Srbiju je od vitalnog značaja da se multilateralizam vrati na scenu, da se ojačana uloga UN vrati na scenu i da naša borba za zaštitu naših državnih i nacionalnih interesa na Kosovu i Metohiji, a upravo u svetlu borbe za poštovanje primene međunarodnog prava, relevantnih odluka UN, kao što je Rezolucija 1244, ostaje ono čime ćemo se baviti i ostaje nešto za šta će se Srbija boriti. Upravo ta reafirmacija uloge UN jeste nešto što garantuje i veći uspeh u toj borbi", poručio je ministar Selaković.

Šef srpske diplomatije je istakao da su susreti na marginama zasedanja Generalne skupštine UN bili odlična prilika da se zaključi niz sporazuma, protokola i memoranduma sa predstavnicima država sa kojima je imao prilike da se sastane.

"Ukupno smo zaključili 12 sporazuma, memoranduma i protokola, a danas i završili ovu veoma intenzivnu diplomatsku aktivnosti potpisivanjem i Sporazuma o ukidanju viza na službene i diplomatske pasoše sa Senegalom", zaključio je ministar Selaković.

Izvor/Foto: www.mfa.gov.rs
 

09. septembar 2022.

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković sastao se danas u Beogradu sa ministrom spoljnih poslova Grčke Nikosom Dendijasom.

Ministar Selaković je rekao da su odnosi strateškog partnerstva Srbije i Grčke zasnovani na čvrstom prijateljstvu, istorijski potvrđenoj bliskosti i solidarnosti dva naroda, te snažnim kulturnim i civilizacijskim vezama.

Sagovornici su izrazili želju za nastavak produbljivanja odnosa, kroz redovne susrete na visokom i najvišem nivou i razne vidove bilateralnih konsultacija, ali i trilateralne formate koji uključuju Republiku Kipar i Severnu Makedoniju.

Selaković je dodao da očekuje da, uporedo sa rastom obima robne razmene između dve zemlje, bude povećano i interesovanje grčkih kompanija za investiranje u Srbiji. 

Kada je reč o Kosovu i Metohiji, ministar Selaković je sagovornika detaljno informisao o situaciji u našoj južnoj pokrajini i nastojanjima Prištine da destabilizuje situaciju na terenu kroz sistematsku kampanju zastrašivanja srpskog naroda.

Beograd je, za razliku od Prištine, kako je naglasio šef srpske diplomatije, opredeljen za dijalog i rešavanje svih otvorenih pitanja političkim i miroljubivim sredstvima, i zato nam je veoma važno da Grčka nastavi da dosledno podržava teritorijalni integritet i suverenitet Srbije i našu politiku borbe za očuvanje mira i stabilnosti u regionu.

Takva politika se, između ostalog, reflektuje i kroz inicijativu „Otvoreni Balkan“, kao proces koji za cilj ima ekonomski razvoj i bolje političke odnose u regionu, rekao je Selaković.

Ministri su razgovarali i o energetskoj situaciji, regionalnim i geopolitičkim temama, a Selaković je istakao da je važno uložiti napore da se izbegne svaka eskalacija u području Istočnog Mediterana, i da se mora insistirati na poštovanju međunarodnog prava i rezolucija Saveta bezbednosti UN na kojima počiva mir u tom regionu.

Srbija, prema njegovim rečima, dosledno podržava teritorijalni integritet Grčke na kopnu i moru. Takođe, Selaković je izrazio zahvalnost ministru Dendijasu i Grčkoj na potvrđenoj podršci po pitanju Kosova i Metohije i poštovanju teritorijalnog integriteta i suvereniteta Srbije.

Izvor/Foto: www.mfa.gov.rs

02.09.2022.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić predsedavao je Samitom u okviru inicijative Otvoreni Balkan zajedno sa predsednikom Vlade Republike Albanije Edijem Ramom i predsednikom Vlade Republike Severne Makedonije Dimitrom Kovačevskim. Samitu su prisustvovali i predsednik Vlade Crne Gore Dritan Abazović, predsedavajući Veću ministara Bosne i Hercegovine Zoran Tegeltija, ministar spoljnih poslova i trgovine Mađarske Peter Sijarto i ministar spoljnih poslova Republike Turske Mevlut Čavušoglu.

Otvarajući Samit lidera u okviru inicijative Otvoreni Balkan, Predsednik Vučić je poručio da nikada nije više pažnje i energije usmereno na uspeh ovog projekta od osnivanja, te da od uspeha Otvorenog Balkana zavisi i koliko će zemlje članice uspeti da osiguraju dobru ekonomsku budućnost svojih zemalja, kao i učvršćivanje mira i stabilnosti u regionu.

Patrijarh srpski Porfirije primio je 5. avgusta 2022. godine u Patrijaršijskom dvoru u Beogradu Dušana Spasojevića, ambasadora Republike Srbije u Republici Grčkoj.

Razgovor Patrijarha i ambasadora bio je posvećen načinima za dalje učvršćivanje i jačanje tradicionalno dobrih srpsko-grčkih odnosa. Njegova Svetost Patrijarh Porfirije je naročito istakao da su duboke istorijske veze dva naroda krunisane prijateljskim i bratskim odnosom Grčke države, naroda i Crkve pokazanim prema Srpskoj Crkvi i srpskom narodu tokom tragičnih devedestih godina prošlog veka. „Grci su u tom periodu bili možda i jedini pravi i postojani prijatelji Srba, a ogromnu pomoć koju su nam tada pružili je ono što mi nikada ne smemo i nećemo zaboraviti“ naglasio je Patrijarh.

Ambasador Spasojević je informisao Patrijarha o brojnim mogućnostima za unapređenje saradnje dve države i dva prijateljska naroda, a naročito o ulozi sestrinskih Crkava, Jeladske i Srpske, u postizanju tog cilja.

Nastavnica dopunske nastave na srpskom jeziku u Atini, Vesna Koprivica, uz pomoć i podršku roditelja, organizovala je 5. juna 2022. godine Kros RTS-a u dijaspori na kome su se učenici takmičili prema uzrastima i kategorijama. Kros je organizovan u jednom od najlepših atinskih parkova, parku Singru, a gospodin Đuro Spajić, otac jednog od učenika, darivao je sve učesnike krosa majicama sa zastavom Republike Srbije.

U prisustvu roditelja i predstavnika ambasade Srbije u Atini, pobednicima su dodeljene diplome i medalje.

10. jun 2022.

Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković učestvovao je u Solunu na sastanku ministara spoljnih poslova u okviru Samita Procesa saradnje u jugoistočnoj Evropi i naglasio da je to bila odlična prilika da Srbija afirmiše stavove i poziciju po pitanjima važnim ne samo za region, nego i za globalna kretanja, a koji se odnose na princip zaštite teritorijalnog integriteta i suvereniteta i posvećenost Srbije dijalogu.

Ministar Selaković izjavio je nakon sastanka da je Srbija posvećena poštovanju međunarodnog prava i dijalogu.

“To je naša čvrsta pozicija kada je reč o poštovanju osnovnih principa međunarodnog prava i Povelje UN, kao što je princip zaštite teritorijalnog integriteta i suvereniteta, ali i posvećenost Republike Srbije onome što jeste mirno rešavanje sporova, posvećenost dijalogu ne samo u našem slučaju, dijalogu Beograda i Prištine, nego uopšte dijalogu kao osnovnom instrumentu diplomatije u traženju rešenja za ono što jesu sporna pitanja”, naveo je šef srpske diplomatije.

Prema njegovim rečima, većina učesnika je podržala dijalog Beograda i Prištine, a neke od država članica, kao što je bila predstavnica Rumunije, otvoreno su iskazale ne samo podršku već i poštovanje prema onome kako Srbija pod predsednikom Aleksandrom Vučićem uspeva da radi. Ministar je preneo da su i pojedine države pozvale Prištinu da se više uključi u dijalog i konkretnim svojim gestovima i aktivnostima pokaže da joj je zaista do dijaloga i stalo.

Selaković je naveo da je na sastanku ministara spoljnih poslova glavna tema bila Ukrajina i dešavanja koja su vezana za ratne sukobe, kao i da se razgovaralo i o tome kakve posledice taj sukob može da ostavi po evropske integracije zapadnog Balkana.

Šef srpske diplomatije naveo je da će na Samitu Procesa saradnje u jugoistočnoj Evropi imati čast da predstavlja predsednika Srbije i našu državu, s obzirom na to da je predsednik Aleksadar Vučić na sastanku sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom.

“To je ne samo prilika da se afirmišu stavovi i vrednosti za koje se mi borimo već da se konkretno borimo ovakvim vrstama nastupa i sastancima koje imamo na marginama ovakvih događaja za ono što jesu glavni stavovi i ciljevi naše spoljne politike”, zaključio je ministar Selaković.

Na marginama Samita u Solunu ministar Selaković imao je i bilateralne sastanke sa šefovima diplomatija Slovenije i Severne Makedonije, Tanjom Fajon, odnosno Bujarom Osmanijem, kao i sa zamenikom ministra inostranih poslova Bosne i Hercegovine Josipom Brkićem, sa kojima je razgovarao o bilateralnim i regionalnim pitanjima.

Izvor/Foto: www.mfa.gov.rs
 

10. jun 2022.

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković izjavio je danas da savremena geopolitička dešavanja potvrđuju koliki je značaj unapređenja regionalne saradnje i vođenja odgovorne regionalne politike, koja pre svega podrazumeva rešavanje svih otvorenih pitanja dijalogom.

Selaković je, obraćajući se učesnicima ministarskog sastanka Procesa saradnje u jugoistočnoj Evropi, koji se održava u Solunu, konstatovao da razvoj regiona nije moguć bez očuvanja stabilnosti i unapređenja dobrosusedskih odnosa, čemu je Republika Srbija u potpunosti posvećena.

Srbija će, prema njegovim rečima, nastaviti potpuno posvećeno da promoviše zdrave odnose sa svima u regionu, zasnovane na uzajamnom poštovanju, razumevanju i opredeljenju za zajedničku evropsku budućnost.

„Politika proširenja svakako predstavlja jedan od najznačajnijih instrumenata Evropske unije, i to ne samo za obezbeđivanje stabilnost regiona i njegov dalji ekonomski prosperitet, već i za stabilnost i bezbednost čitave EU. Upravo zbog toga, od posebnog značaja je naše zajedničko angažovanje, u svetlu pozicioniranja prema institucijama EU, radi formiranja pozitivnog imidža regiona, kao i održavanja pitanja od interesa za region u fokusu EU“, naveo je šef srpske diplomatije.

Punopravno članstvo u Evropskoj uniji je, prema njegovim rečima, jedan od spoljnopolitičkih prioriteta Republike Srbije, i verujemo da je mesto čitavog regiona u EU, jer bez njegovog uključivanja, evropski politički i ekonomski prostor neće biti potpun.

Osvrćući se na situaciju u Ukrajini, poručio je da je Srbija u potpunosti privržena poštovanju načela teritorijalnog integriteta i političke nezavisnosti država, kao jednog od osnovnih principa međunarodnog prava.

„Kao što smo posvećeni očuvanju suverenosti i celine svoje teritorije, Republika Srbija se isto tako zalaže za poštovanje teritorijalnog integriteta drugih suverenih država, samim tim i Ukrajine. Želim posebno da istaknem da je Republika Srbija principijelno posvećena mirnom rešavanju sporova i da, u tom smislu, podržava sve napore koji su usmereni na pregovore. Takođe, spremni smo da pružimo svaku vrstu humanitarne pomoći ugroženom stanovništvu i da učestvujemo u obnovi gradova u Ukrajini“, kazao je Selaković.

Ministar spoljnih poslova Srbije obratiće se danas i učesnicima Samita Procesa saradnje u jugoistočnoj Evropi i biti u prilici da održi niz bilateralnih sastanaka na marginama skupa u Solunu.

Izvor/Foto: www.mfa.gov.rs
 

03. 06. 2022.

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković sastao se danas u Beogradu sa ministrom spoljnih poslova Grčke Nikosom Dendijasom.

Na zajedničkoj konferenciji za novinare posle sastanka, Selaković je poručio da je Srbija čvrsto opredeljena da jača saradnju i intenzivira dijalog u svim oblastima sa Grčkom, posebno naglasivši značaj principijelne i uzajamne podrške našim ključnim pitanjima od nacionalnog interesa.

„Srbija i Grčka su bratske države koje veže istorijsko prijateljstvo i savezništvo, a naše je da danas koristimo te veze, kako bi u onome što radimo dali najbolje rezultate za građane naših zemalja i naše zemlje u celini“, istakao je Selaković.

Ministar je naročito zahvalio Grčkoj na podršci teritorijalnom integritetu i suverenitetu naše zemlje, dodavši i da je za Srbiju dragocena podrška zemalja članica EU koje nisu priznale jednostrano proglašenu nezavisnost „Kosova“.

03.06.2022.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić primio je danas ministra spoljnih poslova Republike Grčke Nikosa Dendijasa, sa kojim je razgovarao o bilateralnim odnosima, regionalnoj i multilateralnoj saradnji, evrointegracijama, aktuelnoj energetskoj krizi, gorućim geopolitičkim pitanjima, kao i o ratu u Ukrajini.

Predsednik Vučić je istakao da Srbija pridaje izuzetan značaj odnosima sa Grčkom, koji su zasnovani na čvrstom prijateljstvu, istorijski potvrđenoj bliskosti i solidarnosti dva naroda. „Nadamo se da će četvrti sastanak Visokog saveta za saradnju biti uskoro održan. Istovremeno očekujemo i dalje unapređenje ekonomske saradnje, povećanje obima robne razmene, sa ciljem da ona dostigne milijardu evra, kao i još veće prisustvo grčkih investicija na tržištu Srbije“, naglasio je predsednik Vučić.

Tokom susreta, dvojica zvaničnika razgovarali su i o regionalnoj saradnji. Predsednik Vučić je istakao da je za Republiku Srbiju od ključnog interesa očuvanje stabilnosti i orijentacija svih zemalja regiona ka što intenzivnijoj saradnji u svim oblastima, jer samo takav region omogućava održiv razvoj i same Srbije.

Predsednik Vučić je zahvalio Grčkoj na doslednom stavu u pogledu poštovanja suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije, kao i na trudu koji ulaže tokom predsedavanja Procesu saradnje u jugoistočnoj Evropi dodavši da Srbija visoko ceni i kontinuiranu grčku podršku evrointegracijama Republike Srbije i njeno aktivno angažovanje na ubrzanju tog procesa.

Izvor/Foto: www.predsednik.rs

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić položio je danas zakletvu na Jedanaestoj posebnoj sednici Narodne skupštine Republike Srbije u Dvanaestom sazivu i stupio na dužnost u drugom mandatu.

"Dame i gospodo, Vaša svetosti, poštovani predsedniče, poštovani člane Predsedništva Bosne i Hercegovine, poštovana predsednice Republike Srpske, uvaženi predstavnici verskih zajednica, dragi prijatelji, poštovani predsednici Srbije i Savezne Republike Jugoslavije, vaše ekselencije, predsednice Ustavnog suda i Vrhovnog kasacionog suda, predsednice Vlade, članovi Vlade Republike Srbije, predsedniče Pokrajinske skupštine AP Vojvodine, predsedniče Pokrajinske vlade AP Vojvodine, dame i gospodo, dragi prijatelji, ne postoji veća čast, veća obaveza, a nema ni većeg ponosa od onog koji ti daje činjenica da vodiš svoju zemlju, niti lepše dužnosti od te da je sa ponosom predstavljaš.

Sve to, i obavezu, i dužnost, i čast, i ponos, dobio sam od građana na izborima. Oni su izraz volje ubedljive većine, koja je mene i najveći deo vas nanovo zadužila da svoj posao obavljamo ne uvek onako kako čak i ta većina želi, već da činimo sve ono što je u najboljem interesu Srbije.

 

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić boravio je u švajcarskom gradu Davosu, gde je prisustvovao godišnjem sastanku Svetskog ekonomskog foruma. Tokom dvodnevnog boravka u Davosu, predsednik Vučić učestvovao je na sesiji Diplomatski dijalog na temu Zapadnog Balkana, kao i u diskusiji na temu Uspostavljanje mira, obnavljanje rasta i ostvarivanje održivosti.

Predsednik Vučić je preneo da je dominantna tema skupa u Davosu bila Ukrajina, kao i da su važne teme bile predstojeća zima i pitanja energenata, hrane i održivosti.

„Važno je čuti šta su planovi, do kada će se povećavati referentne stope, na koji način će igrati igru između rasta i spasavanja Evrope od inflacije, kao i šta je ono što Srbija može da učini i sačuva stopu rasta iznad proseka“, rekao je predsednik Vučić i dodao da se tema ukrajinske krize nadvila nad sve druge teme, da je primetna ogromna podrška Ukrajini, bez mogućnosti da se čuje bilo šta drugo.

20. maj 2022.

Ministar spoljnih poslova Srbije poručio je da je današnje, 132. zasedanje Komiteta ministara Saveta Evrope, bila prilika da se jasno izlože naši stavovi po pitanju situacije u Ukrajini i problema koji će se u budućem vremenu naći pred SE, a to je zahtev tzv. Kosova za članstvo u ovoj organizaciji.

Selaković je istakao da je tim povodom u Torinu razgovarao sa generalnom sekretarkom SE Marijom Pejčinović Burić, koja je, kako je podsetio, pokazala veliko razumevanje za naše stavove još kada je početkom godine bavila u zvaničnoj poseti Srbiji, a ministar je naveo i da je razgovarao sa ministrima spoljnih poslova Danske, Irske, Islanda, Azerbejdžana, Jermenije, Gruzije, Moldavije, kao i zamenicima šefova diplomatija Ukrajine i Slovačke.

"Ovo je bila prilika da ih bliže upoznam sa našim stavovima i pozicijom po pitanju zahteva tzv. Kosova za članstvo u SE", rekao je Selaković, ukazavši da je reč o ubedljivoj većini država koje su do sada uvek bile na našoj strani i koje su imale jasan i principijelan stav podrške teritorijalnom integritetu i suverenitetu Srbije, dok je, prema rečima ministra, susret sa kolegama iz Irske i Islanda bio motivisan time što su te države članice Biroa komiteta ministara SE, dodavši i da je Irska danas od Italije preuzela predsedavanje Komitetu ministara SE za period od narednih šest meseci.

20. maj 2022.

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković učestvovao je danas na 132. Ministarskom sastanku Saveta Evrope koji se održava u Torinu.

U obraćanju Selaković je podvukao da se spoljna politika Srbije zasniva na poštovanju načela međunarodnog prava, teritorijalnog integriteta i političke nezavisnosti država, kao i da smatramo veoma pogrešnim narušavanje ovih principa u slučaju bilo koje države, ali i u slučaju Srbije.

„Naš odnos prema ovim principima je veoma jasan. Iako se čini da su neke države vođene načelom „Quod licet Iovi non licet bovi" (Što priliči bogu, ne priliči volu), Srbija ostaje posvećena osnovnim principima međunarodnog prava“, naglasio je ministar. On je dodao da je poštovanje ovih principa danas važnije nego ikada, ujedno, ukazavši i da Komitet ministara Saveta Evrope u svojim odlukama i deklaracijama često eksplicitno insistira  na njima.

„Razmatranje zahteva tzv. Kosova za članstvo u Organizaciji, koji je pravno nedopustiv, dovelo bi u pitanje njen kredibilitet. Naglasiću da je ovakav potez Prištine za nas apsolutno neprihvatljiv, a na grubo kršenje našeg teritorijalnog integriteta bićemo prinuđeni da snažno odgovorimo svim raspoloživim diplomatskim sredstvima“, istakao je Selaković.

11.5.2022.

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković učestvovao je danas u Marakešu na Ministarskom sastanku Globalne koalicije za borbu protiv ISIL-a.

Selaković je poručio da se Srbija zalaže za multilateralni aspekt borbe protiv terorizma i da smatra da Ujedinjene nacije treba da budu ključni forum za međunarodnu saradnju na ovom polju.

Ministar je naveo da naša zemlja ispunjava sve međunarodne obaveze u kontekstu sprovođenja rezolucija Saveta bezbednosti UN, a posebno onih koje se odnose na uvođenje embarga na izvoz naoružanja, uključujući i zabrane koje se odnose na nedržavne aktere, terorističke organizacije i sa njima povezane pojedince, posebno napomenuvši i da je Srbija potpisnica 15 međunarodnih konvencija za borbu protiv terorizma.

„Učestvujući u multinacionalnim misijama za održavanje mira u okviru UN i EU, Srbija na konkretan način doprinosi očuvanju regionalne i globalne bezbednosti“, rekao je Selaković, odavši počast pripadniku Vojske Srbije, potpukovniku Dejanu Stanojeviću i njegovim kolegama, koji  su 29. marta tragično izgubili život u misiji Ujedinjenih nacija u Demokratskoj Republici Kongo.

„Srbija ne umanjuje značaj i važnost drugih međunarodnih foruma, zbog čega se od samog početka pridružila Globalnoj koaliciji i nesebično daje svoj doprinos međunarodnim naporima u borbi protiv ISIL, prevashodno kroz različite forme donacija u vojnoj opremi i municiji i učestvovanjem u obukama bezbednosnih snaga Iraka“, naglasio je ministar i dodao da Srbija, kao zemlja kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, pun doprinos daje aktivnim učešćem u okviru evropskih politika u borbi protiv terorizma, a  ima i razvijenu stratešku saradnju sa EUROPOL-om.

Ministar je posebno naglasio da Srbija ima instrumente u svom krivičnom zakonodavstvu da spreči i kazni podsticanje, organizovanje i učešće svojih građana u ratovima ili sukobima u stranim državama, te je informisao i da su pravosudni organi Srbije okončali postupke protiv 7 lica koja su bila angažovana na stranim ratištima, a da u toku je više istraga protiv lica povezanih sa terorističkim delovanjem.

Šef srpske diplomatije poručio je da je borba protiv terorizma, radikalizma i ekstremizma od prioritetnog značaja, i da je Srbija aktivno uključena u suzbijanje tih izazova i pretnji na domaćem, regionalnom i međunarodnom planu.

03.05.2022. 

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić boravio je danas u jednodnevnoj poseti Republici Grčkoj, gde je prisustvovao obeležavanju početka radova na izgradnji LNG terminala (za tečni prirodni gas) i poručio da izgradnja ovog terminala predstavlja veliki i važan događaj za ceo region, za ceo Balkan.

"Izuzetna mi je čast da prisustvujem obeležavanju početka radova na izgradnji terminala za tečni prirodni gas u Aleksandrupolisu. Veoma smo zahvalni i spremni da preuzmemo velike količine gasa u budućnosti. Lako je uvek napraviti neku ceremoniju, ali ključni su životi naših građana, važno je da poboljšamo životni standard naših građana i da sve izazove prevaziđemo uz pomoć EU", rekao je predsednik Vučić i naglasio da Srbija treba da gradi sisteme za povezivanje sa Bugarskom, jer će tako moći da prihvati i dobije velike količine gasa u našu zemlju. On je dodao da će morati da se uradi nešto i na povezivanju Severne Makedonije, da tamo mora mnogo toga da se uradi.

Državljani Republike Srbije počevši od 1. maja 2022. godine do daljnjeg, bez ikakvih ograničenja u pogledu virusa Kovid-19,  mogu ući i tranzitirati kroz Republiku Grčku.

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije, u okviru konkursa za dodeljivanje stipendija stranim državljanima na osnovu međunarodnih sporazuma i programa saradnje u obrazovanju, ponudilo je stipendije Vlade Republike Srbije i stipendije za Letnju školu srpskog jezika za akademsku 2022/2023 godinu.

Za studente koji dolaze iz Grčke, ponuđene su stipendije za poslediplomske studije ili istraživački rad u ukupnom trajanju od 20 meseci (najkraće trajanje stipendije je 5 meseci, a najduže 10 meseci), i 5 stipendija za pohađanje Letnje škole srpskog jezika.

Letnja škola srpskog jezika biće organizovana virtuelno, u ZOOM formatu, od 4. do 22. jula 2022. godine.

Prijavni formular možete pronaći OVDE.

Molimo zaiteresovane da obrate pažnju na dokumentaciju koja se traži za dobijanje stipendije, a koja je navedena na kraju prijavnog formulara.

Krajnji rok za dostavu predloga za Letnju školu srpskog jezika je 20. jun 2022. godine, a za stipendije Vlade Republike Srbije 10. jul 2022. godine.

13.04.2022.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić primio je i čestitku predsednice Republike Grčke Katerine Sakelaropulu, u kojoj se kaže: 

„Želela bih da Vam srdačno čestitam na ponovnom izboru za predsednika Srbije i da Vam poželim uspešan mandat.

Uverena sam da su tradicionalne veze grčkog i srpskog naroda od izuzetne važnosti za blagostanje našeg regiona, naročito u današnje vreme velikih izazova za svetski mir i sigurnost. Naše dve zemlje dele iste vrednosti i vizije za budućnost, utemeljene na poštovanju međunarodnog prava i mirnom rešavanju sporova.

Želela bih da Vas uverim da Grčka svesrdno podržava evropski put Srbije i spremna je da pruži svaku pomoć, koja ima za cilj njeno pridruživanje Evropskoj uniji.

Upućujući svoje iskrene želje srpskom narodu i Vama lično za mir, napredak i blagostanje, molim Vas da primite izraze mog dubokog poštovanja“, navodi se u čestitki predsednice Republike Grčke.

Izvor/Foto: www.predsednik.rs

6. april 2022. godine

Predsednik Vlade Republike Grčke Kirjakos Micotakis čestitao je danas u telefonskom razgovoru predsedniku Republike Srbije Aleksandru Vučiću pobedu na predsedničkim izborima održanim 3. aprila. 

1. mart 2022. godine

Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković sastao se danas sa šefom Delegacije EU Emanuelom Žiofreom i ambasadorima država članica EU akreditovanim u Srbiji.

Ministar Selaković upoznao je prisutne ambasadore sa Zaključkom Saveta za nacionalnu bezbednost, koji je Vlada Srbije usvojila 27. februara povodom situacije u Ukrajini.

Šef srpske diplomatije je poručio da Srbija izražava najiskrenije žaljenje zbog izbijanja krize i sukoba u Ukrajini, istakavši da smatramo veoma pogrešnim narušavanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta svake države, pa samim tim i Ukrajine. S tim u vezi, Selaković je podsetio da naša zemlja veoma jasno poziva na poštovanje principa međunarodnog prava, ukazavši da je to osnova naše spoljne politike.

Selaković je podvukao da naša zemlja daje punu podršku pregovorima dve strane i svim kredibilnim međunarodnim naporima za iznalaženje mirnog i političkog rešenja krize u Ukrajini.

Srbija će, kako je istakao, u ovim izazovnim vremenima nastaviti da dosledno čuva mir i stabilnost u Jugoistočnoj Evropi, istakavši da i savremeni izazovi pokazuju da se sve nesuglasice na našem kontinentu moraju rešavati mirnim sredstvima i dijalogom.

Izvor/Foto: www.mfa.gov.rs

16.02.2022.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić sastao se sa predsednikom Vlade Republike Grčke Kirjakosom Micotakisom, sa kojim je razgovarao o bilateralnim i ekonomskim odnosima, evropskom putu Srbije i situaciji u regionu.
Na zajedničkoj konferenciji za novinare, predsednik Vučić je izjavio da je grčki narod veliki i iskreni prijatelj Srbiji, te izrazio nadu da će se tako dobra saradnja nastaviti kroz format Visokog saveta.

Predsednik Republike je zamolio grčkog zvaničnika da nastavi sa pružanjem podrške teritorijalnom integritetu Srbije, kao što to naša zemlja čini po pitanju Grčke.

„To je bila i biće politika Srbije u budućnosti. Pričali smo o sitaciji u regionu, o razgovorima Beograda i Prištine. Premijer je saslušao šta Srbija misli o svim regionalnim pitanjima. Veoma nam je važno to što Grčka razume našu poziciju. Rekao sam mu da ne želimo zamrznute konflikte, nego kompromisna, a ne nametnuta rešenja“, poručio je predsednik istakavši da međusobna trgovinska razmena nastavlja da beleži rast, uprkos pandemiji.

Predsednik je naglasio na Srbija želi da privuče grčke turiste, baš kao što naš narod redovno letuje u toj zemlji i najavio posetu predsednice te zemlje Katerine Sakelaropulu Srbiji.

Predsednik Vlade Republike Grčke Kirjakos Micotakis zahvalio je na toploj dobrodošlici osvrnuvši se na situaciju u regionu, posebno pregovore Beograda i Prištine.

„Želim da budem jasan po pitanju Kosova. Stav moje domovine se ne menja, ali želimo da vidimo normalizaciju odnosa između Beograda i Prištine i zato podržavamo dijalog. Želimo da se ostvari jedan pravno obavezujući sporazum, koji bi bio u interesu obe strane i koji bi stvorio povoljniju atmosferu saradnje na Balkanskom poluostvu“, rekao je premijer Grčke ističući da Atina želi da vidi sve zemlje Zapadnog Balkana u Evropskoj uniji, posebno Srbiju.

On je srpskom narodu poručio da svaka investicija, koja vodi ka Evropskoj uniji, vredi, jer predstavlja reformu koja vodi ka boljem životu i poručio da je poseta predsednice te zemlje važna kao još jedan pokazatelj dobrih odnosa dveju zemalja, povezanih kako verom, tako i zajedničkom vizijom ka evropskoj budućnosti.

„Srbija je pokazala impozantan privredni razvoj, a očekujemo privrednu saradnju u svim sektorima“, zaključio je predsednik Vlade Republike Grčke.

Izvor/Foto: www.predsednik.rs

16. februar 2022.

Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković dočekao je večeras na beogradskom aerodromu "Nikola Tesla" predsednika Vlade Grčke Kirjakosa Micotakisa, koji je stigao u radnu posetu u Srbiju.

"Zadovoljstvo je biti ovde", rekao je Micotakis pozdravljajući se sa šefom srpske diplomatije koji mu je poželeo dobrodošlicu.
Grčki premijer sastaće se večeras sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem.

Vučić i Micotakis sastali su se u decembru 2019. godine u Atini, kada je potpisana Deklaracija o strateškom partnerstvu Srbije i Grčke.

15.02.2022.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić uručio je danas, povodom Dana državnosti Srbije, odlikovanja zaslužnim pojedincima i institucijama i tom prilikom poručio da slaveći Sretenje, činimo posvetu našim velikim prethodnicima i šaljemo poruku da želimo slobodnu, jaku, i modernu Srbiju.

Predsednik Aleksandar Vučić je istakao da Sretenjski ustav potvrđuje Karađorđevu i Miloševu doktrinu da je Srbija država slobodnih seljaka, čije je pravo na imovinu potvrđeno najvišim pravnim aktom Kneževine.

„Nemamo pravo da se pred senima predaka ne prisetimo da su u to vreme najveće sile sveta baštinile viševekovnu tradiciju robovlasništva, kmetstva, te surovog kolonijalizma. I nismo mi slučajno danas jedna od najbrže i najviše rastućih ekonomija Evrope, kao što nismo slučajno zemlja gradilišta i novih investicija. Ni najmanje slučajno nije ni to što smo uspeli da se izborimo sa svim krizama, od poplava, do pandemije. Na kraju, nismo tek pukom slučajnošću nezavisna zemlja, koja sama odlučuje o svojoj sudbini. To je bila obaveza koju smo dobili tog 15. februara 1835. godine od okupljenih na poljani naše slobode i naše budućnosti“, poručio je predsednik.

7. februar 2022.

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić prisustvovala je danas u Ženevi potpisivanju Sporazuma o uspostavljanju centra Svetskog ekonomskog foruma za četvrtu industrijsku revoluciju u Srbiji, prvog takvog u regionu Zapadnog Balkana.

Sporazum su u sedištu tog foruma potpisali direktor Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu Vlade Srbije Mihailo Jovanović i izvršni direktor zadužen za centre Svetskog ekonomskog foruma za četvrtu industrijsku revoluciju Džeremi Jurgens.

Pomenuti centar u Srbiji biće 16. u mreži centara Svetskog ekonomskog foruma u svetu i prvi u regionu Zapadnog Balkana.

Novi centar počeće sa radom 1. marta, a funkcionisaće kao neprofitna organizacija i platforma za javno-privatno partnerstvo i saradnju za četvrtu industrijsku revoluciju, dok će fokus rada biti na veštačkoj inteligenciji i bioinženjeringu.

Potpisivanju ovog dokumenta prisustvovali su i osnivač i izvršni direktor Svetskog ekonomskog foruma Klaus Švab i predsednik tog foruma Borge Brende, sa kojima se Brnabić prethodno sastala.

U crkvi Svete Trojice na Sintagmi, 23. januara 2022. godine, održana je sveta arhijerejska liturgija na srpskom jeziku, povodom obeležavanja dana Svetog Save, prvog srpskog prosvetitelja.

Liturgiji su prisustvovali pukovnik Dragan Petković, izaslanik odbrane Republike Srbije u Republici Grčkoj i Anđela Ristić, ataše u Ambasadi Republike Srbije u Atini.

Obaveštavamo sve sunarodnike da će u nedelju, 23. januara 2022. godine, u crkvi Svete Trojice, "Ruska crkva" na Sintagmi (u ulici Filellinon 21, Athina 105 57), biti održana sveta arhijerejska liturgija na srpskom jeziku, povodom obeležavanja dana Svetog Save, prvog srpskog prosvetitelja.

Liturgiji će prethoditi jutrenje sa početkom u 07:20 časova, a planirano vreme održavanja svete arhijerejske liturgije je oko 08:30 časova. Sve mere prevencije povodom epidemije koronavirusa će biti u potpunosti ispoštovane.

Pozivamo vas da prisustvom na bogosluženjima dostojno obeležimo dan našeg svetitelja Save, osnivača srpske crkve i škole.

Vlada Republike Grčke usvojila je odluku kojom se omogućava građanima Grčke, EU i trećih zemalja, koji su prethodne doze vakcina protiv virusa Kovid-19 primili u inostranstvu, da booster dozu prime u Grčkoj, uz priznavanje i evidentiranje prethodnih vakcina u grčkom zdravstvenom sistemu putem Centra za usluge građanima (KEP) .

Za priznavanje sertifikata o vakcinaciji izdatih unutar i van EU, zainteresovana lica treba da se obrate KEP-u radi informisanja o proceduri priznavanja prethodnih doza i uslovima za primanje booster doze.

Od ponedeljka, 10. januara, evidentiranje prethodnih doza vakcine, kao i prijava za booster dozu moguća je i putem online platforme anagnorisi.emvolio.gov.gr

Vakcine koje su priznate od strane Grčkog nacionalnog komiteta su: Pfizer BioNtech, Moderna, Astra Zeneca/Oxford, Johnson and Johnson/Janssen, Sinovac/Coronavac, Gamaleya/Sputnik, Sihopharm, Cansino Biologics nad Covishield.

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković uputio je telegram saučešća ministru spoljnih poslova Grčke Nikosu Dendijasu, povodom smrti nekadašnjeg predsednika i ministra spoljnih poslova Karolosa Papuljasa.

U telegramu se navodi da je Grčka odlaskom Karolosa Papuljasa izgubila velikog državnika, omiljenog političara, ali i izuzetnog diplomatu koji je svojom vizijom i predanim radom značajno doprinosio očuvanju i jačanju mira i stabilnosti, kako u Jugoistočnoj Evropi, tako i regionu Istočnog Mediterana, Crnog Mora i Bliskog istoka.

"Odlaskom Karolosa Papuljasa, Srbija i srpski narod su ostali bez velikog i istinskog prijatelja, koji je dao neizbrisiv doprinos tradicionalno bliskim odnosima i saradnji dve zemlje", kaže se u telegramu ministra Selakovića i ističe da će Karolas Papuljas svojom posvećenošću najvišim idealima slobode i demokratije predstavljati uzor i inspiraciju svim budućim generacijama.

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić poručila je u Briselu, nakon Međuvladine konferencije o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji, na kojoj je otvoren Klaster 4, koji obuhvata četiri poglavlja u pristupnim pregovorima sa EU, da je današnji dan veoma značajan i da predstavlja veoma važnu prekretnicu za Srbiju.

Brnabić je istakla da je Srbija u skladu sa novom metodologijom otvorila Klaster 4 - Zelena agenda i održiva povezanost, i u okviru tog klastera, otvorena su četiri nova poglavlja.

Premijerka je ocenila da je to veliki uspeh na kom želi da čestita svim građanima Srbije, iskazavši zahvalnost predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću na podršci i razumevanju.

Važna stvar nove metodologije je političko upravljanje integracijama. Ono što smo mi uradili u mandatu nove Vlade je da u potpunosti politički, zajedno sa ministarkom za evropske integracije Jadrankom Joksimović, upravljamo procesom, svim reformama, pre svega u oblasti vladavine prava i to je dalo rezultat, rekla je premijerka.

Ona je navela da je otvaranje poglavlja ogromna motivacija za dalje reforme u oblasti vladavine prava, javne uprave, privrede i ekonomije.

Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković sastao se danas sa načelnikom Generalštaba nacionalne odbrane Republike Grčke Konstantinosom Florosom.

Selaković je ocenio da prijateljskim odnosima i odličnoj saradnji naše dve zemlje umnogome doprinosi izuzetno dinamičan politički dijalog na najvišem i visokom nivou.

S tim u vezi, on je podsetio na svoju bilateralnu posetu Grčkoj i nedavni susret sa ministrom Dendijasom na marginama Ministarskog sastanka OEBS-a u Stokholmu.

Ministar je podvukao da je pitanje Kosova i Metohije glavni političko-bezbednosni izazov Srbije, ističući da smo posvećeni dijalogu i postizanju kompromisnog rešenja, uprkos svim opstrukcijama privremenih institucija samouprave u Prištini.

Zahvalivši sagovorniku na principijelnoj poziciji njegove zemlje po pitanju KiM, Selaković je izrazio očekivanje da će Grčka ostati dosledna u takvom stavu.

Šef srpske diplomatije je istakao da je Srbija posvećena očuvanju regionalne stabilnosti i bezbednosti i uspostavljanju bliže ekonomske saradnje.

U skladu sa našim vodećim spoljnopolitičkim prioritetom, a to je članstvo u EU, ministar je poručio da je naša zemlja privržena saradnji sa svim državama članicama i institucijama EU na planu zajedničke bezbednosne i odbrambene politike.

Ministar je podsetio da Srbija doprinosi evropskoj i globalnoj bezbednosti učešćem u misijama i operacijama EU i UN, i da je po kontribucijama u mirovnim misijama prva u regionu i među prvih deset u Evropi.

Kada je reč o vojnoj saradnji Srbije i Grčke, Selaković je konstatovao da je ona dobra, da se odvija kroz zajedničke vojne vežbe, obučavanje i usavršavanje u obrazovnim centrima dve zemlje, prenevši i da smo zainteresovani za njeno dalje jačanje.

Predsednik Narodne skupštine Republike Srbije potpisao je Odluku o raspisivanju republičkog referenduma radi potvrđivanja Akta o promeni Ustava Republike Srbije koji je zakazan za 16. januar 2022. godine.

Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave Republike Srbije izdalo je obaveštenje za birače koji imaju boravište u inostranstvu o ostvarivanju biračkog prava na republičkom referendumu. Obaveštenje možete pogledati na sledećem linku http://mduls.gov.rs/obavestenja/obavestenje-za-birace-koji-imaju-boraviste-u-inostranstvu-o-ostvarivanju-birackog-prava-na-republickom-referendumu/

Obaveštavamo državljane Republike Srbije koji imaju prijavljeno prebivalište u Republici Srbiji, a koji borave u Republici Grčkoj, da mogu da podnesu zahtev Ambasadi Republike Srbije u Atini za glasanje u inostranstvu. Prijave se mogu podneti najkasnije pet dana pre dana zaključenja jedinstvenog biračkog spiska, odnosno do ponoći 25. decembra 2021. godine (lokalno vreme u Republici Srbiji).

Napominjemo da je, shodno propisima, neophodno podneti novu prijavu bez obzira na predhodne prijave. Formular za prijavu možete OVDE

Popunjen i potpisan formular, zajedno sa kopijom važećeg pasoša ili lične karte potrebno je dostaviti Ambasadi Republike Srbije u Atini na e-mail embassy.athens.consular@mfa.rs

Provera da li je lice upisano u Jedinstveni birački spisak se može izvršiti elektronskim putem preko sledećeg linka https://upit.birackispisak.gov.rs/

Ukoliko lice nije upisano u Jedinstveni birački spisak u Ambasadi Republike Srbije u Atini može se podneti zahtev za upis u Jedinstveni birački spisak. Obrazac zahteva možete preuzeti OVDE

U tom slučaju, neophodno je podneti istovremeno zahtev za upis u Jedinstveni birački spisak i zahtev za upis u birački spisak podataka da će birač glasati u inostranstvu.

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković sastao se sa šefom Delegacije Evropske unije Emanueleom Žiofreom i ambasadorima država članica EU akreditovanih u našoj zemlji.

Selaković je naglasio da je članstvo u EU apsolutni prioritet naše spoljne politike i strateško opredeljenje, prenevši da smo u potpunosti posvećeni reformskom procesu i unapređenju svih segmenata našeg društva.

Ocenio je da dinamika pristupnih pregovora treba da bude u skladu sa našim reformskim naporima, ali da ohrabruje što je ovogodišnji izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije pozitivnije intoniran u poređenju sa prethodnim, te da, u tom smislu, očekujemo da će do kraja slovenačkog predsedavanja Savetu EU biti održana Međuvladina konferencija na kojoj će biti otvorena dva klastera.

Obaveštavamo da je doneta odluka o dodeli nacionalnih priznanja za izuzetan doprinos, rezultate i zasluge u oblasti ostvarivanja saradnje i jačanja veza matične države i dijaspore, kao i matične države i Srba u regionu. Odluku o dodeli nacionalnih priznanja možete videti ovde.

Jovana od metroa, delo Vidosava Stevanovića, biće prikazano on demand preko Ticketservices.gr, 18. i 19. decembra 2021. godine, kao i 8. i 9. januara 2022. godine.

U ovom komadu se opisuje sudbina izbeglica iz bivše Jugoslavije, koje su bežeći od rata došle u Atinu, kao i ljudska tragedija. Delo takođe govori o izazovima današnjeg vremena i o globalnom problemu kretanja izbeglica. Rat, kršenje ljudskih prava i vremenske nepogode dovode do toga da milioni ljudi napuštaju svoje domove, od kojih je polovina deca.

Predstava „Jovana od metroa“ se po prvi put prikazuje u svetu, kao delo usmereno protiv rata, koja gledaoce vodi u tamne puteve ljudske sudbine. Ovoj osetljivoj temi autori komada prilaze sa umetničke strane, želeći da izraze stav kojim se protive rasizmu, nasilju i društvenom izostavljanju.

Dušan Spasojević, srpski ambasador u Grčkoj, stavio je pod pokroviteljstvo Ambasade Srbije ovo pozorišno delo, a pisac Vidosav Stevanović ustupio je intelektualna prava.

Vidosav Stevanović je rođen 1942. godine u Cvetojevcu u Srbiji. Studirao je filologiju na Beogradskom Univerzitetu. Radio je kao direktor najveće izdavačke kuće u Jugoslaviji (Prosveta) od 1970. do 1991. godine. Od 1991. do 1993. godine živeo je u izgnanstvu u Atini, a potom u Parizu gde živi i danas. Izdao je sedam romana, tri zbirke, tri pozorišna dela i biografiju Miloševića. Roman „Testament“ (iz 1986. godine) u periodu od osam meseci odštampan je u 60.000 primeraka. Roman „Testament“ je proglašen za najbolji roman godine i kasnije knjigu decenije u Jugoslaviji. Romane „Sneg u Atini“, „Balkansko ostrvo“, „Hrist i psi“ pisao je u Atini. Stevanović je dobitnik najznačajnijih književnih priznanja svoje zemlje. Njegova dela su prevedena na mnoge evropske jezike.

U predstavi igraju
U ulozi Jovane: Tzeni Panteli
U ulozi oca: Kostas Arzoglu
U ulozi majke: Aleksandra Pantelaki
U ulozi dečaka: Promiteas Aliferopulos
Harmoniku svira Vasilis Mantudis

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić izjavila je danas u Parizu da očekuje pozitivne vesti i podršku Francuske za otvaranje jednog ili dva klastera na međuvladinoj konferenciji koja će biti održana u decembru.

Brnabić je na konferenciji za novinare navela da je sa predsednikom Francuske Emanuelom Makronom razgovarala o situaciji u Srbiji, pre svega u kontekstu evropskih integracija, odnosno o tome da li možemo da računamo na podršku te zemlje za otvaranje klastera na decembarskoj međuvladinoj konferenciji.

Imamo spremna dva klastera za otvaranje, tako da očekujem pozitivne vesti i podršku Francuske za jedan ili oba klastera, ali svakako značajnu podršku, poručila je premijerka.

Ona je istakla da joj je Makron rekao da prenese pozdrave predsedniku Republike Aleksandru Vučiću i čitavoj Srbiji, kao i da se sa radošću seća posete Beogradu.

Imala sam danas dobre razgovore sa predsednikom Kipra, ali i predsednikom Slovenije, sa kojim sam takođe razgovarala o evropskim integracijama, odnosno o podršci te zemlje, koja je jasna i nedvosmislena za otvaranje klastera i dalji napredak Srbije ka punopravnom članstvu u EU, regionalnim odnosima i regionalnoj saradnji, poručila je Brnabić.

Ona je navela da je u Parizu razgovarala i sa visokim predstavnikom EU Žozefom Boreljom.

Bilo je zanimljivih i dobrih razgovora, čini mi se da smo uradili dobre stvari za našu zemlju i očekujem da se tako nastavi i danas, istakla je premijerka.

Izvor/Foto: www.srbija.gov.rs
 

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić izjavila je danas da su teški primeri ugrožavanja srpskog kulturnog, istorijskog i duhovnog nasleđa na Kosovu i Metohiji dokaz koliko je bitna uloga Uneska u zaštiti i očuvanju baštine.

Brnabić je, na 41. zasedanju Generalne konferencije Uneska u Parizu, naglasila da su četiri dragulja srpske srednjovekovne kulturne baštine na Kosmetu – Visoki Dečani, Pećka patrijaršija, Gračanica i Bogorodica Ljeviška, očuvani zahvaljujući tome što su upisani na listu ugrožene svetske baštine, ali da je još stotine lokaliteta i spomenika ugroženo.

Srpska baština na Kosovu i Metohiji je od nemerljive važnosti ne samo za nacionalni identitet Srbije, već i kao deo cenjene evropske i svetske baštine, podvukla je ona.

Premijerka je ukazala na privrženost Srbije osnovnim principima Uneska – dijalogu i konsenzusu, utemeljenim u Povelji UN i Ustavu Uneska, zbog čega se mi kontinuirano zalažemo za depolitizaciju ove organizacije.

Izvor/Foto: www.srbija.gov.rs

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković i direktor Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu Arno Gujon uručili su danas u Solunu priznanje „Majka Srbija“ Đorđu Mihailoviću, čuvaru vojničkog groblja Zejtinlik.

Na ceremoniji u Generalnom konzulatu Srbije u Solunu, Selaković je kazao da su Đorđe Mihailović, i njegovi otac i deda, koji su takođe bili čuvari Zejtinlika, pripadali pokoljenju koje je čuvalo sećanje, kao sveti gral i luču života.

Srpski narod se, kako je rekao, sa strahopoštovanjem i zahvalnošću klanja svojim poginulim junacima iz Prvog svetskog rata, jer Srbija postoji zato što su oni postojali.

„Danas, na ovome mestu, možemo da kažemo da smo od najboljih i najhrabrijih. Da smo od čestitih ljudi i domaćina koji su iznad svega ljubili svoju rodnu grudu i porodicu. Vek i nešto nakon što su pali nadomak otadžbine, možemo sa ponosom da kažemo: vaši smo“, rekao je Selaković.

Podsetivši na laureatove reči da Srbija pamti i da zato za nju ima nade, Selaković je rekao da Srbija pamti upravo zahvaljujući ljudima poput Đorđa Mihailovića, njegovog oca i dede, jer su pamtili i onda kada su mnogi rado zaboravljali.

„I ne da za Srbiju samo ima nade, nego će Srbija da nastavi da pobeđuje i biće na ponos svim našim junacima“, rekao je Selaković.

„Ako je iko ikada zaslužio priznanje Majka Srbija, onda ste to čika Đorđe vi. Neka je večna slava i vama i svim našim palim junacima kojima je Srbija zauvek ostala tamo daleko“, rekao je Selaković.

Direktor Uprave za dijasporu i Srbe u regionu Arno Gujon poručio je da je Srbija oduševljena jer je nagrada otišla u prave ruke.

„Nagrada Majka Srbija ide tu gde su joj sahranjena deca, kod vas. Vi ste deda koga smo svi mi imali. Ja sam prvi put čuo za Srbiju od mog dede, a vi ste deda celoj Srbiji i prenosite mladim naraštajima ono što znate. Vi ste više od čuvara groblja, čuvar ste sećanja i identiteta srpskog naroda i pokazujete cenu slobode i zato je mi čuvamo“, rekao je Gujon.

Đorđe Mihailović je primajući priznanje istakao da mu je učinjena velika čast.

„Ja sam siromah iz siromašne porodice. Nisam bio ni mnogo dobar đak. Voleo sam samo istoriju i geografiju. Ceo svoj život posvetio sam groblju“, rekao je Mihailović.

Nagrada „Majka Srbija” dodeljuje se za izuzetan doprinos, rezultate i zasluge postignute u oblasti odnosa matične države i dijaspore, kao i matične države i Srba u regionu u humanitarnim aktivnostima, razvijanju i jačanju međusobnih veza, unapređivanju ekonomske saradnje, i drugim aktivnostima kojima se doprinosi matičnoj državi, dijaspori i Srbima u regionu.

Uprava za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu pokrenula je inicijativu za dodelu nagrada zaslužnim pojedincima za doprinos očuvanju ugleda Srbije i Srba u svetu, i, na predlog Generalnog konzulata Republike Srbije u Solunu, najprestižnije od svih priznanja dodeljenih ove godine pripalo je Đorđu Mihailoviću, kao najzaslužnijem među zaslužnima.

Đorđe Mihailović od 1961. godine obavlja časnu dužnost čuvara vojničkog groblja Zejtinlik, kao što su to činili i njegov otac i deda. I danas, u svojoj 93. godini, održava grobove srpskih vojnika palih tokom Prvog svetskog rata na Solunskom frontu.

Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković je na Dan primirja u Prvom svetskom ratu posetio u Solunu Srpsko vojničko groblje Zejtinlik gde je položio venac i naglasio da smo platili veliku cenu da bismo danas živeli u suverenoj, slobodnoj i uspravnoj Srbiji.

„Srbija se i danas bori za čast i slobodu sebe i svoga naroda na svakom mestu, i pobeđuje u ekonomiji, u prosveti, u sportu, pobeđuje na svim poljima, a tu današnju pobedu omogućili su nam naši slavni preci pobedom pre 103 godine, 11. novembra 1918. godine“, rekao je šef srpske diplomatije.

Ministar Selaković je naglasio da 11. novembar, naš dan pobede, kada smo se zlatnim slovima upisali u istoriju sveta, jeste nešto što treba da slavimo i obeležavamo na najsvečaniji način.

„Dokle to budemo radili i dokle se budemo sećali, dokle budemo pamtili, dotle ćemo i postojati. Činjenica da danas postojimo, to što stojimo ovde, što postoji i uspravno stoji naša slobodna i suverena Srbija je činjenica koja dokazuje našu pobedu“, rekao je šef srpske diplomatije.

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković sastao se danas u Atini sa arhiepiskopom atinskim i cele Grčke Jeronimosom Drugim, kome je preneo pozdrave patrijarha srpskog Porfirija i zahvalio na doslednoj podršci našoj zemlji i narodu.

„Podrška i razumevanje koju bratski grčki narod pokazuje prema Srbiji i srpskom narodu, a koja traje koliko traju i dva naroda, jeste nešto što nam je pomagalo i pomaže da opstajemo u teškim situacijama i vremenima, znajući da ima nekog ko deli naše poglede na svet i sistem vrednosti“, rekao je Selaković.

Pomoć i podrška grčkog naroda i crkve u teškim vremenima za srpski narod jeste, prema Selakovićevim rečima, nešto što se ne zaboravlja i što svedoči o istinskom bratskom osećanju.

Kako je istakao šef srpske diplomatije, ni prema jednom drugom bratskom pravoslavnom narodu Srbi nemaju izraženo osećanje kakvo imaju prema grčkom.

Selaković je sagovorniku zahvalio i na doslednoj podršci po pitanju Kosova i Metohije.

„Ako se ne budemo pomagali i sarađivali po tom pitanju, budite uvereni da nisu malobrojni oni kojima će se ta nesaradnja i odsustvo podrške i te kako dopasti“, kazao je Selaković.

Arhiepiskop Jeronimos Drugi ukazao je na duboke odnose dva naroda ojačane kroz zajedničku istoriju i borbu i zajedničku veru.

Grčka pravoslavna crkva je, kako je istakao, uvek bila uz Srpsku pravoslavnu crkvu i ne može da zaboravi izazove sa kojima je bila suočena Srbija, poput bombardovanja 1999. godine.

Prema njegovim rečima, postoji istorijski kontinuitet bliskosti između dva bratska naroda i naša međusobna saradnja treba da ima kontinuitet.

Izražavajući podršku borbi Srbije za očuvanje svog teritorijalnog integriteta i suvereniteta, arhiepiskop Jeronimos Drugi je rekao da „ono što predstavlja Akropolj za Grčku, to predstavlja Kosovo za Srbiju“.

Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković sastao se danas u Atini sa grčkim šefom diplomatije Nikosom Dendijasom, kome je zahvalio na principijelnoj i jasnoj podršci te države očuvanju teritorijalnog integriteta i suvereniteta Srbije po pitanju Kosova i Metohije, kao i na podršci našim evropskim integracijama.

Ministar Selaković je posle sastanka rekao da Grčka podržava pronalaženje rešenja za kosovsko-metohijski problem putem dijaloga o normalizaciji odnosa koji Beograd i Priština vode pod pokroviteljstvom EU.

„Takođe, upoznao sam grčkog kolegu sa najnovijim dešavanjima na Kosovu i Metohiji i svim onim što se dešavalo tokom septembra i oktobra”, naveo je šef srpske diplomatije.

Ministar Selaković je istakao značaj strateškog partnerstva Srbije i Grčke koje je ozvaničeno stavljanjem potpisa 2019. godine prilikom posete predsednika Aleksandra Vučića Atini i održavanja Visokog saveta za saradnju između Srbije i Grčke.
 

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković sastao se danas u Atini sa predsednicom Grčke Katerinom Sakelaropulu, i tom prilikom preneo pozdrave predsednika Srbije Aleksandra Vučića i zahvalio na podršci koju Grčka pruža našoj zemlji.

Tradicionalno bliski i dobri istorijski odnosi, mentalitetska i duhovna bliskost naša dva naroda krunisani su, prema rečima ministra Selakovića, 2019. godine Sporazumom o strateškom partnerstvu.

Strateški partneri treba jedni druge da pomažu i Srbiji je bila čast da pomogne grčkim prijateljima kada im je bilo teško tokom nedavnih požara, rekao je Selaković, istakavši da će bratski grčki narod uvek moći da računa na pomoć srpskog naroda.

„Grčka podrška je prisutna u za dva nama izuzetno bitna pitanja, jedno je podrška pitanju od vitalnog značaja, a to je podrška našem teritorijalnom integritetu i suverenitetu kada je reč o Kosovu i Metohiji, i izražavamo nadu da će se ta podrška nastaviti. Drugo je podrška našem članstvu u EU“, kazao je Selaković.

Prema njegovim rečima, Grčka je od samog početka čvrsto na poziciji podrške članstvu čitavog zapadnog Balkana u EU, na čemu je Srbija veoma zahvalna.

Ministar Selaković je na sastanku izrazio zadovoljstvo uzlaznim trendom odnosa i saradnje dve zemlje, dodavši da Srbija izuzetnu važnost pridaje političkom dijalogu na najvišem nivou sa prijateljskom Grčkom, te da očekujemo skoru realizaciju poseta najviših grčkih zvaničnika.

Selaković je izrazio očekivanje i da će se po smirivanju epidemiološke situacije održati Četvrti sastanak Visokog saveta za saradnju dve zemlje.

Ministar je pohvalno govorio o ekonomskoj saradnji dve zemlje, rekavši da smo veoma zadovoljni što je Grčka jedan od najvećih investitora u našu privredu, i uputivši poziv grčkim kompanijama da nastave da ulažu u Srbiji.

Predsednica Grčke Katerina Sakelaropulu zahvalila na nesebičnoj pomoći Srbije u vreme letošnjih požara, ocenivši je kao dokaz dubokih prijateljskih odnosa dve zemlje i naroda.

Sakelaropulu je istakla da Srbija i Grčka održavaju redovne veze na visokom i najvišem nivou i da postoji veliki prostor da se bilateralna saradnja ojača i učini još boljom.

„Grčka želi strateški da pomaže Srbiji, a samit u Solunu održan 2003. godine je dobra osnova za ulazak zapadnog Balkana u EU. Mislimo da je to jedini put za bezbednost i stabilnost u regionu i dobrobit svih njegovih naroda“, rekla je predsednica Sakelaropulu.

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković predstavio je danas u Atini grčkim privrednicima okupljenim u Grčko-srpskoj komori za trgovinu i industriju ekonomske rezultate Srbije u proteklih nekoliko godina i investicione potencijale naše zemlje.

Selaković je na radnom doručku sa grčkim privrednicima kojem su prisustvovali i predstavnici grčke vlade i Ministarstva inostranih poslova, poručio da je Srbija danas najbrže rastuća ekonomija u Evropi.

Ministar Selaković je napravio detaljnu komparativnu analizu situacije koju smo imali pre sedam godina i one koju, zahvaljujući u međuvremenu sprovedenim reformama, imamo danas.

"Vaše Ekselencije,
uvaženi delegati,
draga Sara,

Na samom početku, osećam obavezu da se zahvalim premijeru Borisu Džonsonu i Vladi Njenog Veličanstva na izuzetnom gostoprimstvu.

Imam privilegiju da predstavljam Republiku Srbiju na ovom važnom mestu i na najvišem svetskom forumu koji se bavi najvažnijom temom današnjice – unapređenjem klimatske svesti.

Svi smo saglasni da moramo da ulažemo u klimu i životnu sredinu.

Isto tako, svi se slažemo da buduće generacije moraju da se obrazuju kako ne bi ponovile greške koje smo mi napravili, uništavajući jedinu planetu koja život čini mogućim.

Izuzetno sam počastvovan time što Republika Srbija kopredsedava ovogodišnjom Konferencijom kao predstavnik Istočnoevropske Grupe zemalja koje nisu članice Evropske unije.

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković sastao se danas sa ambasadorom Grčke u Beogradu Jorgosom Diakofotakisom.

Selaković je poručio da Srbija pridaje veliki značaj prijateljstvu i bilateralnoj saradnji sa Grčkom, čemu svedoči strateško partnerstvo uspostavljeno između naše dve zemlje. Prema rečima ministra, prilika za potvrđivanje takvih odnosa i nastavak političkog dijaloga biće i njegova predstojeća zvanična poseta Atini početkom naredne nedelje.

Šef srpske diplomatije preneo je da očekuje da će, po smirivanju epidemiološke situacije, u Beogradu biti održan Četvrti sastanak Visokog saveta za saradnju Srbije i Grčke.

Prema njegovim rečima, Srbija je zainteresovana i za dalje intenziviranje dijaloga sa Grčkom i u okviru regionalne saradnje, gde posebno mesto ima trilateralni format sa Republikom Kipar.

Ministar Selaković je podvukao da je veoma značajna podrška Grčke u očuvanju suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije i naporima za postizanje trajnog i održivog rešenja za pitanje Kosova i Metohije, istakavši da ovakva podrška prijateljske Grčke uvek ima poseban sentiment za našu zemlju i naš narod.

Selaković je zahvalio na kontinuiranoj podršci Grčke našim evropskim integracijama, kao i aktivnoj podršci te zemlje politici proširenja EU. U tom smislu, ministar je ukazao da smatramo da što skorija integracija svih zemalja Jugoistočne Evrope u EU predstavlja jedinu realnu garanciju za trajnu i održivu stabilizaciju celog regiona.

Kada je u pitanju ekonomska saradnja, Selaković je rekao da očekujemo njeno dalje unapređenje i još veće prisustvo grčkih investicija na tržištu Srbije.

Kao oblasti gde postoji značajan potencijal, Selaković je ukazao na turizam, proizvodnju hrane, ali i na zajedničke projekte u oblasti energetske i saobraćajne infrastrukture kao što je izgradnja brze železnice Budimpešta-Beograd-Solun-Pirej.

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić, zajedno sa ministarkom za evropske integracije i glavnim pregovaračem Jadrankom Joksimović, sastala se danas sa šefom Delegacije Evropske unije u Srbiji Emanueleom Žiofreom i ambasadorima država članica EU.

Teme sastanka bile su Paket proširenja EU za 2021. godinu i posebno Izveštaj Evropske komisije o Srbiji za ovu godinu, kao i naredni koraci u procesu pristupanja Uniji.

Brnabić je ukazala na to da je ovaj sastanak održan po objavljivanju Izveštaja EK, a pre finalne odluke država članica o tome da li će podržati otvaranje klastera.

Ona je istakla da Srbija ima kontinuiranu komunikaciju sa Delegacijom EU i svim državama članicama i da otvoreno razgovara u vezi sa daljim reformama, a pre svega u oblasti vladavine prava.

Premijerka je ocenila da je u ovogodišnjem Izveštaju o napretku Srbije objektivno sagledano sve što je Vlada Srbije postigla na ubrzanju političkih i ekonomskih reformi, čime je realizovan i jedan od strateških prioriteta.

Govor ministra spoljnih poslova Srbije Nikole Selakovića na sednici SBUN posvećenoj radu UNMIK-a:

Poštovani predsedniče Saveta bezbednosti,

Uvaženi članovi Saveta bezbednosti,

Poštovani specijalni predstavniče,

Želim da zahvalim generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija Guterešu i specijalnom predstavniku generalnog sekretara i šefu UNMIK Taninu na podnetom izveštaju i naporima koji se ulažu u sprovođenje mandata UNMIK. Zahvaljujem i članovima Saveta bezbednosti na kontinuiranoj pažnji koju posvećuju pitanju Kosova i Metohije. Republika Srbija visoko uvažava aktivnosti Misije Ujedinjenih nacija na Kosovu i Metohiji i zalaže se za njen što delotvorniji rad u skladu sa rezolucijom Saveta bezbednosti UN 1244 u nesmanjenom obimu, s ciljem izgradnje i očuvanja trajnog mira, stabilnosti i bezbednosti u Pokrajini.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen prisustvovali su danas ceremoniji obeležavanja početka radova na modernizaciji i rehabilitaciji pruge Niš-Brestovac na međunarodnom železničkom Koridoru 10, kao i potpisivanju Ugovora između Javnog preduzeća Koridori Srbije i Konzorcijuma STRABAG AG i STRABAG d.o.o. Beograd o izgradnji prve faze Auto-puta mira na deonici Merošina – Merošina 1.

„U Donjem Međurovu gradi se pruga od 23 km, koju će 75 odsto da finansira Evropska unija. To je za nas ogroman novac, veliki podstrek i poštovanje. Ova pruga i put za nas su važni, za Evropu su važni. Dugujem ogromnu zahvalnost gospođi Fon der Lajen što je danas došla u Niš, koji nama postaje centar, središte svih balkanskih koridora, postaje balkanska raskrsnica“, istakao je predsednik Vučić i dodao da je Srbija u potpunosti posvećena implementaciji do sada potpisanih sporazuma čiji je pokrovitelj EU.

  

„Daćemo sve od sebe ne samo da očuvamo mir, nego da postignemo još sporazuma koji će značiti sigurnost svih na Balkanu i bolji život i ekonomiju za sve nas. Znamo šta je naš posao. Koliko možemo, imajući u vidu teškoće zbog odnosa sa Prištinom, mi ćemo da činimo sve da napredujemo na evropskom putu“, rekao je predsednik Vučić i zahvalio predsednici Evropske komisije na lepim rečima i želji da Srbiju vidi u EU.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen istakla je danas da je Srbija već prevalila dug put ka članstvu u EU, da je zabeležila neverovatan napredak i zalaganje poslednjih godina i unapredila uslove u različitim sektorima. Ona je poručila da snažno podržava evropske integracije Srbije.

„Ovo je veoma poseban momenat. Potpisivanje ovog ugovora je simbol naše sjajne saradnje i projekata povezivanja kroz koje zajednički gradimo našu evropsku budućnost, zato što je bolja budućnost Srbije u Evropskoj uniji. Koridor povezuje Srbiju sa Austrijom i Grčkom i zaista je pokretač privrede. Ovo je pokretač za privredu Srbije, investicije, ekonomski plan koji već funkcioniše u Srbiji“, rekla je predsednica Evropske komisije.

Izvor: www.predsednik.rs
Foto: Dimitrije Gol

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić razgovarao je danas telefonom sa generalnim sekretarom NATO Jensom Stoltenbergom povodom, kako je generalni sekretar rekao, zabrinjavajuće situacije na severu Kosova i Metohije.

Predsednik Vučić je istakao da Srbija apsolutno ničim, ni jednim jedinim svojim potezom, nije prekršila ni Briselski sporazum, ni Rezoluciju 1244, niti je na bilo koji način ugrozila očuvanje mira.

„Sedam dana traje potpuna okupacija oklopnim vozilima severa Kosova i Metohije koje sprovodi Priština i svi u međunarodnoj zajednici „gromoglasno ćute“, naglasio je predsednik Srbije. „Ipak, svi su iznenada zabrinuti kada na teritoriji centralne Srbije ugledaju srpske helikoptere i avione, jer valjda ne bi trebalo da postoje, ili ne bi smeli da polete dok im Kurti ili neko iz međunarodne zajednice to ne odobri“, ističe predsednik Vučić.

Srbija poštuje sve međunarodne sporazume koje je potpisala, Srbija će se uvek ponašati odgovorno i ozbiljno, ali Srbija i dalje pita kad kreće formiranje ZSO i kada će Kurtijeve oklopne jedinice biti povučene sa severa Kosova i Metohije.

Na kraju, uz zahvalnost generalnom sekretaru Stoltenbergu na korektnom odnosu i želji da sasluša srpsku stranu, predsednik Vučić je postavio pitanje koju je to normu i međunarodni propis Srbija prekršila? Danas, juče ili bilo kada?

Dvojica sagovornika dogovorili su da ostanu u stalnom kontaktu zbog neophodnosti očuvanja mira i stabilnosti u celom regionu.

Izvor/Foto: www.predsednik.rs

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić upozorila je danas na to da je Priština ozbiljno ugrozila lokalnu i regionalnu stabilnost nakon što je poslala na sever Kosmeta teško naoružane specijalne jedinice koje demonstriraju brutalnost prema mirnom srpskom stanovništvu.

Brnabić je govorila na generalnoj debati svetskih lidera, u okviru 76. zasedanja Generalne skupštine UN u Njujorku.

Govor premijerke prenosimo u celini

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković izjavio je da je u Njujorku šefove diplomatije 28 država upoznao sa ekonomskim uspesima Srbije, ali i sa situacijom na Kosovu i Metohiji, o čemu je razgovarao i sa ruskim ministrom spoljnih poslova Sergejem Lavrovom, koji mu je rekao da možemo da računamo na podršku Ruske Federacije kada je reč o interesima Srbije na KiM.

Sumirajući rezultate posete Njujorku u okviru zasedanja Generalne skupštine UN, ministar Selaković je rekao da je jedan od poslednjih sastanaka bio sa ministrom Lavrovom, što je bio treći njihov susret u poslednjih devet meseci.

Šef srpske diplomatije kaže da je naravno iskoristio i tu priliku da upozna ministra Lavrova sa poslednjim dešavanjima na severu Kosova i Metohije, sa situcijom u dijalogu Beograda i Prištine i sa vrlo jasnim i nedvosmislenim stavom predsednika Aleksandra Vučića po pitanju nastavka dijaloga i daljih dešavanja na KiM.

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić učestvovala je danas video-porukom na Globalnom Kovid-19 samitu u organizaciji Bele kuće, koji je otvorio predsednik SAD Džozef Bajden.

Na samitu video-porukama učestvuje veliki broj svetskih lidera i zvaničnika međunarodnih organizacija, između ostalih i generalni sekretar UN Antonio Gutereš, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lejen, britanski i kanadski premijer Boris Džonson i Džastin Trudo, nemačka kancelarka Angela Merkel i mnogi drugi. 

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković razgovarao je u Njujorku sa ministrom inostranih poslova Jermenije Araratom Mirzojanom. 

Selaković je konstatovao tradicionalno dobre i prijateljske odnose Srbije i Jermenije i izrazio spremnost za intenziviranje političkog dijaloga i unapređenje ukupnih odnosa naše dve zemlje. 

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić prisustvovao je danas centralnoj manifestaciji posvećenoj obeležavanju Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave na Savskom trgu.

"Vaša Svetosti,poštovani člane predsedništva Bosne i Hercegovine gospodine Dodik,uvažena predsednice Republike Srpske gospođo Cvijanović, uvaženi predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije gospodine Dačiću, uvažena predsednice Vlade Republike Srbije gospođo Brnabić, Vaše ekselencije, časni oci, dragi prijatelji,

Kralj Petar Prvi Karađorđević, uručio je juna i novembra 1911.  godine 51 pukovsku zastavu svojoj vojsci.

Nijedna, ponavljam nijedna, od tih zastava nije zarobljena, što je presedan u istoriji modernog ratovanja.

Junaci kojima je poveren zadatak da se staraju o tim zastavama, prošli su sve bitke balkanskih i Prvog svetskog rata, da bi baš na današnji dan 1918. godine, jurišajući ispod tih barjaka, pobedonosno krenuli u proboj Solunskog fronta.  Slava našim velikim, srpskim junacima!

Doneta je Odluka o sufinansiranju projekata koji doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore – podrška osnivanju novih škola i odeljenja dopunske nastave srpskog jezika u dijaspori, broj 326-16/30-2021/01 od 15. septembra 2021. godine, a po konkursu koji je bio otvoren od 22. jula od 6. avgusta 2021. godine.

Uvid u donetu Odluku možete izvršiti na zvaničnom internet sajtu Ministarstva spoljnih poslova i Uprave za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu:  https://www.mfa.gov.rs/  https://www.dijaspora.gov.rs/ 
 

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić boravio je u Sloveniji gde se održava Bledski strateški forum, koji tradicionalno okuplja lidere regiona i zemalja članica Evropske unije, kao i predstavnike evropskih institucija. Tom prilikom predsednik Vučić učestvovao je na prvom liderskom panelu ovog Foruma pod nazivom „Budućnost Evrope – odoleti i istrajati“ gde je naglasio da veruje u ujedinjenu Evropu.
"Politika je vizija i njeno ostvarenje, a naš posao je da služimo narodu, zemnji i naciji", poručio je predsedik Vučić i dodao da samo ujedinjena EU može da se izbori sa ekonomskom krizom.

Srpska dopunska škola u Grčkoj će i ove, kao i prethodnih godina, biti organizovana u Atini, Solunu, Volosu, Larisi i na Kritu. Podsećamo da dopunska škola u Grčkoj funkcioniše u mreži priznatih škola Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije i da je nastava, koja se odvija po planu i programu propisanom Pravilnikom o izvođenju obrazovno-vaspitnog rada u inostranstvu, besplatna.
Dopunsku nastavu na srpskom jeziku mogu da upišu učenici starosti od 6 do 16 godina. Nastava se realizuje po grupama, tri časa nedeljno u bloku. Slušaju se tri predmeta, predviđena Pravilnikom i to:
1. Srpski jezik;
2. Moja otadžbina Srbija;
3. Osnovi kulture srpskog naroda.

Pozivamo sve sunarodnike, koji imaju decu navedenog uzrasta, da ih upišu u Srpsku dopunsku školu. Za upis i sve dodatne informacije, molimo da kontaktirate nastavnice:
- za područje Atine, Vesna Koprivica, 697 755 4208, vesnakop@yahoo.com
- za područje Soluna, Ana Džoganović, 697 610 3049, dzoganovicana@gmail.com
- za područje Krita, Milena Marković Smaragdaki, 697 316 5228, milenamarkovicsd@gmail.com
- za područje Volosa i Larise, Ljubica Pokrajac Psaros, 695 139 8574, ljubicapokrajac@yahoo.gr
 

Predsednik Repulike Srbije Aleksandar Vučić prisustvovao je obeležavanju Dana sećanja na sve stradale i prognane Srbe u oružanoj akciji „Oluja“ i poručio da Srbija pamti!

„Danas, kada ponovo podsećamo sebe na ono što se dogodilo avgusta 1995. godine, na užasan pogrom, proterivanje više od 250 hiljada Srba, na egzodus i etničko čišćenje, mi, istovremeno, i konačno, podsećamo sebe na to ko smo, šta smo, odakle smo i kuda idemo. Hvala vam svima što smo večeras svi zajedno i što pokazujemo koliko volimo svoj narod“, rekao je predsednik Vučić i dodao da nećemo zaboraviti sve ono kroz šta su Krajišnici morali da prođu.

„Za nas to nisu samo strašne brojke stradalih“, poručio je predsednik Vučić i naglasio da Srbija neće zaboraviti.

„Nikada kao danas se nije prekrajala istorija. Zato hoću da sve nas podsetim ne samo na ono šta su drugi nama činili, ne želeći da postojimo, već i na ono što smo sami sebi činili, baš kao da ne želimo da postojimo“, kazao je predsednik i napomenuo da nikada više ne sme da se ponovi da Srbija zaboravi svoje tihe heroje.

Konkursi za sufinansiranje projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore i matične države i Srba u regionu raspisani su odlukom ministra spoljnih poslova Republike Srbije Nikole Selakovića, 19. jula 2021. godine.

Uvid u konkurse se može ostvariti na linkovima www.mfa.gov.rs i www.dijaspora.gov.rs/uprava-za-dijasporu-konkursi/

Ministar zdravlja dr Zlatibor Lončar učestvovao je na samitu Svetske zdravstvene organizacije – Regionalne kancelarije za Evropu, koji se održava 22. i 23. jula 2021. godine u Atini, na temu očuvanja mentalnog zdravlja u doba pandemije Kovid-19.

Na samitu pod nazivom „Stanje mentalnog zdravlja, unapređenje mentalnog blagostanja i jačanje otpornosti u kontekstu pandemije Kovid-19“, koji je otvorio predsednik Vlade Grčke Kirjakos Micotakis, ministar Lončar imao je zapaženo izlaganje. U svom izlaganju, između ostalog, ministar je predstavio dostignuća i planove Republike Srbije u zaštiti mentalnog zdravlja stanovništva u uslovima pandemije Kovid-19.

Na marginama samita ministar Lončar susreo se sa regionalnim direktorom Svetske zdravstvene organizacije za Evropu dr Hansom Klugeom.
 

Mi smo se odlučili - naš cilj jeste i ostaje EU, istakao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u intervjuu nemačkom dnevniku „Handelsblatu“ i da za Srbiju ne postoji nikakva alternativa, ali naglasio i da je Kina važan partner Srbiji, a zadatak države da vodi brigu o interesu svojih građana.

On je tako odgovorio na pitanje šta će Srbija izabrati kada jednom bude morala da bira između tesnih odnosa sa Pekingom ili EU. Vučić je naglasio da Srbija želi da postane punopravna članica EU

„Nas povezuje istorija, zajednička kultura, članice EU su bez premca već sada naši najvažniji partneri“, objasnio je i dodao da je trgovinska razmena Nemačke i Kine 3.000 puta veća nego Srbije i Kine, a, primetio je, i pored toga se poslovi Srbije sa Kinom prikazuju kao problem.

Na konstataciju da nemačka kancelarka Angela Merkel nije čestitala stotu godišnjicu KP Kine, a da je on to učinio, odgovorio je da Srbija nije Nemačka, već mala zemlja. Na dodatno insistiranje šta će uraditi Srbija ako mora da bira između EU i Kine podvukao je da se Srbija već odlučila, da joj je bio i ostao cilj članstvo u EU.

„Naši najveći investitori su iz EU. Na EU otpada 67 odsto naše trgovine. Plus 17 odsto sa zemljama regiona koje se sve nalaze na putu ka EU. Bez EU ne možemo preživeti“, dodao je on.

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić izjavila je na skupu posvećenom digitalizaciji i IT sektoru, koji je održan u Njujorku, da je, otkako je postala premijerka, najponosnija na uspeh Srbije u oblasti digitalizacije.

Brnabić, koja boravi u dvodnevnoj poseti SAD, rekla je da je, kada je u avgustu 2016. godine izabrana za ministarku državne uprave i lokalne samouprave, želela da učini sve da promeni javnu administraciju i ono što joj je kao građaninu smetalo.

Ona je navela da je, kada je stupila na dužnost premijera, znala šta su joj prioriteti i da najpre treba da se digitalizacija podigne na viši nivo, da počne reforma obrazovanja i da se radi na jačanju ekonomije. 

Verovala sam u zemlju koja veruje u narod, jer je srpski narod kreativan. Od 1. juna 2017. godine počeli smo da radimo kao e-Vlada, odnosno da razmenu podataka vršimo elektronskim putem, navela je predsednica Vlade.

Prema njenim rečima, naši građani nisu više morali da idu, recimo, u Poresku upravu, a od tada je javna administracija razmenila 50 miliona dokumenata, što znači da građani nisu morali da idu od kancelarije do kancelarije po 50 miliona papira.

Brnabić je istakla da je ponosna i na ono što je urađeno na polju obrazovanja otkako je na čelu Vlade, preciziravši da je u septembru 2017. godine uvedeno programiranje kao obavezan predmet u osnovnim školama.

Ministar spoljnih poslova Republike Srbije Nikola Selaković obratio se danas na Ministarskoj konferenciji Pokreta nesvrstanih zemalja (PNZ) i tom prilikom je uputio poziv predstavnicima članica da se okupe u Beogradu, 11. i 12. oktobra, kada će biti obeležena 60. godišnjica od održavanja prve Konferencije Pokreta nesvrstanih u Beogradu 1961. godine.

Selaković je učesnike konferencije obavestio da će ovaj važan jubilej nesvrstanih Srbija organizovati zajedno sa Azerbejdžanom - aktuelnim predsedavajućim PNZ.

U svom obraćanju Selaković je podsetio da su nekadašnja Jugoslavija i predsednik Tito, kao koosnivači Pokreta, dali svoj doprinos stvaranju vizije drugačijeg sveta, a da je Srbija, kao jedna od naslednica Jugoslavije, ponosna na taj deo svoje istorije.

„Duh nesvrstanosti počiva na ravnopravnosti, slobodi, trajnom miru, suverenoj jednakosti država i miroljubivoj saradnji svih naroda, a to su vrednosti utkane i u državotvorne temelje Srbije“, poručio je ministar.

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković izjavio danas, nakon sastanka ministara inostranih poslova učesnica Procesa saradnje u jugoistočnoj Evropi, da su, u godini kada se obeležava četvrt veka postojanja ove inicijative, više nego ikad potrebni dobrosusedski odnosi, zajednički nastup i objedinjavanje tržišta.

,,Sastanak učesnica PSuJIE je bio i prilika da govorimo o onome što su primeri naše izuzetno uspešne saradnje. Srbija je u periodu pandemije Kovid-19 pokazala šta su solidarnost i dobrosusedski odnosi. Činjenica da smo donirali preko 150 hiljada doza vakcina govori koliko je Srbija spremna da deli sa drugima za opšte dobro'' rekao je ministar Selaković.

Ministar je istakao da je Srbija posvećena evropskim integracijama i članstvu u EU, ali da ostaje pri svojoj vojnoj neutralnosti, iako sarađuje sa različitim vojnim organizacijama.

Selaković je ukazao da je NATO važan partner Srbiji, da su NATO snage pretežno u sastavu mirovnih jedinica Kfora na KiM, kao i da je veoma važna dobra komunikacija predsednika Aleksandra Vučića i generalnog sekretara Jensa Stoltenberga.

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić izjavila je danas, nakon plenarnog sastanka Procesa saradnje JIE u Antaliji, da su na ovom skupu jednoglasno usvojeni Zajednička deklaracija, Strateški dokument za Jugoistočnu Evropu, kao i godišnji izveštaj Saveta za regionalnu saradnju.

Brnabić je u obraćanju novinarima istakla da su plenarni sastanak obeležile dve stvari – činjenica da je i Priština glasala za sve dokumente, iako je u njima Kosovo označeno sa zvezdicom, kao i to što se predsednica privremenih prištinskih institucija Vjosa Osmani u jednom trenutku pozvala na Briselski sporazum.

Ona je ukazala na to da je u Strateškom dokumentu za Jugoistočnu Evropu, na svakom mestu gde se pominje „Kosovo“, ono, pored zvezdice, označeno i fusnotom.

Pored toga, kako je prenela, zanimljivo je da se Osmani čak u jednom trenutku pozvala na Briselski sporazum i rekla da po njemu ne ide fusnota svaki put, već samo prvi, kad se pominje „Kosovo“.

Sada vidimo da se prištinska strana poziva na Briselski sporazum, a kada im ne odgovara, onda to ne postoji. Zbog toga se nadam da će se konačno vratiti Briselskom sporazumu, pre svega da formiraju Zajednicu srpskih opština, istakla je premijerka.

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković učestvovao je danas u Antaliji na Sastanku ministara inostranih poslova učesnica Procesa saradnje u jugoistočnoj Evropi.

Selaković je podvukao da je ključni spoljnopolitički i strateški cilj naše zemlje ostvarivanje punopravnog članstva u Evropskoj uniji.

„Nadam se da će Evropska unija nastaviti da podržava proces integracije učesnica PSuJIE u EU, što će, uveren sam, doneti trajnu stabilnost i prosperitet regionu i pomoći konsolidaciju i razvoj Evrope u celini“, rekao je Selaković.

Ministar je ukazao da mir i stabilnost nemaju alternative i predstavljaju zvezdu vodilju na putu našeg regiona ka Evropskoj uniji. Takođe, posebno je naglasio da je Beograd odlučan da dijalogom i u dobroj veri rešava sva otvorena pitanja – kao odgovoran i predvidiv partner, i u skladu sa principima međunarodnog prava.

„Moramo se pobrinuti da se ono o čemu se postigne dogovor kasnije poštuje i ispunjava na terenu, jer se naši dogovori tiču prvenstveno dobrobiti naših naroda, ali govore i o tome ko smo i kakvu budućnost želimo“, rekao je šef srpske diplomatije.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo, članovi delegacija,

U svom izlaganju ukazaću na nekoliko aktuelnih pitanja koja se tiču nadležnosti Mehanizma – naime, mogućnosti izdržavanja kazni izrečenih od strane Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) i Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove u Republici Srbiji, aktuelnom praksom onemogućavanja prevremenog puštanja na slobodu osuđenih, kao i obaveze Mehanizma u pogledu zaštite osuđenih lica.

Drugi deo izlaganja biće posvećen pitanjima koja se pokreću šestomesečnim Izveštajem o radu Mehanizma – predsednika Mehanizma g. Ađijusa i Izveštaja glavnog tužioca g. Serža Bramerca, posebno po pitanju aktuelne saradnje Republike Srbije sa Mehanizmom.

Treći deo mog govora, a to sam primetio i u mnogim vašim izjavama čak i danas, biće pogled Srbije na sve što se dešavalo u Haškom tribunalu i na to šta su presude donele ljudima na prostoru bivše Jugoslavije.

Republika Srbija je više puta pred Savetom bezbednosti pokrenula pitanje mogućnosti izdržavanja kazni izrečenih od strane MKSJ i Mehanizma u Republici Srbiji. I pored napora da se ovo pitanje pokrene sa „mrtve tačke“, nije dobijen nijedan odgovor Saveta bezbednosti. Najveći broj osoba koje se nalaze na izdržavanju zatvorske kazne su državljani Republike Srbije i prirodno je da Republika Srbija bude zainteresovana da obezbedi izdržavanje kazne zatvora u Republici Srbiji.

MKSJ i Mehanizam upućuju na Savet bezbednosti kao nadležnu instituciju da se pozabavi ovim pitanjem.

Spreman sam ovde da ponovim spremnost Republike Srbije za preuzimanje obaveze i odgovornosti za izvršenje zatvorskih kazni koje je MKSJ ili Mehanizam izrekao državljanima Republike Srbije pod nadzorom Mehanizma i puno poštovanje autoriteta Mehanizma u pogledu prevremenog puštanja na slobodu.

U Beogradu je danas predstavljena nova usluga Ministarstva spoljnih poslova „e-Konzulat”, namenjena stranim državljanima koji apliciraju za vizu i žele da dođu u Srbiju da rade.

Tom prilikom, ministar spoljnih poslova Republike Srbije Nikola Selaković rekao je da je ta usluga jedan od pokazatelja dobrog razvoja naše države, koja, kako je istakao, postaje magnet za ozbiljne strane kompanije, koje dovode veliki broj radnika iz drugih zemalja da bi radili u Srbiji.

„Da ne budem pretenciozan, nego potpuno realan, ova usluga predstavlja prekretnicu u funkcionisanju našeg sistema. E- Konzulat i digitalizacija postupka izdavanja radnih viza za strane državljane koji žele da rade u Srbiji, jeste prva elektronska usluga MSP-a, a mogu da vam obećam da to jeste prva, ali nikako i poslednja e-usluga”, naglasio je Selaković.

Šef srpske diplomatije ukazao je da „e-Konzulat” predstavlja modernizaciju izuzetno važnog segmenta delatnosti diplomatsko-konzularnih predstavništava Srbije i da se ovde zapravo govori o nečemu što je od suštinske važnosti za dalje procese razvoja naše države.

U okviru projekta "Onlajn grupna nastava srpskog kao zavičajnog jezika" Akademska srpska asocijacija poziva pripadnike srpske dijaspore starosti od 14 do 20 godina da se prijave za besplatni grupnikurs srpskog kao zavičajnog jezika preko Skajpa.

Pod pokroviteljstvom Mnistarstva kulture i informisanja Republike Srbije već petu godinu zaredom nastavlja se sa popularizacijom i daljom realizacijom onlajn nastave, a po prvi put kroz grupni oblik nastave.

Svi zainteresovani Srbi iz dijaspore starosti od 14 do 20 godina mogu se prijaviti do 13.6. 2021. godine, dok će se onlajn kurs realizovati od 20.6. do 31.7.2021. godine.

Više infromacija o samom kursu možete pronaći na sajtu http://skr.rs/zar8 

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije, u okviru konkursa za dodeljivanje stipendija stranim državljanima na osnovu međunarodnih sporazuma i programa saradnje u obrazovanju, ponudilo je stipendije Vlade Republike Srbije i stipendije za Letnju školu srpskog jezika za akademsku 2021/2022 godinu.

Za studente koji dolaze iz Grčke, ponuđene su stipendije za poslediplomske studije ili istraživački rad u ukupnom trajanju od 20 meseci (najkraće trajanje stipendije je 5 meseci, a najduže 10 meseci), i 5 stipendija za pohađanje Letnje škole srpskog jezika.

Letnja škola srpskog jezika biće organizovana virtuelno, u ZOOM formatu, od 5. do 23. jula 2021. godine.

Prijavni formular možete pronaći OVDE.

Molimo zaiteresovane da obrate pažnju na dokumentaciju koja se traži za dobijanje stipendije, a koja je navedena na kraju prijavnog formulara.

Krajnji rok za dostavu predloga za Letnju školu srpskog jezika je 20. jun 2021. godine, a za stipendije Vlade Republike Srbije 10. jul 2021. godine.

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić sastala se danas u Atini, uoči Ekonomskog foruma Delfi, sa premijerom Grčke Kirijakosom Micotakisom i predsednicom te zemlje Katerinom Sakelaropoulou.

Brnabić je, nakon sastanka sa Sakelaropoulou, izrazila zahvalnost na podršci koju Grčka pruža evropskom putu Srbije i na zagovaranju procesa proširenja Evropske unije.

Predsednica Vlade je istakla da ta podrška mnogo znači Srbiji, jer su evropske integracije važan preduslov dugoročne stabilnosti.

Ona je tom prilikom čestitala jubilej Grčke, budući da ta zemlja ove godine obeležava 200-godišnjicu oslobodilačkog rata od otomanske vlasti 1821. godine.

Premijerka je Sakelaropoulou prenela pozdrave predsednika Srbije Aleksandra Vučića i čestitala joj na tome što je prva žena predsednica Grčke u istoriji.

Uvek se radujem kao premijerka Srbije sastancima ovde i zajedničkim projektima, jer je Grčka jedan od najvećih partnera Srbije, politički i ekonomski, a dva naroda povezuju bratska osećanja, naglasila je Brnabić.

Ministar spoljnih poslova Republike Srbije Nikola Selaković učestvovao je danas na Jadransko-jonskom savetu Jadransko jonske inicijative i Ministarskom sastanku Strategije EU za Jadransko-jonski region i poručio da je neophodno sve dostupne resurse ove inicijative direktnije uključiti u pronalaženje zajedničkih odgovora na izazove pandemije virusa korona.

Šef srpske diplomatije ukazao je da se pandemija može pobediti samo zajedničkim snagama, a kao ključnu reč u ovim izazovnim vremenima istakao je solidarnost.

„Privržena principima solidarnosti, Srbija je vakcinisala veliki broj stranih državljana, pre svega iz regiona. Jedan broj doza vakcina donirali smo susednim državama, kao i sekretarijatima regionalnih inicijativa u kojima Srbija učestvuje. Srbija je želela da na taj način, iako nije jedna od ekonomski najsnažnijih zemalja ove inicijative, pokaže da solidarnost ne mora biti isključivo privilegija bogatih“, rekao je ministar Selaković. 

Predsednik Aleksandar Vučić rekao je večeras da je vizionarska ideja Roberta Šumana donela istinsku pobedu novog poverenja nakon Drugog svetskog rata i veru u ujedinjenje različitosti u miru i solidarnosti, uz poruku da tu veru ima i Srbija, kao i nadu da će postati zemlja koja će biti rado viđena u evropskoj porodici naroda.

Vučić je, čestitajući svima u Srbiji i EU Dan Evrope, podsetio da je 9. maj dan kada se slavi i velika pobeda slobode, izvojevana uz ogromne žrtve.

„Dok su užasi rata tinjali, a Evropa lečila rane iz Drugog svetskog rata, ona je imala i ljude poput Roberta Šumana, koji su shvatali da se samo na pomirenju naroda i njihovom zajedništvu može stvarati budućnost”, rekao je Vučić na prijemu povodom Dana Evrope.

Ukazao je da su evropski narodi imali hrabrosti da u nedavnim protivnicima vidi buduće saveznike.

„Šumanova vizionarska ideja da će mir biti sačuvan, ako stvaralačke snage budu srazmerne opasnostima koje prete, da će Evropa izroniti iz konkretnih dostignuća, donela je istinsku pobedu novopronađenog poverenja i veru u ujedinjenje različitosti u miru i solidarnosti”, rekao je Vučić.

Ministar spoljnih poslova Republike Srbije Nikola Selaković uputio je čestitku povodom, 9. maja, Dana Evrope visokom predstavniku EU za spoljne poslove i bezbednosnu politiku Žozepu Borelu u kojoj je izrazio uverenje da će ideja ujedinjenja različitosti u miru i solidarnosti i dalje biti ideja vodilja Evropske unije.

„Duboko verujem da Republika Srbija, politikom mira i dobrosusedske saradnje, može doprineti da Evropska unija postane još bolje mesto za život, uz iskreno uverenje da će naša dostignuća na putu ka članstvu u evropskoj porodici naroda biti adekvatno vrednovana”, navodi se u čestitki ministra Selakovića i dodaje da evropska perspektiva našoj zemlji predstavlja snažan podstrek za sveobuhvatno sprovođenje političkih, ekonomskih i društvenih reformi sa ciljem da u dogledno vreme postane punopravna članica Evropske unije.

Šef srpske diplomatije podvukao je da Srbija istorijski, kulturno i vrednosno pripada krugu zemalja ujedinjenih pod zastavom Evropske unije i izrazio nadu da će naša zemlja i naši susedi na zapadnom Balkanu, biti u prilici da u bliskoj budućnosti postanu deo nesumnjivo najuspešnijeg mirovnog, demokratskog i ekonomskog projekta u istoriji našeg zajedničkog kontinenta.

Selaković je, takođe, ovom prilikom u ime Srbije uputio zahvalnost Evropskoj uniji na pruženoj pomoći u borbi protiv zarazne bolesti Kovid-19, naglasio da naša zemlja visoko ceni iskazanu solidarnost i podršku u teškim trenucima suzbijanja pandemije, i izrazio uverenje da ćemo u narednom periodu zajedničkim snagama doprineti pronalaženju rešenja za prevazilaženje ekonomskih posledica pandemije virusa korona.
 

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić razgovarao je danas putem video linka sa predstavnicima delegacije Međunarodnog monetarnog fonda koju predvodi šef Misije, Jan Kejs Martejn. Sagovornici su zaključili da osnovni cilj Srbije ostaje da sačuva teško stečenu reputaciju fiskalno sigurne zemlje, kao i da nadstavi sa odgovornom fiskalnom politikom kako javni dug ne bi prešao nivo od 60 odsto BDP-a, čime Srbija odlučno nastavlja da radi na daljem rastu ekonomije.

Tokom razgovora, predsednik Vučić i Jan Kejs Martejn posebno su se osvrnuli na mere podsticaja i usvojena tri paketa mera za pomoć privredi i građanima, kojima je očuvana makroekonomska stabilnost i čak postignuta veća stopa zaposlenosti. Martejn je pozdravio odgovornu ekonomsku politiku Srbije i uspešno upravljanje krizom tokom pandemije.

„Srbija je ostvarila jedan od najboljih rezultata u prošloj godini uprkos izazovima pandemije“, izjavio je Martejn, posebno istakavši da je Srbija bila jedna od retkih zemalja kojoj MMF nije korigovao početnu projekciju stope rasta od 5% koju je dao prošle godine.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić primio je danas regionalnog direktora Svetske zdravstvene organizacije za Evropu dr Hansa Klugea, sa kojim je razgovarao o saradnji u borbi protiv pandemije Kovid-19, kao i o saradnji na unapređenju zdravstvene zaštite u našoj zemlji i drugim zajedničkim aktivnostima.

Predsednik Vučić je zahvalio dr Klugeu na ličnom angažovanju i podršci tokom aktuelne pandemije, posebno na tehničkoj pomoći i ekspertizi. Ovom prilikom upoznao je zvaničnika SZO sa rezultatima imunizacije u Srbiji i planovima kako da se vakcina obezbedi svim građanima koji budu želeli da je prime.

Dr Kluge je čestitao predsedniku Vučiću na liderstvu i ličnom zalaganju da obezbedi vakcine. On je naglasio da se Srbija dobrom strategijom imunizacije svrstala među globalne lidere, postavši pritom i primer humanosti i solidarnosti omogućavanjem vakcinacije starijima u ruralnim sredinama, stranim državljanima i doniranjem vakcina drugim zemljama.

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić razgovarala je danas sa regionalnim direktorom Svetske zdravstvene organizacije za Evropu Hansom Klugeom o epidemiološkoj situaciji i toku imunizacije građana u Srbiji.

Brnabić je iskazala zahvalnost na saradnji u borbi protiv pandemije, tehničkoj pomoći i ekspertizi, ističući da je za našu zemlju veoma značajna podrška ove organizacije.

Ona je obavestila direktora SZO za Evropu o toku imunizacije građana u Srbiji, izrazivši uverenje da ćemo, zahvaljujući velikom broju vakcinisanih, uspeti da stvorimo kolektivni imunitet i vratimo se u normalne tokove života.

Kluge je proces imunizacije u Srbiji ocenio kao impresivan, i dodao da je Srbija donela dobru odluku da građanima ponudi sve dostupne vakcine koje se koriste u borbi protiv virusa korona.

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković večeras je konstatovao da Priština uporno istrajava u kampanji mržnje protiv srpskog naroda, što se najdrastičnije vidi u neargumentovanim optužbama za masovna silovanja i genocid.

Selaković je, na sednici Saveta bezbednosti UN na kojoj je razmatran Izveštaj generalnog sekretara UN o radu UNMIK-a, istakao da su očigledni napori privremenih institucija na KiM da stvore narativ o masovnim silovanjima Albanki, te da se za tu svrhu koriste propagandni metodi i laži.

„Jasno je da je žrtava bilo na svim stranama u sukobu, kao i da naša strana raspolaže dokazima o brojnim srpskim žrtvama. Ali preduslov za ostvarivanje zaštite prava koje ima svaka pojedinačna žrtva jeste racionalan i argumentovan pristup“, kazao je Selaković, odgovarajući na klevete predstavnice Prištine.

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković upozorio je, na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, da politički ekstremizam među Albancima na KiM ne gubi na snazi, već da naprotiv, postaje sve jači.

Selaković je, na sednici na kojoj je razmatran Izveštaj generalnog sekretara UN o radu UNMIK-a, podsetio da obaveza formiranja Zajednice srpskih opština nije ispunjena već 2.917 dana i da se zapravo, 19. aprila navršava punih osam godina otkako je postignut dogovor u Briselu, a da Priština i dalje odbija da ispuni svoju obavezu i omogući formiranje ZSO.

Ministar je podsetio i da je sadašnji predsednik vlade privremenih institucija samouprave u Prištini više puta pretio ujedinjenjem samoproglašenog Kosova i Albanije, kao i da mu je dijalog sa Beogradom nisko na listi prioriteta.

Kako je ukazao, krajnje je vreme da albanski lideri u Prištini pokažu odgovornost u ispunjavanju preuzetih obaveza, ali i iskrenu posvećenost postizanju kompromisnog rešenja i izgradnji međusobnog poverenja.

Ministar spoljnih poslova Republike Srbije Nikola Selaković sa šefovima diplomatija Grčke i Kipra Nikolasom Dendijasom i Nikosom Hristodulidisom obišao je danas Hram svetog Save i upoznao ih sa detaljima gradnje i unatrašnjim izgledom najvećeg pravoslavnog hrama na Balkanu.

Visoku delegaciju primili su predstavnici SPC-a, a grčki i kiparski gosti su već na ulasku pokazali interesovanje za svaki detalj u Hramu.

Šefovi diplomatija nisu krili oduševljenje mozaikom koji se prostire na površini od 15.000 kvadratnih metara, a ministar Dendijas je utiske prokementarisao rečima da je oduševljen i da hram, a posebno mozaik izgledaju spektakularno.

Na kraju posete hramu, predstavnici SPC darovali su goste, na čemu se posebno zahvalio ministar spoljnih poslova Kipra Nikos Hristodulidis.

Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković održao je danas trilateralni sastanak sa ministrima inostranih poslova Kipra Nikosom Hristodulidisom i Grčke Nikosom Dendijasom.

Šef srpske diplomatije tom prilikom istakao je da je sa kolegama razgovarao o evropskoj budućnosti naše zemlje, ali i da je postigao dogovor o sastancima svakih šest meseci, na kojima će govoriti o temama iz više oblasti koji su od interesa za Srbiju, Grčku i Kipar.

Selaković je ukazao da se razgovaralo i o ekonomskoj saradnji, infrastrukturi, jačanju veza, energetici, o snabdevanju gasom iz različitih izvora i različitim putanjama i istakao da je glavni cilj Srbije u regionalnoj politici očuvanje mira i stabilnosti.

Kako je dodao, ministri su se saglasili da je potrebna veća saradnja u oblasti turizma, poljoprivrede, i IT sektora.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić sastao se danas sa ministrom spoljnih poslova Republike Grčke Nikosom Dendijasom, sa kojim je razgovarao o unapređenju bilateralnih odnosa, procesu evrointegracija Srbije, ekonomskoj saradnji, situaciji vezanoj za pandemiju kovid-19, kao i o drugim regionalnim pitanjima od značaja za obe strane.

Predsednik Vučić je izrazio zadovoljstvo uzlaznim trendom odnosa i saradnje dve zemlje, koji su dostigli najviši nivo i koji imaju karakter strateškog partnerstva.

„Uveren sam da će današnja poseta dati snažan doprinos kontinuitetu političkog dijaloga Srbije i Grčke i daljem jačanju saradnje u svim segmentima, kao i boljem i konkretnijem identifikovanju tema koje su od zajedničkog interesa za naše bratske narode“, kazao je predsednik Vučić i dodao da se Srbija ozbiljno i posvećeno priprema za održavanje Četvrtog sastanka Visokog saveta za saradnju Srbije i Grčke, koji treba da se održi u Beogradu čim epidemiološki uslovi to dozvole.

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković zahvalio je danas Grčkoj na jasnoj, nedvosmislenoj i snažnoj podršci našem evropskom putu, ističući da su naši grčki prijatelji i strateški partneri među onima koji najsnažnije podržavaju punopravno članstvo Srbije u EU.

Selaković je, na konferenciji za novinare nakon bilateralnog susreta sa šefom grčke diplomatije Nikosom Dendijasom, istakao da su bilateralni odnosi Srbije i Grčke na izuzetno visokom nivou, navodeći da su dve zemlje među retkima koje su u vreme pandemije povećale trgovinsku razmenu.

Srbija je, prema Selakovićevim rečima, izrazila spremnost da se, kada epidemiološki uslovi to dozvole, održi četvrtka sednica Visokog saveta za saradnju dve zemlje i da predsednik Srbije Aleksandar Vučić poseti Krit, gde je u planu otvaranje počasnog konzulata Srbije.

Deca iz srpske dijaspore širom sveta, koja pohađaju folklor, zajedničkim virtuelnim nastupom podsetila su sve da su deca ukras sveta.

Nastup u kojem su i deca koja pohađaju srpske dopunske škole u Grčkoj možete videti OVDE.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić obratio se povodom obeležavanja Dana sećanja na stradale u NATO agresiji.

„Vaša svetosti, poštovani predsedavajući Predsedništva Bosne i Hercegovine, poštovani predsednici Narodnih skupština Republike Srbije i Republike Srpske, poštovani predsednici vlada Republike Srbije i Republike Srpske, uvaženi ministri obeju vlada, dragi gosti i prijatelji, predstavnici srpskog naroda iz Crne Gore, Severne Makedonije, Hrvatske, hvala vam što smo i večeras svi zajedno i što je srpski duh nesalomiv i nepobediv.

Jedno dete dnevno i malo više od toga. To je ona najteža, namučnija i najbolnija brojka NATO agresije iz 1999. godine. Ubijeno, zaustavljeno, bez ikakve svoje krivice, nikakav  greh nisu počinili, bez prava na odbranu, i bez prava na pravdu, bez prava na život.

Niko nikada nije odgovarao za ovaj zločin, zločin veći od zločina. Niko za 2500 ubijenih civila, ali i vojnika i policajaca koji su krivi samo zato što su čuvali, štitili sebe i svoja ognjišta. Niko nikada nije odgovarao za više od 6000 ranjenih.

Danas se obeležava 22 godišnjica NATO agresije na Saveznu Republiku Jugoslaviju. Za 78 dana, koliko je trajala agresija, stradalo je preko 2.500 civila širom Srbije, a materijalna šteta je bila preko 100 milijardi dolara.

Večno će se pamtiti da je bratski narod Grčke i u tim, veoma teškim trenucima, bio uz srpski narod i uz sve nevino stradale u vihoru agresije.

U crkvi Svetog Spiridona u Atini, srpski sveštenici služili su pomen nevinim žrtvama. Zbog epidemioloških mera, prisustvovali su samo predstavnici Ambasade Srbije u Atini. 

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić prisustvovovao je danas obeležavanju Dana sećanja na 17. mart 2004. godine – Pogrom na Kosovu i Metohiji. On je rekao da je pre tačno 17 godina na KiM počinjen pogrom, a pogrom prevazilazi sve ostale zločine.

„Možda postoji vreme u kojem smo nemoćni da sprečimo nepravdu, ali nikada ne sme da postoji vreme da se protiv nepravde pobunimo, ove reči Elija Vizela, nekadašnjeg logoraša, nobelovca, obavezuju nas zauvek da protiv zločina ne ćutimo, ko god da ga je i zašto počinio“, poručio je predsednik Vučić i dodao da smo zapamtili i naučili svaku lekciju u kojoj smo bili gubitnici, svaku u kojoj smo bili nemi na sopstvene žrtve, svaku u kojoj smo bili spremni da zaboravimo.
 
„Srbija danas više nije slaba, niti zemlja gubitnika, ne preti, ali i ne zaboravlja, spremna je na razgovore, ali ne i poniženje. Srbija, baš kao i svi drugi ima pravo da brine o svom narodu, njegovoj sigurnosti i dobrobiti. Pravo na život je osnovno ljudsko pravo i mi ćemo ga uvek braniti“, rekao je predsednik Vučić.

Predsednik Vučić je kazao da pogrom prevazilazi sve ostale zločine, jer je on, ne samo čin, već namera, politika, predumišljaj da se neki kraj, neka zemlja, nasilno očisti od pripadnika drugih nacija i vere.

„Nemamo prava da to prećutimo“, poručio je predsednik Srbije i istakao da imamo obavezu da budemo pobednici bez krvi i rata, najbolji u ekonomiji, zdravstvu, sportu, obrazovanju i svemu ostalom što čini razvoj i napredak.

„Želimo isto i drugima da se bave sobom i budu uspešni, jer smo svesni da je zločin alatka gubitnika, a pobednicima to nije potrebno, oni pamte, ali opraštaju i idu dalje, dok se gubitnici vrte u istom začaranom krugu. Mi Srbi to više nećemo da budemo, hoćemo budućnost, u kojoj ćemo da pamtimo, ali iz koje nećemo da se vraćamo. Znamo šta se dešavalo i to nazivamo pravim imenom,“ zaključio je predsednik Vučić.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić sastao se danas sa šefom Delegacije Evropske unije ambasadorom Semom Fabricijem, sa kojim je razgovarao o nastavku borbe protiv pandemije Kovid-19 i izazovima u procesu masovne vakcinacije, kao i o dinamici pristupnih pregovora između Srbije i EU i stabilnosti u regionu.

Predsednik Vučić je zahvalio na podršci koju EU pruža Srbiji u uslovima pandemije i izrazio nadu da će uskoro stići i prvi kontingenti vakcina iz programa Kovaks.

„Srbija se među prvima priključila ovom programu čime je još jednom pokazala da je pouzdan partner Evropske unije“, istakao je predsednik Vučić i naglasio da je naša zemlja zauzela ozbiljan i odgovoran pristup borbi protiv pandemije, o čemu svedoče sveobuhvatne mere koje je donela Vlada Srbije u cilju očuvanja zdravlja i života ljudi, kako građana Srbije, tako i u okruženju.

Republika Srbija, kao pridružena članica Frankofonije, zajedno sa celom frankofonom zajednicom u svetu obeležava "Mesec Frankofonije".

Za sve ljubitelje srpske kulture i francuskog jezika Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije je priredilo bogat program, a Ambasada Republike Srbije u Atini vas poziva da otkrijete raznolikost i bogatstvo srpske kulture na francuskom jeziku.

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković rekao je danas da je borba protiv svih oblika kriminala u vrhu prioriteta Vlade Srbije i neizostavan segment procesa pridruživanja EU.

„To je i naša moralna obaveza, kako bi generacijama iza nas ostavili jedan bolji svet“, rekao je Selaković učestvujući video-linkom na 14. Kongresu UN o sprečavanju kriminala i krivičnom pravosuđu, koji se održava u Kjotu.

Ministar Selaković istakao je da je Srbija kao cilj postavila suzbijanje visokotehnološkog kriminala, trgovine ljudima, terorizma i ilegalne migracije u „Drugoj nacionalnoj proceni pretnji od teškog i organizovanog kriminala“ iz 2019. godine.

Šef srpske diplomatije ukazao je da je naša zemlja blagovremeno uspostavila normativni i institucionalni okvir kojim je uredila sprečavanje zloupotrebe u toj oblasti, kao i da je osnovano Posebno tužilaštvo za visokotehnološki kriminal, posebno odeljenje suda i posebna policijska jedinica.

U Ministarstvu spoljnih poslova Republike Srbije danas je održan prvi sastanak interresorne Radne grupe za saradnju sa Međunarodnom organizacijom Frankofonije, čiji je predsednik ministar spoljnih poslova Nikola Selaković.

Odluka o obrazovanju Radne grupe je usvojena na sednici Vlade Republike Srbije, 18. februara 2021. godine, a cilj njenog osnivanja je određivanje ciljeva Srbije u okviru saradnje sa Međunarodnom organizacijom Frankofonije, kao i njihovo efikasno i oročeno ispunjavanje.

Sveti Arhijerejski Sabor Srpske Pravoslavne Crkve na svom zasedanju 18. februara 2021. godine u Spomen hramu Svetog Save u Beogradu izabrao je Njegovo Visokopreosveštenstvo Mitropolita zagrebačko-ljubljanskog dr Porfirija za Patrijarha srpskog.

Odmah posle izbora služeno je blagodarenje i proizneseno mnogoletstvije Arhiepiskopu pećkom, Mitropolitu beogradsko-karlovačkom i Patrijarhu srpskom gospodinu Porfiriju. Zvona na hramu Svetog Save na Vračaru oglasila su se nekoliko minuta pre 16 časova označavajući da je izabran 46. Patrijarh srpski.

Povodom obeležavanja Dana državnosti Republike Srbije učenici koji pohađaju nastavu na srpskom jeziku u Nemačkoj, Švajcarskoj, Grčkoj, Norveškoj, Belgiji, Danskoj, Južnoafričkoj Republici i Velikoj Britaniji poželeli su svim sunarodnicima srećan praznik pevajući himnu “Bože pravde”.

U virtuelnom horu je 230 učenika, a spot je nastao na inicijativu nastavnice Ljubice Pokrajac, koja predaje u grčkim gradovima Volosu i Larisi. Snimak možete videti OVDE.

Nastavnica Ljubica je povodom obeležavanja Svetog Save napravila video-snimak sa svojim đacima, koji su izveli Svetosavsku himnu. Taj video su pohvalili roditelji i srpska zajednica u Grčkoj, pa je Ljubica inicirala formiranje virtuelnog hora sa više učenika koji su uključeni u nastavu na srpskom jeziku.

Učenici Srpske dopunske škole "Sveti Sava" na Kritu  obeležili su školsku slavu, Svetog Savu, raznim aktivnostima. Zbog pandemije proslava u čast svetitelju Savi  izvedena je putem onlajn prezentacije i likovnim aktivnostima.

Učenicima iz Irakliona ukazana je prilika da obeleže školsku slavu u učionici gde su ponosno otpevali himnu Svetom Savi i na taj način ukazali počast našem velikom svetitelju. 

Predsednik Republike i vrhovni komandant Vojske Srbije Aleksandar Vučić prisustvovao je prikazu sposobnosti dela jedinica Vojske Srbije u kasarni „Rastko Nemanjić“ u Pančevu i tom prilikom poručio da je Srbija uvek spremna za nastavak dijaloga sa Prištinom pod pokroviteljstvom EU, ali i poštujući stav SAD, kao i stavove Rusije i Kine.

Predsednik je rekao da će pre staviti „glavu na panj“, nego da potpiše bilo kakav papir sa priznanjem i podsetio da je to već jednom odbio u Vašingtonu, gde su postojale dve verzije sporazuma.

Naveo je da je odmah povukao svoju delegaciju, da je američkoj delegaciji rekao da Srbija takav sporazum neće potpisati i poručio da će Srbija uvek nastojati da vodi mirne razgovore kako bi sačuvala mir, ali da neće dozvoliti da je ponižavaju.

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić sastao se danas sa šefom Delegacije Evropske unije u Srbiji ambasadorom Semom Fabricijem, sa kojim je razgovarao o evropskom putu Srbije, nastavku borbe protiv pandemije Kovid-19, sprovođenju političkih i ekonomskih reformi, uz poseban akcenat na vladavinu prava i planove za nove investicije EU u našoj zemlji.

Predsednik Vučić zahvalio je na podršci koju EU pruža Srbiji u oblasti strukturnih reformi i ekonomskih mera, kao i na investicijama EU u našoj zemlji. Predsednik je posebno izrazio nadu da će uskoro stići i prvi kontingenti vakcina iz programa Kovaks koji promoviše Evropska unija.

„Srbija se među prvima priključila ovom programu čime je još jednom pokazala da je ozbiljan i pouzdan partner Evropske unije. Uveren sam da ćemo zajedno, uz solidarnost i međusobno razumevanje, uspeti da izađemo iz ove krize i da nastavimo rad na oporavku privrede“, istakao je predsednik Vučić i dodao da je EU najznačajniji spoljnotrgovinski i investicioni partner naše zemlje, budući da je dve trećine naše trgovinske razmene i investicija vezano za zemlje EU.

Ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković razgovarao je danas telefonom sa ministrom inostranih poslova Grčke Nikosom Dendijasom.

Ministar Selaković ocenio je da su bilateralni odnosi Srbije i Grčke veoma dobri, prijateljski i da ih karakteriše saradnja na svim poljima. Podvukao je opredeljenje Srbije za dalji razvoj strateškog partnerstva sa Grčkom.

Selaković je poručio da je Srbija zainteresovana za dalje intenziviranje dijaloga sa Grčkom i u okviru regionalne saradnje, kroz kvadrilateralni format sa Bugarskom i Rumunijom, kao i uspostavljanje trilateralnog formata sa Kiprom.

Šef srpske diplomatije uputio je poziv grčkom kolegi da poseti Srbiju u narednom periodu, uz očekivanje da će se steći uslovi da poseta bude realizovana u najkraćem roku.

Beograd,
28. januar 2021. godine

Srbija je posvećena vrednostima Jadransko-jonske inicijative i odgovarajuće strategije, kao okvira u kojem se sprovode aktivnosti koje jačaju evropski put naše zemlje, sve vreme stvarajući bolje mesto za život zajedno sa državama članicama EU koje učestvuju, rekao je ministar spoljnih poslova Nikola Selaković na video konferenciji Petog foruma Strategije EU za jadranski i jonski region.

„Uprkos teškim izazovima sa kojima se suočila zbog pandemije virusa korona, Srbija je tokom predsedavanja Jadransko-jonskoj inicijativi uspela da održi kontinuitet u primeni osnovnih vrednosti usvojenih potpisivanjem Ankonske deklaracije“, izjavio je danas ministar Selaković.

Šef srpske diplomatije istakao je da je naša zemlja posvećena vrednostima Jadransko-jonske inicijative (JJI) i kada je preuzela jednogodišnje predsedavanje tom inicijativom i predsedavanje Strategijom EU za jadransko-jonski region imala je ambiciozne planove, prvenstveno da nastavi da produbljuje saradnju u okviru jadranskog i jonskog regiona.

Ministar spoljnih poslova Nikola Selaković i francuski humanitarac Arno Gujon čestitali su dan Svetog Save, ističući da je svetosavlje filozofija života i sistem vrednosti oko kojeg se okuplja čitav srpski narod, kao i da nam je Sveti Sava ostavio nauk da se država i kolektivna sreća ne mogu graditi bez duhovnosti i nacionalnih vrednosti.

U video snimku na Tviter profilu Ministarstva spoljnih poslova, Selaković je rekao da učenje i zaveštanje Svetog Save, svetosavlje, nije samo verski, politički ili nacionalni koncept već filozofija života.

Naveo je da je Sveti Sava, pored svega što je bio, bio i prvi veliki srpski diplomata zaslužan ne samo za učvršćivanje srpske pravoslavne duhovnosti već i za političku konsolidaciju srednjovekovne Srbije u 13. veku.

Srpska dopunska škola "Vuk", koju pohađaju deca iz Tesalije, obeležila je školsku slavu Savindan.

Zbog postojećih ograničenja u cilju suzbijanja pandemije virusa COVID19 koja su na snazi na teritoriji Grčke, ovogodišnja proslava upriličena je u virtuelnom formatu, a kako je to izledalo može se videti ovde.

Obaveštavamo sve sunarodnike da će u subotu, 23. januara 2021. godine sa početkom u 8,30, u hramu Svetog Spiridona na Pankratiju u Atini (Ερατοσθένους 13, Αθήνα 116 35), biti održana svečana liturgija na srpskom jeziku, povodom obeležavanja dana Svetog Save, prvog srpskog prosvetitelja. Liturgiji će prethoditi jutrenje sa početkom u 7,15 časova, kao i večernje bogosluženje prethodnog dana. Sve mere prevencije povodom epidemije koronavirusa će biti u potpunosti ispoštovane.

Pozivamo vas da prisustvom na bogosluženjima dostojno obeležimo dan našeg svetitelja Save, osnivača srpske crkve i škole.
 

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić istakao je da je Srbija po privrednom rastu prva u Evropi, što će biti formalno potvrđeno krajem marta, a sve to je bilo moguće zahvaljujući reformskim merama koje su preduzete od 2014. godine, te brzim otvaranjem zemlje posle prvog talasa korona virusa.

Predsednik je istakao da je Srbija u prvom kvartalu imala rast od 5,2 odsto, dok je evrozona bila na minus 3,2 odsto, u drugom kvartalu Srbija je imala rast od minus 6,3 odsto, dok je evrozona imala minus od 14,7 odsto, a u trećem kvartalu, kada je evrozona imala minus od 4,3 odsto, Srbija je imala samo minus 1,4 odsto.
Vučić je naveo da je Crna Gora, na primer, imala u trećem kvartalu čak minus 26 odsto.

Takođe, predsednik je naglasio da su u našoj zemlji građene i obnovljene bolnice, te da su dve bolnice izgrađene za samo četiri meseca.

Naši sunarodnici van Srbije su jedan od velikih potencijala koji država do sada nije prepoznala na pravi način i zato je potreban drugačiji pristup pitanju - kako da ojačamo našu dijasporu i iskoristimo dobru volju ljudi koji su potencijalni lobisti za interese Srbije i srpskog naroda, kaže ministar spoljnih poslova Nikola Selaković.

„Kada pričamo o Srbima u dijaspori, i posebno u regionu, to je jedna prilično zaparložena poljana, na kojoj je potrebno raditi mnogo i u kojoj ne može mnogo toga odjednom učinjenog i da se vidi", konstatuje Selaković u intervjuu za Tanjug.

On ističe da i imenovanje direktora Uprave za saradnju sa Srbima u dijaspori i regionu prvi put posle gotovo sedam godina otkako je uprava formirana u okviru Ministarstva spoljnih poslova, govori da je to jedan od prioriteta delovanja ministarstva na čijem je čelu.

Srbija bi ove godine konačno mogla da dobije ambasadore i generalne konzule u oko trećini trenutno upražnjenih mesta u diplomatsko-konzularnim predstavništvima zemlje u svetu, a ministar spoljnih poslova Nikola Selaković uveren je da će najveći broj tih mesta biti popunjen i to, kako ističe, najboljim mogućim ljudima.

„U narednoj godini, uveren sam da će doći do popunjavanja najvećeg broja tih upražnjenih mesta", rekao je Selaković za Tanjug, i istakao da se taj posao obavlja postupno, jer država želi da pokaže da ima kvalitetan kadar, koji će interese Srbije zastupati na najbolji mogući način.

Šef srpske diplomatije podseća da je u jednom broju predstavništava već istekao četvorogodišnji mandat ambasadorima i generalnim konzulima, tako da će se ući i u postupak imenovanja novih, nakon njihovog opoziva.

Očuvanje mira, briga o zdravlju i bolji standard najvažniji su za Srbiju u 2021. godini, istakao je predsednik Republike Aleksandar Vučić, uveren da ostvarenje tog ambicioznog i nimalo lakog zadatka neće biti jednostavno, ali da je zajedničkim radom sa Vladom moguće ostvariti najbolje rezultate, sigurnost i izvesnu budućnost za građane.

Predsednik je poručio da je Srbija zacrtala velike i ambiciozne ciljeve za narednu godinu, uprkos teškim i složenim međunarodnim i regionalnim prilikama, te da će nastojati da u potpunosti sačuva mir i stabilnost u regionu i zemlji, uz očuvanje vitalnih nacionalnih i državnih interesa.

Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić primila je danas prvu vakcinu protiv koronavirusa kompanije „Fajzer“ na Institutu za virusologiju, vakcine i serume "Torlak".

Brnabić, koja je prva evropska premijerka koja je primila vakcinu, istakla je da je danas možda prvi dan od 6. marta da imamo razlog za osmeh jer se obeležava početak kraja pandemije u Srbiji, ali i u Evropi i svetu.

Ministarstvo spoljnih poslova demantuje navode pojedinih domaćih medija o tome da će državljani Srbije na privremenom radu u inostranstvu biti dužni da plaćaju porez na prihode ostvarene kod inostranih poslodavaca, ne samo u zemlji privremenog boravka, već i u Srbiji.

Smatramo da katastrofično intonirani tekstovi, zasnovani na nedovoljno istraženim činjenicama, o jednoj temi koja se najdirektnije tiče velikog broja državljana Republike Srbije u inostranstvu, bezrazložno stvaraju zabrinutost kod dela naših državljana, što se može zaključiti i po povećanom broju njihovih upita upućenih diplomatsko-konzularnim predstavništvima Srbije.

Apelujemo na rezidente Srbije koji se privremeno nalaze u inostranstvu da se ne obaziru na netačne senzacionalistički intonirane tekstove na ovu temu, jer se, kada je reč o procedurama oporezivanja te kategorije naših državljana, ništa suštinski neće promeniti u odnosu na dosadašnju praksu. 

U nadi da se iza neodgovornih i netačnih medijskih napisa o ovoj temi ne krije zla namera, već nerazumevanje, naglašavamo da Srbija čini i da će nastaviti da čini sve kako bi na svaki način pomogla svojoj dijaspori.

Beograd,
23. decembar 2020.

Vlada Republike Srbije je saopštila da je, na danas održanom Savetu za stabilizaciju i pridruživanje Srbije i EU, pozdravljen ukupan napredak postignut u dosadašnjim pristupnim pregovorima Srbije, prihvatanje unapređene metodologije proširenja koja bi trebalo da ubrza proces ulaska Srbije u EU i ponovljena podrška EU putu Srbije ka članstvu.

Tom prilikom su razmenjena mišljenja o aktuelnoj političkoj i društveno-ekonomskoj situaciji u Srbiji, a pre svega o daljoj dinamici pregovora o pristupanju EU, saradnji u okviru Zajedničke spoljne i bezbednosne politike, kao i o regionalnoj saradnji na Zapadnom Balkanu.

U skladu sa tim, pozdravljena je činjenica da je nova vlada postavila kao prioritet integraciju u EU, očuvanje javnog zdravlja i ekonomskog rasta, kao i normalizaciju odnosa sa Prištinom.

Na sastanku Saveta za stabilizaciju i pridruživanje, koji se zbog pandemije održao video-putem, delegaciju Srbije predvodile su predsednica Vlade Ana Brnabić i ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović.

Na čelu delegacije EU bili su šef diplomatije Žosep Borelj i komesar za proširenje Oliver Varheji.

Borelj je ovom prilikom posebno iskazao zahvalnost na učešću premijerki Brnabić, što nije uobičajeni format, ali što nedvosmisleno pokazuje koliko Vlada pridaje značaj Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju i evropskom putu Srbije. 

Sastanak je iskorišćen kako bi se razmotrili trenutni odnosi Srbije i Evropske unije, pre svega proces pristupanja Srbije EU, a razgovaralo se i o političkim i ekonomskim kriterijumima, usklađivanju domaćeg zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU, kao i o realizaciji pretpristupne pomoći EU.

Sastanak je pružio pravovremenu priliku za pregled napretka Srbije u pristupnim pregovorima i razmatranje prioriteta za dalji rad u okviru Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i evropskim integracijama.

Predstavnici EU su ponovili posvećenost EU evropskoj budućnosti Srbije i založili se za proaktivnu i stratešku komunikaciju Srbije i EU.

Tokom sastanka bilo je i reči o načinu na koji se Srbija suočava sa posledicama pandemije COVID-19, kako u pogledu rešavanja zdravstvene krize, tako i u prevazilaženju posledica po privredu i ekonomiju uopšte i na sprovođenje reformi.

Učesnici su se saglasili da su dobrosusedski odnosi i regionalna saradnja ključni elementi procesa proširenja, i u skladu sa tim pozdravili nastavak dijaloga Beograda i Prištine i doslednu posvećenost Srbije tom procesu.

Predstavnici EU su pozdravili značajan doprinos Srbije vojnim misijama i operacijama, kao i učešće Srbije u borbenim grupama EU, naglasivši značaj daljeg produbljivanja saradnje po pitanjima spoljne politike.

Učesnici su takođe podržali Zajedničko regionalno tržište, koje su lideri Zapadnog Balkana pokrenuli 10. novembra na samitu u Sofiji i podsetili na to da Ekonomski i investicioni plan za Zapadni Balkan, koji je Evropska komisija usvojila 6. oktobra 2020, daje sveobuhvatan okvir za podršku ekonomskoj konvergenciji Srbije i regiona EU.

Beograd, 17. decembar 2020.
 

Ministar spoljnih poslova Republike Srbije Nikola Selaković razgovarao je danas putem video veze sa šefom Delegacije EU u Srbiji Semom Fabricijem i ambasadorima zemalja članica EU.

Tom prilikom, šef srpske diplomatije istakao je da punopravno članstvo u EU ostaje jedan od ključnih spoljnopolitičkih prioriteta Vlade Srbije, kao i da je proces integracije u EU strateški cilj, koji se istovremeno želi iskoristiti za poboljšanje kvaliteta društva.

Selaković je ukazao da je Srbija spremna na ubrzanje dinamike pristupnog procesa i da je prvenstveno iz tog razloga prihvatila i novu metodologiju, te se nada da će u narednom periodu dobiti i jasnije smernice o tome kako će se ona primeniti u pregovaračkom procesu.

Prema njegovim rečima, Srbija je ostvarila brojne značajne korake u reformskom procesu, što Godišnji izveštaj Evropske komisije o napretku ne reflektuje u potpunosti.

Ministar je podsetio da je naša zemlja od 2014. otvorila 18 od 35 pregovaračkih poglavlja sa EU i privremeno zatvorila dva poglavlja, i da je u ovom trenutku spremna za otvaranje pet novih pregovaračkih poglavlja.

Govoreći o razgovorima Beograda i Prištine, Selaković je napomenuo da je jedini pravi put za postizanje održivog dogovora dijalog i kompromis.

Kako je objasnio, neophodno je da teme razgovora budu pitanja koja Priština već godinama ignoriše, a na koja se Briselskim sporazumom obavezala, kao što je uspostavljanje Zajednice srpskih opština.

Sem toga, kako je dodao, Srbija je veoma posvećena regionalnoj saradnji, i imajući u vidu da je važna zemlja regiona, koja želi da doprinese opštoj stabilnosti, naša strana je, između ostalog, svojim potezima značajno doprinela snižavanju tenzija sa Crnom Gorom.

Selaković je rekao i da je Srbija veoma zahvalna EU i državama članicama na finansijskoj pomoći, posebno u uslovima pandemije virusa korona.

Beograd, 16. decembar 2020. godine

Ministar za evropske integracije Jadranka Joksimović održala je danas video sastanak sa državnim ministrom za evropske poslove u Ministarstvu inostranih poslova Nemačke Mihaelom Rotom, sa kojim je razgovarala o aktuelnoj epidemiološkoj situaciji u dve zemlje i EU, kao i procesu evrointegracija Srbije.  

Joksimović i Rot su razgovarali o pitanjima koja se tiču unutrašnjih prilika EU, posebno novom sedmogodišnjem budžetu, o mestu i budućnosti politike proširenja i Zapadnog Balkana, posebno o svim aspektima pristupnog procesa Srbije i izazovima i očekivanjima od nove metodologije, koja bi trebalo da donese brži, snažnije politički vođen i usmeravan i nadgledan proces pregovora.  

Joksimović je posebno informisala Rota o tome da je Vlada Srbije pripremila konkretan implementacioni plan za prvi pregovarački klaster vladavine prava, koji obuhvata pet već otvorenih poglavlja iz oblasti vladavine prava, a čija je realizacija već otpočela.  

„Ozbiljan implementacioni plan podrazumeva ponovo poslatu inicijativu Skupštini za usvajanje ustavnih amandmana, usvajanje Akcionog plana za primenu medijske strategije, kao i Radnu grupu za praćenje primene Akcionog plana, i Radnu grupu za bezbednost i zaštitu novinara", rekla je Joksimović, a saopštilo Ministarstvo za evropske integracije  

Takođe, naglasila je da su tzv. Greko preporuke za borbu protiv korupcije na transparentan način objavljene i da će se nastaviti postupanje u skladu sa njima.    Dodatno je predstavila i sve druge značajne segmente reformske politike Srbije u svih šest klastera poglavlja, od Zelene agende, digitalizacije, ekonomsko investicionog plana za ZB, stabilnih i dobrih makroekonomskih pokazatelja, čime je Srbija nesporno i tokom ove godine pokazala da duboko i suštinski učestvuje u najvažnijim politikama EU, i da je zemlja koja je kredibilno evropska zemlja.  

Joksimović je naglasila da Srbija razume da će EK i zemljama trebati još neko vreme da uobliče primenu nove metodologije na pregovarački proces Srbije, i da je otuda važno da imamo stalan otvoren dijalog kako bismo usmeravali proces u skladu sa novom metodologijom.  

Ona je izrazila žaljenje što ove godine nisu usvojeni zaključci o proširenju, i da samim tim nije održana politička međuvladina konferencija sa Srbijom tokom nemačkog predsedavanja.  

Izrazila je uverenje da će na predstojećem Savetu za stabilizaciju i pridruživanje biti prilike da se o svim političkim i ekonomskim aspektima našeg procesa prodiskutuje na najvišem nivou.  

Rot se zahvalio ministarki Joksimović na iznetim informacijama i pitanjima, i proaktivnom pristupu Srbije u pogledu reformi i aktivnog prihvatanja nove metodologije.  

On je podvukao da Nemačka podržava Srbiju i politiku proširenja, i posebno pozdravio sve značajne već preduzete korake nove Vlade Srbije posebno u oblasti klastera 1 - vladavine prava, za koje je istakao da su veoma važan pozitivan signal na evropskom putu Srbije.  

Složio se sa ministarkom Joksimović oko neophodnosti da se što pre uobliči način primene nove metodologije na zemlje koje su već u pristupnom procesu, gde klasteri evropskih politika i učešće Srbije u njima postaju instrument merenja napretka u pristupnom procesu.  

Preneo je da će Nemačka biti zagovornik održavanja političke međuvladine konferencije sa Srbijom već tokom prve polovine iduće godine.    

Posebno je bilo reči o Ekonomskom i investicionom planu za Zapadni Balkan, o kojem su se sagovornici saglasili da predstavlja još jednu potvrdu da Evropska unija pridaje strateški značaj stabilnom i održivom razvoju regiona, posebno u teškim okolnostima borbe sa posledicama pandemije Kovid-19.  

Joksimović je ministru Rotu zahvalila na dugoročnoj i konkretnoj pomoći Nemačke evropskim integracijama Srbije - kako na političkom nivou, tako i putem razvojne pomoći za finansiranje reformskih projekata, kao i strateškim uspešnim investicijama koje su donele značajan broj radnih mesta.  

Takođe, sagovornici su se saglasili da je od velike važnosti činjenica da je Srbija pristupom Kovaks mehanizmu obezbedila da ima pristup vakcinama koje bude nabavila EU u gotovo isto vreme kada i ostale EU zemlje.

Izvor: Tanjug
 

Povodom 10. decembra, Međunarodnog dana ljudskih prava, Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije izražava još jednom privrženost tekovinama i vrednostima Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, koja je usvojena na današnji dan 1948. godine.

Načela iz Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima predstavljala su temelj za izgradnju međunarodnog prava u ovoj oblasti, kao i međunarodnog sistema promocije i zaštite ljudskih prava, kao jedinstvene civilizacijske tekovine savremenog doba. Naša obaveza danas jeste očuvanje i jačanje međunarodnog sistema za poštovanje ljudskih prava, razvoj standarda ljudskih prava, kontrola nad ispunjavanjem preuzetih obaveza, kao i nastavak saradnje sa međunarodnim i regionalnim institucijama na zaštiti ljudskih prava.

Srbija je u punoj meri posvećena univerzalnim vrednostima ljudskih prava i sprovođenju u praksi međunarodnih pravnih instrumenata o ljudskim pravima. Naša kontinuirana saradnja sa instrumentima Saveta za ljudska prava u okviru Ujedinjenih nacija, kao i sa Savetom Evrope i mehanizmima ljudske dimenzije OEBS-a, predstavlja važan deo aktivnosti svih državnih organa i ilustruje našu doslednu opredeljenost za ispunjavanje međunarodnih standarda ljudskih prava.                      

Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić sastao se danas u Palati Srbija sa ambasadorima zemalja članica Evropske unije akreditovanih u Srbiji i šefom Delegacije Evropske unije Semom Fabricijem, sa kojima je razgovarao o temama poput dinamike pristupnih pregovora između Srbije i EU, stabilnosti u regionu, regionalnim projektima, kao i o Evropskom investicionom planu koji je Evropska komisija predstavila zajedno sa Paketom o proširenju.

Predsednik Vučić je i ovom prilikom potvrdio da saradnja sa Evropskom unijom i punopravno članstvo Srbije ostaju jedan od ključnih spoljnopolitičkih prioriteta naše zemlje. On je posebno naglasio da je Srbija u tom smislu iskreno posvećena daljim i dubljim reformama kojima pristupa sa odgovornošću i ozbiljnošću, te da kroz saradnju sa institucijama Unije i njenih članica nastoji da usvoji i primeni najbolje prakse.

„Srbija će nastaviti da se predano zalaže za mir i stabilnost u regionu kroz unapređenje bilateralnih odnosa sa susedima, kao i kroz jačanje regionalne saradnje uz poštovanje svih zaključenih sporazuma“, istakao je predsednik Vučić i dodao da je evropska budućnost Zapadnog Balkana od izuzetnog značaja, kako za stabilnost celog regiona, tako i za bezbednost i dalji prosperitet EU.

Ambasadori su istakli da su deklaracije o zajedničkom regionalnom tržištu i zelenoj agendi Zapadnog Balkana, koje su potpisale Srbija i svi lideri regiona, toplo pozdravljene u Briselu i u zemljama EU, te da dobra i čvrsta povezanost i integracija regiona umnogome olakšava saradnju same Unije sa Zapadnim Balkanom u svim oblastima od zajedničkog interesa.

„Čak 70 odsto stranih investicija dolazi iz zemalja čiji predstavnici danas sede ovde“, rekao je šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Sem Fabrici i dodao da Srbija može da bude sigurna da će EU nastaviti da pomaže, podržava i ulaže u srpsku ekonomiju. „Iako je Kovid-19 izložio sve ekonomije velikom opterećenju, srpska ekonomija odoleva i dokazala je svoju otpornost. Sa Ekonomsko-investicionim planom za Zapadni Balkan, EU će ostati najsnažniji partner Srbije za privredni oporavak, koji će podržati infrastrukturu, i zelenu i digitalnu tranziciju. Raduju nas najavljene reforme u oblasti vladavine prava, uključujući reforme pravosuđa i slobode medija. Upravo to predstavlja osnovu za ubrzanje procesa pridruživanja i mi ohrabrujemo novu Vladu da nastavi sa radom i realizacijom u ovom pravcu", istakao je Fabrici.

Predsednik Vučić je naglasio da Srbija visoko ceni to što je, uprkos brojnim izazovima sa kojima se suočava, EU uspela da održi pitanje proširenja na svojoj agendi, pogotovo kroz nedavno usvajanje nove, izmenjene metodologije pregovaračkog procesa.

„U tom smislu, očekujemo od Evropske unije da dinamika pristupnih pregovora Srbije prati i vrednuje naše reformske napore“, rekao je predsednik Vučić istakavši da je Srbija spremna da sa svojim evropskim partnerima nastavi da radi na sprovođenju reformi i brojnih zajedničkih projekata.

Predsednik Vučić je posebno naglasio da Srbija pozdravlja Ekonomski i investicioni plan koji je EK predstavila zajedno sa Paketom o proširenju i izrazio spremnost naše zemlje da sa partnerima u regionu nastavi da radi na primeni ovog Plana kako bi se unapredio ekonomski potencijal regiona i postigla bolja infrastrukturna povezanost, što bi dovelo do približavanja jedinstvenom evropskom tržištu.

„U tom kontekstu, nadamo se i skorom usvajanju Višegodišnjeg finansijskog okvira 2021-2027. godine, jer to znači i mogućnost korišćenja finansijskih sredstava namenjenih sprovođenju reformi, kako u Srbiji, tako i u regionu“, rekao je predsednik Vučić i još jednom istakao da Srbija ostaje na evropskom putu iskreno verujući u saradnju sa evropskim partnerima.

„2020. je bila izuzetno teška godina za sve, posebno zbog posledica Kovida 19. Kada pogledam posvećenost nove Vlade da sprovodi reforme, Ekonomsko-investicioni plan EU, novu metodologiju i povećanu saradnju u borbi protiv Kovida 19, vidim 2021. godinu sa mnogo povoljnijim izgledima za napredak u proširenju“, zaključio je Fabrici.

Predsednik Vučić je, takođe, naglasio da je Srbija spremna da intenzivno radi sa zemljama članicama EU na iznalaženju adekvatnih odgovora za nove izazove, kao što je pandemija Kovid 19.

Beograd,
08. decembar 2020. godine
 

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije raspisalo je konkurs za izbor lektora Srpskog jezika na Filozofskom fakultetu Nacionalnog kapodistrijskog univerziteta u Atini. Tekst konkursa možete pronaći ovde.

Rok za prijave, koje se šalju direktno Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije, je 10. jul 2020. godine.

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije ponudilo je stipendije studentima iz Republike Grčke za akademsku 2020/21. godinu i to:
- Stipendije za poslediplomske studije ili istraživački rad u ukupnom trajanju od 20 meseci (najkraće trajanje stipendije 5 meseci, najduže 10 meseci) i
- 5 stipendija za Letnji kurs srpskog jezika.

Rok za dostavu dokumentacije kandidata za letnju školu srpskoj jezika je 29. jun 2020. godine, a za stipendije 15. jul 2020. godine.

Prijavni formular možete preuzeti OVDE.

Nijedan organ državne uprave ne stoji iza sajta www.hocudaglasam.com na kom se navodi da građani Republike Srbije koji žive u inostranstvu mogu da ostave svoje lične podatke, kao i kopije ličnih dokumenata, kako bi mogli da se prijave za predstojeće izbore.
Zvanična procedura za prijavu građana za glasanje po mestu boravišta u inostranstvu je propisana Zakonom o jedinstvenom biračkom spisku i Uputstvom za sprovođenje Zakona o jedinstvenom biračkom spisku.
Ta procedura podrazumeva podnošenje ličnog zahteva preko diplomatsko-konzularnih predstavništava Republike Srbije koja te zahteve propisanim procedurama prosleđuju opštinskim, odnosno gradskim upravama prema mestu prebivališta podnosioca zahteva, nakon čega navedene uprave donose rešenje o upisu podatka u birački spisak da če birač na predstojećim izborima da glasa prema mestu boravišta u inostranstvu.
Mole se svi državljani Republike Srbije da budu oprezni kada je reč o ostavljanju ličnih podataka i da sva pitanja i zahteve u vezi sa ostvarivanjem biračkog prava u inostranstvu podnose Ambasadi Republike Srbije.

Predsednik Republike Srbije je, 10. maja 2020. Godine doneo Odluku o raspisivanju izbora za narodne poslanike („Službeni glasnik RS“, broj 68/20), kojom je kao datum održavanja izbora određen 21. jun 2020. godine.

Republička izborna komisija, kao organ koji sprovodi postupak izbora za narodne poslanike Narodne skupštine Republike Srbije, donela je Rešenje, 11. maja 2020. godine, o nastavku izbornih radnji.

Republička izborna komisija je donela i Rokovnik za vršenje izbornih radnji prema kojem je utvrđeno da se zahtevi državljana Republike Srbije za glasanje u inostranstvu primaju najkasnije do 30. Maja 2020. Godine. Rešenje i Rokovnik mogu se naći na sledećem linku:
https://www.rik.parlament.gov.rs/tekst/1553/izborna-dokumenta.php

Pozivaju se državljani Republike Srbije sa boravkom u Republici Grčkoj da se prijave Ambasadi Republike Srbije u Atini ili Generalnom konzulatu u Solunu (u zavisnosti od jurisdikcionog područja) radi upisa u birački spisak za glasače koji glasaju u inostranstvu. U skladu sa Zakonom, prijave će se primati najkasnije do 30. maja 2020. godine.

Napominjemo da je, shodno propisima, neophodno podneti novu prijavu bez obzira na prijave podnete ranije radi učešća na prethodnim izborima.

Formular za prijavu možete preuzeti OVDE.

Popunjen i potpisan formular, zajedno sa kopijom važećeg pasoša ili lične karte Republike Srbije potrebno je dostaviti Ambasadi Republike Srbije u Atini lično, poštom, telefaksom ili na e-mail.

Ambasada Republike Srbije (izbori 2020)

106, Vasilissis Sofias Ave.

11527 Αθήνα

Телефакс: +30 210 364 1603

E-mail: embassy.athens.consular@mfa.rs

Provera da li je lice upisano u Jedinstveni birački spisak može se izvršiti elektronskim putem preko sledećeg linka: https://upit.birackispisak.gov.rs/

Ukoliko lice nije upisano u Jedinstveni birački spisak, preko Ambasade Republike Srbije u Atini može se podneti zahtev za upis u Jedinstveni birački spisak. Obrazac zahteva možete preuzeti OVDE.

U tom slučaju, neophodno je podneti istovremeno zahtev za upis u Jedinstveni birački spisak i zahtev za upis u birački spisak podatka da će birač glasati u inostranstvu.

Ambasada Republike Srbije će, po dobijanju konačnog spiska od Republičke izborne komisije, uputiti pozive za glasanje. Uslov da bi se biračko mesto otvorilo u Ambasadi Republike Srbije u Atini je da bude najmanje 100 prijavljenih birača
 

Obaveštavamo vas da se, prema članu 47. Zakonodavnog akta od 13. aprila 2020. godine (A' 84) važenje nacionalnih ulaznih viza (tzv "radnih viza") koje su odobrene građanima trećih zemalja u skladu sa odredbama zakona 4251/2014 (A' 80) i koje su istekle nakon 11. marta 2020. godine ili ističu do 31. avgusta 2020. godine, automatski produžavaju do 30. aeptembra 2020. godine.

Tokom produženog perioda, državljani trećih zemalja uživaju sva prava i obaveze prositekle iz odgovarajuće ulazne vize koju poseduju. U slučaju da državljanin treće zemlje koji ima nacionalnu vizu napusti grčku teritoriju tokom perioda automatskog produženja, predviđenog istim, viza automatski prestaje da važi od dana izlaska sa grčke teritorije. 

Dokumentacija uz zahtev podnosi se u Direkciji za transport i komunikacije nadležnoj za vaš region, po osnovu mesta stanovanja.
Potrebna dokumentacija
1. Zahtev – lična izjava u kojoj se navode:
-Podaci o adresi stanovanja.
-Poreski broj (ΑΦΜ).
-Da je vozačka dozvola koja je izdata u Republici Srbiji važeća.
-Da niste nosilac druge vozačke dozvole Grčke ili druge države-članice EU, ili treće zemlje i da vam nije oduzeta od strane bilo kojih vlasti.
-Da li želite da se navede vaša krvna grupa u vozačkoj dozvoli i da li ste saglasni da se sačuva u arhivi vozačkih dozvola Ministarstva za infrastrukturu i transport.
Formular možete naći ovde (υπεύθυνη δήλωση του άρθρο 8 του Ν.1599/1986 και του άρθρου 3 παρ. 3 Ν.2690/1999).
2. Fotokopija važećeg pasoša.
3. Fotokopija bilo kog važećeg javnog dokumenta kojim se potvrđuje boravak zainteresovanog lica u Grčkoj, kao što je boravišna dozvola, potvrda o dostavljanju dokumentacije za dobijanje boravišne dozvole i dr. U slučaju studenta ili učenika u Grčkoj, koji se već nalazi u zemlji bar šest meseci pod tim svojstvom, umesto navedenog dokumenta potrebno je da dostavi potvrdu fakulteta ili škole kojom se potvrđuje njegov status.
4. Dve lekarske potvrde, od lekara opšte prakse i od oftamologa, kao i fotokopije priznanica o lekarskim uslugama. Lekarske potvrde se dobijaju od lekara državnih bolnica ili privatnih lekara koji su registrovani. Imena tih lekara možete pribaviti preko Direkcije za transport i komunikacije nadležne za vaš region (na osnovu mesta stanovanja).
5. Zahtev za štampanje vozačke dozvole. Formular možete naći ovde ( Αίτηση εκτύπωσης άδειας οδήγησης).
6. Tri novije fotografije veličine kao za pasoš, od kojih se jedna dostavlja Direkciji za transport i komunikacije i ostale lekarima.
7. Dokaz o uplati iznosa za izdavanje vozačke dozvole (Αρχική χορήγηση οποιασδήποτε κατηγορίας).
8. Dokaz o uplaćenoj taksi u korist TSA po kategorijama vozačkih dozvola (Καταβολή παγίου τέλους χαρτοσήμου και εισφοράς υπέρ ΤΣΑ, ανά κατηγορία).
9.  Dokaz o uplati iznosa za štampanje vozačke dozvole (Εκτύπωση άδειας οδήγησης).
10. Vozačke dozvole produžene u Republici Srbiji nakon 26.02.2020. godine se ne mogu zameniti za vozačke dozvole Republike Grčke, ako je lice u trenutku produženja vozačke dozvole nastanjeno u Republici Grčkoj.
U vezi sa tačkama 7. 8. i 9. plaćanje se obavlja elektronskim putem preko e-paravolo ili poreskih službi.
NAPOMENA:
1. Napred navedeno služi informisanju državljana Republike Srbije o postupku zamene srpskih vozačkih dozvola za grčke. Za sam postupak zamene isključivo je nadležna Direkcija za transport i komunikacije nadležna za region po osnovu mesta stanovanja, kojoj se treba obratiti za sve dodatne informacije, pitanja i eventualna razjašnjenja.
2. Državljani koji borave u Grčkoj duže od 6 meseci, u obavezi su da poseduju grčku vozačku dozvolu.

Obaveštavamo sve sugrađane da je Sporazum između Republike Srbije i Republike Grčke o socijalnom osiguranju, koji je potpisan je u Solunu 13. jula 2017. godine i u Srbiji ratifikovan 2018. godine, početkom decembra ratifikovan i u Parlamentu Grčke i objavljen u službenom glasilu Republike Grčke, broj 198, deo A, od 9. decembra 2019. godine (možete pogledati ovde).

U skladu sa članom 30. stav 3 Sporazum će stupiti na snagu 1. marta 2020. godine. Istovremeno, će stupiti na snagu i Administrativni dogovor za primenu Sporazuma između Republike Srbije i Republike Grčke o socijalnom osiguranju.

Sporazum uređuje oblast penzijskog i invalidskog osiguranja i primenjuje se na sva lica koja su osigurana prema srpskom i grčkom zakonodavstvu u ovoj oblasti, kao i na lica koja ostvaruju prava na davanja po osnovu tih lica (članovi porodica umrlih osiguranika, odnosno korisnika). Oblast zdravstvenog osiguranja nije regulisana Sporazumom.

Šta konkretno Sporazum donosi i kakvu korist državljani Srbije koji borave u Grčkoj imaju od njega, možete pročitati ovde.

Na osnovu odluke br. 12889/2020, od 23 marta 2020 ministra za migracije i azil Panagiotisa Mitarakisa, boravišne dozvole koje su istekle u periodu između 11. februara 2020 i 11. marta 2020., kao i one koje ističu između 12. marta 2020 i 12. maja 2020., mogu da se produže tokom pet meseci od dana njihovog isteka, odnosno najkasnije do 12. oktobra 2020.

Potvrde o dostavljanju zahteva za dobijanje boravka kao i specijlne potvrde o legalnom boravku u zemlji koje su istekle pre 12. marta 2020, kao i one koje ističu od 13. marta 2020 do 12. maja 2020 mogu da se produže tokom pet meseci od dana njihovog isteka, odnosno najkasnije do 12. oktobra 2020.

Građani trećih zemalja koji su bili u obavezi da po prvi put podnesu zahtev  o dobijanju boravišne dozvole u periodu od 12. marta do 10. aprila 2020, imaju mogućnost da podnesu zahtev najkasnije do 10 maja 2020.

Građani Republike Srbije, koji su se turistički ili drugim poslom zatekli na teritoriji Grčke u trenutku izbijanja pandemije virusa COVID19, a kojima ističe boravak od 90 dana u okviru 180 dana, mogu da produže boravak. Da bi to učinili potrebno je:
 
1. Da nije prekoračen limit od 89 dana u okviru 180 dana;
2. Fotokopija pasoša, strane sa ličnim podacima i strane na kojoj se vidi ulazni pečat
3. Putno osiguranje važeće u Grčkoj za period za kojiko se produžuje boravak (osiguranje je moguće produžiti online ukoliko nije još isteklo)
4. Dve fotografije
5. Izjava overena u KEP-u od strane domaćina gde stanujete, da ste gost kod njega, ugovor o stanu ukoliko iznajmljujete stan, potvrda iz hotela ukoliko ste u hotelskom smeštaju
6. Fotokopija avionske ili autobuske karte kao dokaz da niste mogli da se vratite u Srbiju, odnosno da se vidi da je prevoz otkazan (potvrda iz aviokompanije ili turističke agencije)
7. Taksa u vrednosti 30€ za produženje vize, u policijskoj stanici gde se zahteva produženje se dobije i broj za uplatu
8. Da se poseduje na bankovnom računu novac u količini koja zavisi od toga koliko dana se produžava viza, i to 50€ za svaki dan ostanka (primer: produžavate vizu za 50 dana, 50x50€= 2500€).Potrebno je priložiti izvod iz banke kao dokaz da posedujete dovoljnu količinu novca, a ukoliko se radi o stranoj banci, potrebno je priložiti isečak iz bankomata (ATM) kao dokaz da se novac može podići u Grčkoj

Potrebno je da se obratite policijskoj stanici za strance (Τμήμα Αλλοδαπών) nadležnoj za mesto boravka. Pre odlaska u policijsku stanicu potrebno je telefonski zakazati dolazak, nekoliko dana pre isteka boravka. Neophodno je lično prisustvo i sva dokumentacija mora biti u dva primerka.

Spisak policijskih stanica možete pronaći ovde.

Srpski državljani kojima je potrebna pomoć za povratak u Srbiju, mogu se javiti Ambasadi u Atini ili Generalnom konzulatu u Solunu. Istovremeno je potrebno i da se evidentiraju na sajtu Vlade Republike Srbije: www.tackapovratka.rs i popune upitnik u rubrici "Evidentiranje državljana Republike Srbije kojima je potrebna pomoć u vezi sa prevozom u Srbiju".

Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, u cilju olakšavanja pristupa sadržajima iz oblasti kulture tokom trajanja vanrednog stanja izazvanog pandemijom zarazne bolesti COVID19, omogućilo je virtuelne ture kroz kulturne sadržaje.

Virtuelne ture se mogu pronaći na sajtu Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije, www.kultura.gov.rs (ili ovde), kao i na sajtu Digitalna solidarnost, www.digitalnasolidarnost.gov.rs, odnosno ovde.

Obaveštavamo da se građanima Republike Srbije i stranim državljanima koji imaju odobren privremeni boravak ili trajno nastanjenje u Republici Srbiji, a koji u Republiku Srbiju dolaze iz država, odnosno iz područja sa intenzivnom transmisijom bolesti COVID19, odnosno žarišta epidemije i to iz: Švajcarske Konfederacije, Republike Italije, Islamske Republike Iran, Rumunije, Kraljevine Španije, Savezne Republike Nemačke, Francuske Republike, Republike Austrije, Republike Slovenije i Republike Grčke, određuje mera karantina i, radi sprečavanja pojave, širenja i suzbijanja bolesti COVID19, određuje se obavezna mera samoizolacije (u kućnim uslovima) u trajanju od 28 dana. 

Sve srpske državljane koji se nalaze u Grčkoj podsećamo da im u cilju pružanja konzularnih usluga na raspolaganju od 00 do 24 stoje:

Dežurni telefon i e-mail Ambasade u Atini:

+302107774344

embassy.athens.consular@mfa.rs

Generalni konzulat Republike Srbije u Solunu:

+302310244265, 266 i 267

srbcons@otenet.gr

Molimo sve sugrađane da, radi zaštite svog zdravlja, bezbednosti i zdravlja i bezbednosti drugih, do normalizacije situacije nastale usled opasnosti od širenja zaraze uzrokovane korona virusom, dolaze u Konzularno odeljenje Ambasade samo u hitnim slučajevima, kao i da svoj dolazak prethodno najave odnosno zakažu telefonski ili putem elektronske pošte.

Za sve informacije možete nas kontaktirati na telefon +302107774344, ili putem e-mail embassy.athens.consular@mfa.rs

Vlada Republike Srbije je, u sklopu mera sprečavanja širenja i suzbijanja bolesti COVID19, kao i zaštite stanovništva, donela odluku da se proglasi vanredno stanje na teritoriji Republike Srbije i meru privremenog zabrana ulaska svim stranim državljanima (kompletnu odluku možete videti ovde). 

Državljanima Republike Srbije koji dolaze u Republiku Srbiju iz Grčke određuje se obavezna mera samoizolacije u trajanju od 28 dana. Detaljnije o proceduri možete videti ovde i ovde.

Dvojnim državljanima ulaz u Republiku Srbiju će biti dozvoljen samo sa pasošem Republike Srbije. Sve informacije o situaciji sa virusom COVID19 u Republici Srbiji, kao i obaveznim postupcima građana Republike Srbije prilikom dolaska u Republiku Srbiju iz država, odnosno područja sa intenzivnom transmisijom bolesti COVID19 možete pronaći na sajtovima www.covid19.rs i www.srbija.gov.rs, odnosno ovde i ovde. 

Za sve informacije možete nas kontaktirati na telefon +302107774344, ili putem e-mail embassy.athens.consular@mfa.rs

U skladu sa članom 5. Uredbe o merama u vreme vanrednog stanja, koju je 17. marta donela Vlada Republike Srbije, prekidaju se sve izborne radnje u sprovođenju izbora za narodne poslanike, raspisanim za 26. april 2020. godine.

Republička izborna komisija, kao organ koji sprovodi postupak izbora za narodne poslanike Narodne skupštine, donela je rešenje o prekidu izbornih radnji za vreme dok traje vanredno stanje, s tim da će se izborni proces, uključujući i rokove za vršenje izbornih radnji, nastaviti u skladu sa odlukom o prestanku vanrednog stanja. 

Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije raspisalo je sledeće konkurse:

- Konkurs za sufinansiranje projekata prevođewa reprezentativnih dela srpske književnosti u inostranstvu u 2020. godini i

- Konkurs za finansiranje ili sufinansiranje projekata u oblasti kulturne delatnosti Srba u inostranstvu u 2020. godni.

Tekstovi konkursa i prateći prijavni obrasci nalaze se na internet stranici Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije, www.kultura.gov.rs. Rok za podnošenje konkursnih prijava je 16. mart 2020. godine. 

U Atini je, u subotu 25. januara 2020. godine u hramu Svetog Spiridona na Pankratiju, služena liturgija na srpskom jeziku, nakon koje je presečen slavski kolač.

  
Istog dana, u svečanoj sali Sedme opštinske gimnazije na Halandriju održana je priredba uz program koji su izveli učenici Prve srpske dopunske škole, studenti koji izučavaju srpski jezik na Filozofskom fakultetu u Atini, kao i srpski umetnici iz Atine.

  
Srpska dopunska škola u Volosu i Larisi obeležila je dan Svetog Save zajedno sa Simeonom Comokosom, počasnim konzulom Srbije u Volosu, koji je organizovao prijem, 25. januara u hotelu „Volos Palas“. Prigodnom programu i prijemu su prisustvovali mitropolit Ignjatije, predsednik Parlamentarne grupe prijateljstva Srbije i Grčke Hristos Bukoros, zamenici gradonačelnika Volosa i Larise, roditelji i deca iz dopunske škole i veliki broj pripadnika srpske dijaspore iz ovih gradova.

  
Dopunska škola na Kritu organizovala je 1. februara proslavu u Trećoj gimnaziji u Iraklionu, uz program koji su izveli učenici ove škole. Pored velikog broja pripadnika srpske dijaspore sa celog Krita, prisustvovali su i predstavnici Irakliona i grčke crkve.
 

Zbog pandemije virusa COVID19, konkursi za sufinansiranje projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i Srba u regionu i matične države i dijaspore su poništeni.

Novi konkursi biće raspisani po okončanju vanrednog stanja u Republici Srbiji. 

Izaslanstvo odbrane R. Srbije u Atini organizovalo je predavanje i
projekciju dokumentarnog filma "358 čuvara Pirota", u Oficirskom klubu,
u ulici Rigilis 1 - Atina.

Predavanje je održala dr Aleksandra M. Pećinar, predstavnik Nacionalne
istraživačke fondacije "Elefterios K. Venizelos" u Srbiji, 16. decembra
2019. godine, kojom prilikom su osvetljeni neki manje poznati detalji
zajedničke istorije dva naroda tokom Velikog rata o stradanju grčkih
vojnika koji su svoj večni dom pronašli u Pirotu.

Ovom izuzetno posećenom događaju prisustvovao je veliki broj lica iz
Ministarstva nacionalne odbrane i Generalštaba nacionalne odbrane Grčke,
predstavnici Grčkog instituta za strateške studije, te mnogi
zainteresovani grčki i srpski građani.

Na sajmu poslovnog turizma AIT EXPO - Athens International Tourism, u Atini, od 6. do 8. decembra 2019. godine učestovala je i Turistička organizacija Srbije. 
Iz godine u godinu AIT EXPO okuplja sve više izlagača, odnosno učesnika na B2B sastancima. Na sajmu su učestovali predstavnici 40 zemalja. Paralelno su održavani i paneli na temu novih trendova u turizmu.
Na štandu Turističke organizacija Srbije nastupile su i turističke agencije iSerbia i Glob metropoliten tours.
Sajam je otvorio ministar turizma Grčke Haris Teoharis, koji je kasnije zajedno sa generalnim sekretarom Turističke organizacije Grčke Dimitrijem Frangakisom i ministrom savetnikom u Ambasadi u Atini Milanom Vukosavljevićem posetio štand Turističke organizacije Srbije.
U prvih deset meseci ostvareno je 103.675 noćenja turista iz Grčke, što je 4% više u odnosu na isti period 2018. godine.

Narodna banka Republike Srbije izradila je Finansijski vodič za povratnike, u cilju boljeg informisanja naših građana koji žele da se vrate u Republiku Srbiju. Cilj ovih aktivnosti jeste da se na jednom mestu, jednostavno i sveobuhvatno, pruže informacije u vezi sa većinom pitanja iz oblasti deviznog poslovanja koje su značajne za povratak naših građana iz inostranstva, u skladu sa Zakonom o deviznom poslovanju.

Finansijski vodič možete preuzeti ovde.
 

Vlada Republike Srbije donela je odluku da ukine vize za građane Republike Jermenije, nosioce običnih pasoša.
Prema ovoj odluci, svi građani Republike Jermenije će moći da uđu, tranzitiraju i borave na teritoriji Republike Srbije najduže do devedeset (90) dana od datuma ulaska u Republiku Srbiju, u periodu od sto osamdeset (180) dana.

Odluka stupa na snagu 2. novembra 2019. godine.

Atina, 21. oktobar 2019. godine – Saradnja u oblasti turizma Srbije i Grčke donosi samo pozitivne vesti, složili su se ambasador Srbije u Atini Dušan Spasojević i ministar za turizam Grčke Haris Teoharis. Preko milion srpskih turista u Grčkoj sa jedne strane, kao i Grci koji su najbrojniji turisti u glavnom gradu Srbije, najbolji su dokaz poverenja i prijateljstva između naše dve zemlje. I dalje postoji prostor za intenziviranje ove saradnje, povećanje broja turista i proširenje lepeze destinacija na koje dolaze. To su ciljevi koje dve države u oblasti turizma zajedno ostvaruju, konstatovano je na održanom sastanku. 

U Volosu i Larisi je, treću godinu za redom, počela sa radom Srpska dopunska škola „Vuk“. Od ove jeseni škola je obogaćena i školskom bibliotekom, koja se nalazi u prostorijama Centra za permanentno obrazovanje u Volosu, gde se i održava nastava dopunske škole u ovom gradu.
Biblioteka je obogaćena velikim brojem knjiga koje su donirali vaspitači i pedagozi iz Srbije, koji su u organizaciji Gradskog sekretarijata za obrazovanje i dečju zaštitu Beograda, boravili u Volosu i Larisi u okviru studijske posete vrtićima i školama u Grčkoj.

Podsećamo da Srpska dopunska škola „Vuk“ u Volosu i Larisi uspešno radi od školske 2017/18 godine, od kada je ušla u sistem dopunskih škola čiji rad koordinira i finansira Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije. Pozivamo sve naše sunarodnike koji žive u ovoj regiji i imaju decu školskog uzrasta, da uključe svoju decu u rad ove škole. Informacije se mogu dobiti kod nastavnice Ljubice Pokrajac Psaros, telefon 695 139 8574. 

U organizaciji Gradskog sekretarijata za obrazovanje i dečju zaštitu Beograda realizovana je poseta vaspitača i pedagoga beogradskih vrtića, osnovnih i srednjih škola Solunu, Volosu i Larisi. Tokom posete, gosti iz Srbije su obišli veći broj vrtića i škola u ovim gradovima i razmenili iskustva sa grčkim kolegama.

U Volosu je grupu iz Srbije primila zamenica gradonačelnika za obrazovanje i kulturu Georgija Bontu-Tokali, a u ime Ambasade Srbije u Atini ih je pozdravio konzul Milan Vukosavljević.

U Larisi je vaspitače i pedagoge iz Srbije, nakon obilaska vrtića i škola, primio Dimitrios Delijanis, zamenik gradonačelnika i predsednik opštinskog odbora. Pored toga, organizovana je poseta Privrednoj komori Larise,  kao i Mitropoliji, gde je goste iz Srbije primio mitropolit Larise i Tinave g. Jeronim.

Atina, 17. oktobar 2019. godine - Ambasador Republike Srbije u Atini Dušan Spasojević susreo se sa ministrom Kikiljasem, koji je u Vladi Grčke nadležan za oblast zdravstva. U veoma toploj i prijateljskoj atmosferi dogovorena je institucionalizacija saradnje dve države u oblasti zdravstva, a na korist građana u obe države. Neophodno je uspostaviti stalni mehanizam razmene pacijenata i lekara, a dobrodošla je i razmena iskustava i dobre prakse u reformi zdravstvenog sistema, kao i razvijanju saradnje u oblasti zdravstvenog turizma. 

Atina, 18. oktobar 2019. godine – Na sastanku ambasadora Dušana Spasojevića sa Kirijakosom Pierakakisem, ministrom u Vladi Grčke zaduženim za digitalnu upravu razmatrana je saradnja dve države u oblasti digitalizacije, e – uprave i novih telekomunikacionih tehnologija. Sagovornici su konstatovali da obe države dele slične izazove u ovim veoma važnim oblastima, kao i da je stoga dragocena razmena iskustava i dobre prakse. Posebno je istaknuto da je digitalizacija prioritet obe vlade i u Srbiji i u Grčkoj. U pripremi je i nova zakonodavna osnova koja će urediti odnose dve države u ovim oblastima. 

Ambasador Republike Srbije u Atini Dušan Spasojević sastao se sa ministrom pravde Grčke Kostasom Cijarasom 10. oktobra, i tom prilikom su razgovarali o pitanjima saradnje Srbije i Grčke u oblasti pravosuđa i modalitetima dalje saradnje.

Sa ministarkom obrazovanja i vera u Vladi Grčke, Niki Kerameus, ambasador Dušan Spasojević se sastao 9. oktobra.

Tema sastanka bila je saradnja Srbije i Grčke na polju obrazovanja, kao i razmatranje zajedničkih aktivnosti u budućnosti.

U Atini, 18. septembra ambasador Republike Srbije Dušan Spasojević sastao se sa ministrom za zaštitu građanina, Mihalisom Hrisohoidisom.

Ambasador i ministar su razgovarali o saradnji dve države na polju bezbednosti i daljem jačanju odnosa Srbije i Grčke.

Atina, 11. septembar 2019. godine - Ambasador Republike Srbije u Atini Dušan Spasojević imao je susret sa novoizabranim gradonačelnikom grčke prestonice Kostasom Bakojanisom. Tokom sastanka uz srdačnu i prijateljsku atmosferu, razgovaralo se o važnoj ulozi lokalne samouprave sa fokusom na buduću praktičnu i projektnu saradnju dva glavna grada, Beograda i Atine. 

Atina, 11. septembar 2019. godine - Ambasador Republike Srbije u Atini susreo se danas ministrom finansija Grčke Hristosom Stajkurasom. U otvorenom i srdačnom razgovoru ambasadora i grčkog ministra dogovorili jačanje bilateralne saradnje u ekonomiji i oblasti javnih finansija. Ministar Stajkuras je ukratko predstavio ekonomske ciljeve i prioritete nove Vlade Grčke. Zajednički je konstatovano da postoji prostor za značajno proširenje trgovinske i ekonomske saradnje između dve države, a posebno za razmenu iskustava i dobre prakse u oblasti javnih finansija. 

Komedija poznatog srpskog dramskog pisca Dušana Kovačevića „Generalna proba samoubistva“ prikazana je premijerno 28. juna 2019. godine u gradu Jerapetri na jugu ostrva Krit. Predstavu u izvođenju Udruženja „Prijatelji Teatra“ iz Jerapetre, režirala je Niki Papadaki, a igrana je i sledećeg dana 29. juna.

Građani Jerapetre su imali prilike da vide odlično izvođenje lokalne pozorišne trupe, a pomagala im je, kao asistent režije i naša Nela Petković, koja već dugo godina živi u ovom gradu. Predstava će narednih meseci biti prikazana i u drugim gradovima na Kritu. Premijeri je prisustvovala i Aleksandra Stanković, prvi savetnik u Ambasadi Srbije u Atini. 

U Atini je i ove, kao i prethodnih godina, svečanom liturgijom na srpskom jeziku i pomenom svim srpskim junacima od Kosovske bitke do danas, obeležen Vidovdan. Liturgija i pomen, kojima su između ostalih prisustvovali i predstavnici Ambasade Republike Srbije i Ambasade Bosne i Hercegovine,  održani su u hramu Svetog Spiridona na Pankratiju, u subotu 22. juna 2019. godine.

Odluke o sufinansiranju projekata koji svojim kvalitetom doprinose očuvanju i jačanju veza matične države i dijaspore i matične države i Srba u regionu su donete 19. juna ove godine.

Odluke možete preuzeti ovde i ovde.
 

Predstavnici Srpske dopunske škole u Volosu bili su gosti Opštine Volos i gradonačelnika Ahileasa Beosa. Delegacija učenika u pratnji oba roditelja, mame Srpkinje i tate Grka, uručila je simbolične poklone u vidu ukrasne biljke, domaće srpske rakije i paketa reklamnih brošura Turističke organizacije Srbije i uputila reči zahvalnosti na podršci Srpskoj školi. U prijatnoj atmosferi gradonačelnik Ahileas Beos je istakao da je posetio Beograd i da naša dva naroda vezuju tradicionalne prijateljske veze. 

Kao i prethodnih godina, srpske dopunske škole su i ove godine organizovale Kros RTS, tradicionalnu sportsku manifestaciju, koja je prerasla u najveću atletsku manifestaciju u Evropi, pridruživši se na taj način hiljadama dece u Srbiji i dijaspori.
Srpska dopunska škola „Vuk“ iz Volosa i Larise, organizovala je ovogodišnji kros u Larisi, u subotu 18. maja. Nakon krosa, deca i roditelji su se pridružili sugrađanima na glavnom trgu i prisustvovali promociji srpskog turizma, u organizaciji Turističke organizacija Srbije i Turističke organizacije Beograda.
Prva dopunska škola u Atini je i ove, kao i prethodne dve godine,  organizovala kros na atletskoj stazi na stadionu Sportskog društva „Panionios“. Kros je održan u nedelju, 19. maja. Polaznicima srpske škole pridružili su se i atletičari ovog sportskog društva. Na kraju takmičenja svi učesnici su dobili medalje i zahvalnice, a posebna zahvalnost je iskazana Sportskom društvu „Panionios“, koje nesebično pomaže održavanje ove tradicionalne manifestacije.
Dopunska škola na Kritu, kros je organizovala u subotu 8. juna.  Pošto se Kros RTS na Kritu svake godine organizuje u drugom gradu, ovogodišnji, deveti po redu, održan je u Iraklionu, u gradskom parku, pored zidina stare tvrđave.

Na osnovu sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ujedinjenih Emirata, državljani Republike Srbije, nosioci običnih pasoša mogu bez vize da ulaze, tranzitiraju i borave na teritoriji Ujedinjenih Arapskih Emirata do 90 (devedeset) dana, kao i državljani Ujedinjenih Arapskih Emirata na teritoriji Republike Srbije.

Ambasador Dušan Spasojević posetio je sedište fudbalskog kluba AEK iz Atine i razgovarao sa prvim potpredsednikom i izvršnim direktorom Minasom Lisandruom.

Fudbalski klub AEK je tokom bombardovanja Srbije 1999. godine, na inicijativu tadašnjih igrača i uprave (sadašnji predsednik kluba Dimitris Melisanidis je bio jedan od inicijatora), 7. aprila gostovao u Beogradu i odigrao prijateljsku utakmicu sa Partizanom u znak podrške srpskom narodu. Ambasador i izvršni direktor su razmatrali mogućnost da se u narednom periodu dostojno obeleži 20. godišnjica ovog gesta velikog prijateljstva, odnosno da AEK ponovo bude gost u Beogradu.

Dve žene, Srpkinja Nadežda Petrović i Grkinja Talija Flora-Karavija, učestvovale su u balkanskim ratovima i kao medicinske sestre i kao slikarke. Neposredni kontakt sa nasiljem i posledicama rata koje su doživele radeći u bolnicama dao je njihovim slikama jedan poseban karakter. Karakter koji se izgrađuje ženskim očima i sadrži osetljivost prema ratu, ljudskoj aktivnosti koja je do tada pripadala isključivo muškom svetu.

  
Organizacija: Muzej makedonske borbe u Solunu u saradnji sa Nacionalnim istorijskim muzejom u Atini, Narodnim muzejom u Beogradu, Istorijskim muzejom Srbije u Beogradu i Trećim korpusom Vojske Grčke.
Urednici: dr Stavrula Mavrojeni, vanredni profesor i direktora Centra za istraživanje makedonske istorije i dr Dušica Bojić, direktor Istorijskog muzeja Srbije.

  
Izložba će trajati od 29. marta do 30. juna

U Atini je 21. februara 2019. godine na marginama konferencije koju je povodom 20 godina postojanja organizovao grčki Ombudsman potpisan Memorandum o razumevanju između institucija Zaštitnika građana Srbije i Grčke. Memorandum je u ime Republike Srbije potpisao zaštitnik građana Zoran Pašalić, a u ime Grčke ombudsman Andreas Potakis. Memorandum bliže uređuje saradnju dve nezavisne institucije posvećenu zaštiti prava građana. Potpisivanju ovog dokumenta u zgradi Parlamenta Grčke prisustvovao je i ambasador Republike Srbije u Grčkoj Dušan Spasojević.  

Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije raspisalo je konkurse za sufinansiranje projekata u oblasti prevođenja reprezentativnih dela srpske književnosti u inostranstvu u 2019 godini i Konkurs za finansiranje ili sufinansiranje projekata u oblasti kulturnih delatnosti Srba u inostranstvu.

Oba konkursa su otvorena do 1. marta, a sve informacije mogu se naći na internet stranici Ministarsva kulture i informisanja Republike Srbije.

U subotu 9. februara 2019. u gradskoj kući Grada Irakliona, potpisana je Povelja o bratimljenju Gradske opštine Čukarica i Grada Irakliona na ostrvu Krit. Dokument o bratimljenju su potpisali predsednik Gradske opštine Čukarica Srđan Kolarić i gradonačelnik Irakliona Vasilis Lambrinos uz prisustvo ambasadora republike Srbije u Grčkoj Dušana Spasojevića i drugih brojnih zvanica.

  
Domaćin gradonačelnik Lambrinos je u svom govoru na ceremoniji pomenuo da dva naroda srpski i grčki imaju duge i tradicionalno bliske odnose, ali da ovakva saradnja, koja na konkretan način približava gradove te veze učvršćuje. Dva mesta imaju perspektivu jačanja saradnje u oblasti turizma, obrazovanja, kulture, sporta i privrede. Gradonačelnik Lambrinos je pomenuo i da na Kritu živi značajna srpska zajednica koja predstavlja bazu za uspešan razvoj saradnje.

Gradonačelnik Čukarice Srđan Kolarić je istakao da Čukarica jeste jedna od najvećih beogradskih opština i da ovakva vrsta saradnje sa Kritom za njih mnogo znači. Pomenuo je da i Beograd ima potencijale za razvijanje saradnje u oblasti turizma. Pozvao je građane Irakliona i Krita da posete Beograd, koji je postao važno turističko središte na Balkanu. Lokalne vlasti dva mesta su ovom prilikom dogovorile da se saradnja nastavi u najskorije vreme, posetom delegacije Irakliona Beogradu, odnosno Čukarici.

Deseta konferencija medicinske dijaspore održaće se u Beogradu, od 20. do 22. juna 2019. godine, pod pokroviteljstvom Aleksandra i Katarine Karađorđević. Cilj Konferencije je da okupi srpske lekare iz inostranstva, kao i međunarodne medicinske stručnjake, da se udruže u misiji podrške srpskom zdravstvenom sistemu promovišući solidarnost, prijateljstvo i razmenu znanja.
Partneri u organizaciji Konferencije su Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo spoljnih poslova, Svetska zdravstvena organizacija, Medicinski fakultet, Univerzitetska dečja klinika, Lekarska komora Srbije i Kraljevski medicinski odbor.

Zainteresovani se mogu javiti Ambasadi za dalje informacije.
 

Obaveštavamo da je Vlada Republike Srbije donela Odluku o ukidanju viza za državljane Federacije Sv. Kits i Nevis i Republike Palau, nosioce običnih pasoša, prema kojoj državljani ovih država mogu da ulaze, tranzitiraju i borave na teritoriji Republike Srbije do 90 dana od datuma ulaska u periodu od 180 dana.

Odluka je stupila na snagu 25. januara 2019. godine.

Vlada Republike Srbije je donela odluku o ukidanju viza za državljane Kirgiske Republike, Antigva i Barbuda, Grenade, Komonvelta Dominika i Trinidada i Tobaga, nosioce običnih pasoša.

Odluke su stupile na snagu 26. oktobra (za državljane Antigve i Barbuda, Grenade i Komonvelta Dominika), 3. novembra za državljane Trinidada i Tobaga, a 8. novembra za državljane Kirgijske Republike.

Od 25. oktobra 2018. godine prestaje da važi bezvizni režim Republike Srbije sa Islamskom Republikom Iran. Od navedenog datuma, za sve nosioce pasoša Republike Srbije, za ulazak na teritoriju Irana neophodno je prethodno pribaviti vizu.

Obaveštavamo da je Vlada Republike Srbije donela Odluku o prestanku važenja Odluke o ukidanju viza za ulazak u Republiku Srbiju za državljane IR Iran, nosioce običnih pasoša.

Od 17. oktobra, državljanima IR Iran, nosiocima običnih pasoša za ulazak, tranzit i boravak na teritoriji Republike Srbije  је potrebna viza.

U hotelu Volos Palas u Volosu, 15. septembra 2018. godine svečano je obeležen početak rada Konzulata Republike Srbije na čelu sa počasnim konzulom Simeonom Comokosom.

  
Otvaranju Počasnog konzulata prisustvovali su predstavnici Vlade Srbije – Mladen Šarčević, ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja u Vladi Republike Srbije, Ana Langović-Milićević, državni sekretar u ovom ministarstvu, Vera Vukićević, zamenik pomoćnika ministra spoljnih poslova, Marko Popadić, specijalni savetnik u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, predstavnici Ambasade Srbije u Atini – ambasador Dušan Spasojević i Milan Vukosavljević, ministar savetnik, generalni konzul u Solunu Siniša Pavić, niz visokih zvanica iz Volosa i regije, predstavnika grada, kulturnih institucija, crkve, vojske, policije, kao i roditelji i deca iz Srpske dopunske škole u Volosu i Larisi, predvođeni učiteljicom Ljubicom Pokrajac-Psaros.

U ponedeljak, 3. septembra održana je proslava 10. godišnjice bratimljenja gradova Aleksinca i Lavria. Tim povodom u Lavriu boravila je delegacija grada Aleksinca.

Nakon obraćanja gradonačelnika Lavria i Aleksinca, koncert na otvorenoj letnjoj pozornici u centru Lavria otvorio je grčki hor. Nakon njih, nastupilo je Gradsko kulturno umetničko društvo iz Aleksinca, koji su spletom narodnih igara izazvali ovacije prisutnih građana. Mešovito pevačko društvo „Šumatovac“, sa tradicijom dugom 130 godina, izvelo je najlepše narodne pesme Grčke i Srbije.

  
Nakon koncerta, održan je prigodan koktel na kojem su domaćini podelili poklone gostima iz Aleksinca, uz podsećanje da je prijateljstvo dva grada nastalo u najtežim vremenima, tokom agresije na Srbiju 1999. godine, kada je grad Lavrio pružio veliku pomoć Aleksincu.

U antičkom teatru Epidaurus u sklopu najznačajnijeg grčkog pozorišnog festivala („Epidaurus festival“), u petak 13. jula održana je premijera Aristofanove predstave „Pluto“ u režiji Nikite Milivojevića. Ovo je bio prvi put da je strani režiser režirao neku predstavu koja se izvela na pozornici najpoznatijeg i najstarijeg aktivnog teatra na svetu. Premijeri je prisustvovao i ministar kulture i informisanja Republike Srbije Vladan Vukosavljević i grčka ministarka kulture i sporta Lidija Konjordu.

Pred punim teatrom, glumačka ekipa u kojoj je bio i srpski glumac Nenad Maričić izazvala je ovacije gledalaca. Veliko interesovanje koje je vladalo za ovaj projekat i koprodukciju Narodnog pozorišta i Nacionalnog teatra Grčke potvrđeno je time što je i sutradan, 14. jula gledalište u Epidaurusu bilo ispunjeno do poslednjeg mesta. Predstava nastavlja sa turnejom po antičkim teatrima u Grčkoj, a krajem septembra bi trebalo da gostuje i u Beogradu.

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije je, u okviru Konkursa za dodeljivanje stipendija stranim državljanima na osnovu međunarodnih sporazuma i programa saradnje u obrazovanju za školsku 2018/2019. godinu, kada je reč o Republici Grčkoj, stavilo je na raspolaganje stipendije za poslediplomske studije ili istraživački rad u ukupnom trajanju od 20 meseci (najkraće trajanje stipendije 5 meseci, najduže 10 meseci).

Krajnji rok za dostavu predloga kandidata je 2. avgust 2018. godine.

Odluku kome je od predloženih kandidata dodeljena stipendija doneće Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije.

Prijavne formulare možete pronaći ovde.

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije donelo je odluku da na Letnji kurs srpskog jezika budu primljeni sledeći kandidati:

1. Adamantos Papadopulos
2. Aleksandros-Marios Zampras
3. Konstantina Dala
4. Melina-Vasiliki Tsoura
5. Konstantina Kitou
6. Nikoleta Arvaniti
7. Eleni Vangia
8. Arguro Surakouli
9. Flora Peraki
10. Avram Vulgaris
11. Ioanis Campazis

Nastava će se održavati u Centru za srpski kao strani jezik pri Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, na adresi Kneza Mihaila 40, Beograd, 1. sprat, soba 110, u periodu od 9. do 27. jula 2018. godine. Nastava počinje 9. jula u 10 časova. Primljeni kandidati mogu doći dan ranije i napustiti dom dan kasnije.
Smeštaj je obezbeđen u studentskom domu "Rifat Burdžević" u Ulici Milana Rakića broj 77, Beograd, a ishrana u studentskom restoranu "Kralj Aleksandar I" na adresi Bulevar Kralja Aleksandra 75, Beograd.

Prvi put ove godine svoj doprinos učešćem na Krosu RTS-a dali su i učenici Srpske dopunske škole “Vuk” u Volosu i Larisi sa učiteljicom Ljubicom Pokrajac. Shodno mogućnostima, organizovana je trka zadovoljstva a zatim i razne sportske igre uz bodrenje roditelja i pohvale svim učesnicima sa iskrenim željama da ova manifestacija i ubuduće ostane još jedan od lepih povoda za okupljanje i druženje.

Obaveštavamo sve sunarodnike da će se i ove, kao i prethodnih godina, liturgijom na srpskom jeziku obeležiti Vidovdan. Liturgija i pomen će se održati u hramu Svetog Spiridona na Pankratiju (Ερατοσθένους 13, Αθήνα 116 35), 26. juna sa početkom u 19,00 časova.

Pozivamo vas da se u što većem broju okupimo u hramu Svetog Spiridona i dostojno obeležimo Vidovdan i odamo poštu svim srpskim junacima od Kosovske bitke do danas

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije raspisalo je konkurs za dodelu 5 (pet) stipendija za Letnji kurs srpskog jezika za strane studente u Centru za srpski jezik kao strani jezik Filološkog fakulteta u Beogradu.

Kurs će biti održan u periodu od 9. do 27. jula 2018. godine. Nastava će biti organizovana u tri nivoa, u zavisnosti od prethodnog poznavanja srpskog jezika. Prvog dana kursa biće organizovano testiranje, ali je Centru za srpski jezik kao strani jezik potrebna preliminarna informacija o poznavanju srpskog jezika kandidata radi organizovanja nastave.

Prijavni formular sa potrebnom dokumentacijom treba dostaviti Ambasadi Republike Srbije u Atini najkasnije do 20. juna 2018. godine.

Prijavni formular možete pronaći ovde.
 

U petak 25.05.2018. godine organizovan je Kros RTS-a na Kritu. Pošto se svake godine organizuje u drugom gradu, ove godine, po drugi put, na krosu su učestvovali učenici iz mesta Agios Nikolaos.
Na gradskom stadionu fudbalskog kluba “AOAN”, uprkos promenljivom vremenu i jakom vetru, đaci Srpske dopunske škole sa Krita su trčali pod nadzorom roditelja i učiteljice Vere Mulić.

Ova manifestacija je poslužila deci i roditeljima da se bolje upoznaju i da uživaju u sportskim aktivnostima. Svi učesnici su dobili diplome i medalje za postignute rezultate.
 

Vlada Republike Srbije donela je o ukidanju viza za ulazak u Republiku Srbiju za državljane R. Azerbejdžan, nosioce običnih pasoša, prema kojoj oni mogu da ulaze, tranzitiraju i borave na teritoriji Republike Srbije do 90 (devedeset) dana od datuma ulaska u Republiku Srbiju, u periodu od 180 (stoosamdeset) dana, ukoliko ne postoji smetnja iz člana 11. Zakona o strancima.

Odluka stupa na snagu 2. juna 2018. godine.

Vlada Republike Srbije je donela odluku o ukidanju viza za državljane Republike Burundi, nosioce svih pasoša, prema kojoj oni mogu da ulaze, tranzitiraju i borave na teritoriji Republike Srbije do 30 (trideset) dana od datuma ulaska u Republiku Srbiju, u periodu od godinu dana, ukoliko ne postoji smetnja iz člana 11. Zakona o strancima.

Odluka stupa na snagu 2. juna 2018. godine.

Delegacija grada Niša, na poziv čelnika grada Seresa boravila je u poseti ovom gradu na severu Grčke. Tom prilikom gradonačelnici Darko Bulatović i Petros Angelidis potpisali su Povelju o bratimljenju dva grada.

  
Ovim činom dodatno se produbljuje saradnja prijateljska grada, koje povezuje zajednička istorija, tradicija, kulturna i sportska saradnja.

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja u Vladi Republike Srbije, Mladen Šarčević, boravio je u zvaničnoj poseti Grčkoj od 16. do 18. maja. Tokom posete, ministar Šarčević je sa svojim grčkim kolegom, ministrom prosvete, istraživanja i vera u Vladi Grčke Kostasom Gavrogluom razmatrao modalitete unapređenja prosvetne saradnje dve države.

  
Povodom posete ministra, u Ambasadi Republike Srbije u Atini održan je prijem na kojem su prisustvovali prosvetni i kulturni radnici iz naše dijaspore, kao i studenti srpskog jezika na Nacionalnom i Kapodistrijskom univerzitetu iz Atine. Tom prilikom, ministar se upoznao sa radom Srpske dopunske škole u Atini, kao i statusom srpskog jezika na Atinskom univerzitetu.

Ministar Mladen Šarčević je, nakon boravka u Atini, u pratnji ambasadora i konzula otputovao na Krit, gde je u gradu Heraklionu imao sastanke sa guvernerom Krita, gradonačelnikom Herakliona i arhiepiskopom. Ministar je tokom boravka na Kritu obišao Srpsku dopunsku školu i razgovarao sa đacima i roditeljima.

Ambasadu Republike Srbije u Atini 19. aprila 2018. godine posetila je grupa predstavnika Univerziteta iz Srbije koja boravi u studijskoj poseti Atini u okviru projekta Beopen. Grupu predstavnika Univerziteta iz Srbije primio je ambasador Republike Srbije u Atini Dušan Spasojević.

U Atini su se predstavnici Univerziteta i Univerziteta umetnosti iz Beograda, Novog Sada, Niša i Kragujevca upoznali sa potencijalima za ostvarivanje otvorenosti univerziteta u Srbiji što je i glavni cilj projekta. Projekt Beopen, koji se realizuje u okviru Programa EU  Erazmus plus koordinira Univerzitet u Novom Sadu, a partner iz Grčke je Nacionalni tehnički Univerzitet u Atini.

Obaveštavamo sve sunarodnike da je medijski javni servis Radio-televizije Srbije pokrenuo platformu RTS Planeta (rtsplaneta.rs), koja je dostupna svim korisnicima interneta u Srbiji i širom sveta. Za korisnike koji se registruju van teritorije Srbije besplatno praćenje sadržaja biće omogućeno u naredna tri meseca. Posle promotivnog perioda, putem ove platforme i dalje će biti moguće besplatno praćenje televizijskog kanala RTS Svet (bivši Satelitski program RTS, prevashodno namenjen dijaspori) i programa Radio Beograda.

Novom platformom je omogućeno uživo praćenje 11 televizijskih (RTS1, RTS2, RTS3, RTS HD, RTS Svet, RTS Život, RTS Drama, RTS Kolo, RTS Muzika, RTS Trezor i RTS Poletarac) i 4 radijska kanala (Radio Beograd 1, Radio Beograd 2, Radio Beograd 3 i Radio Beograd 202) Medijskog javnog servisa Radio-televizije Srbije, kao i odloženo praćenje programa i usluge Video na zahtev i Audio na zahtev, kao i mogućnost pregleda pojedinačnih priča iz dopisničke mreže RTS-a u okviru celine Moj grad. Na platformi su dostupna i muzička izdanja PGP RTS-a. Besplatan pristup sadržajima je moguć preko desktop računara, tableta i pametnih telefona uz registraciju na web strani rtsplaneta.rs, mobilnoj aplikaciji (za Android ili IOS) ili preko Facebook-a.

Obaveštavamo da je Vlada Republike Srbije donela Odluku o ukidanju viza za državljane Gruzije, nosioce običnih pasoša, prema kojoj oni mogu da ulaze, tranzitiraju i borave na teritoriji Republike Srbije do trideset (30) dana od datuma ulaska u Republiku Srbiju.

Odluka je stupila na snagu 9. marta 2018. godine.

Delegacija sa Krita predvođena predsednikom kritskog Parlamenta Jorgosom Piculisom posetila je danas Gradsku opštinu Čukarica.

Predsednik Gradske opštine Čukarica Srđan Kolarić i predsednik Skupštine GO Čukarica Milan Stojić ugostili su i zamenika guvernera Krita Nikosa Ksilurisa i gradonačelnika Minoa Pedijade Zaharijasa Kalogerakisa.

Tema razgovora sa kritskom delegacijom bila je bratimljenje Gradske opštine Čukarica sa kritskom prestonicom, gradom Iraklionom, na čijem je čelu gradonačelnik Vasilis Labrinos.

U sredu, 21. februara u prostorijama Opštine Čajetina, predsednik opštine Milan Stamatović i gradonačelnica opštine Istia – Edipsos sa ostrva Evija, Eleni Efstatiu, potpisali su Povelju o bratimljenju ova dva grada.

Čelnici dve opštine naveli su da je Povelja potpisana na obostrano zadovoljstvo i da prati kontinuitet prijateljstva i saradnje između naše dve države na svim nivoima, kao i prijateljstvo dva naroda. Istakli su da je ovaj čin samo početak saradnje između dva veoma važna turistička centra i da postoji širok prostor za povezivanje letnjih i zimskih turističkih centara. pirenje religijskog turizma i kulturne saradnje.

Obaveštavamo da je Ministarstvo kulture i informisanja raspisalo konkurse za sufinansiranje projekata za prevođenja reprezentativnih dela srpske književnosti u inostranstvu (tekst konkursa možete pogledati ovde), kao i kulturne delatnosti Srba u inostranstvu (tekst konkursa možete pogledati ovde),. Konkursi će biti otvoreni do 16. marta 2018.g. Tekstovi konkursa i prateći prijavni obrasci se nalaze na internet strani Ministarstva kulture i informisanja www.kultura.gov.rs.

Ambasador Republike Srbije u Atini Dušan Spasojević i konzul Milan Vukosavljević posetili su ostrvo Krit od 1 – 4. februara 2018. godine. Ovo je bila prva zvanična poseta srpskog ambasadora Kritu u poslednjih nekoliko decenija i prva poseta predstavnika Ambasade Srpskoj dopunskoj školi, koja uspešno radi već osam godina. 

Tokom posete najvećem grčkom ostrvu održani su sastanci sa predstavnicima lokalne samouprave odnosno, zamenikom guvernera Evripidisom Kukiadakisom, predsednikom Parlamenta Krita Jorgosom Piculisom, gradonačelnikom Irakliona Vasilisom Labrinosom i zamenicom gradonačelnika Aristeom Plevri. Susreli su se i sa kritskim arhiepiskopom Irinejom. Sa šefom policije Irakliona Josifom Kanakusakisom dogovarana je saradnja u oblasti unutrašnjih poslova.

Predstavnici najvažnijih institucija Krita su, u svim razgovorima, isticali bratske odnose naših naroda i crkava i spremnost za produbljivanje i razvoj odnosa u svim sferama. Planira se da već u februaru delegacija sa Krita učestvuje na Sajmu turizma u Beogradu, a pokrenuta je i inicijativa za bratimljenje Irakliona i beogradske opštine Čukarica. Isto tako je istaknuta spremnost da se na svaki način pomogne srpskoj zajednici na Kritu.

Dan Svetog Save svečano je obeležen 3. februara 2018. godine i u glavnom gradu Iraklionu, na ostrvu Kritu.

Proslavi Svetog Save prisustvovali su, pored dece iz Srpske dopunske škole i njihovih roditelja i arhiepiskop kritski Irinej, predsednik kritskog parlamenta Jorgos Piculis, ambasador Srbije u Grčkoj Dušan Spasojević i konzul u Atini Milan Vukosavljević, kao i brojni pripadnici srpske zajednice na Kritu.

Svetosavska svečanost na Kritu otpočela je sečenjem slavskog kolača, a potom su učenici Srpske škole izveli program za goste i svoje drugove, koji su pripremili sa učiteljicom Verom Mulić.

Obaveštavamo da je Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Gvatemale o ukidanju viza za nosioce diplomatskih i službenih pasoša stupio na snagu 17. januara 2018. godine.

Od ovog datuma, državljani obe države, nosioci diplomatskih i službenih pasoša imaju pravo na ulazak, tranzit i boravak na teritoriji države druge strane bez vize, u trajanju do devedeset (90) dana od datuma ulaska.

Dan Svetog Save u Atini ove godine je proslavljen uz svečanu akademiju, koja je održana u petak 26. januara u 19 časova, u pozorištu „Melina Merkuri“. Na Svetosavskoj akademiji, koja je prvi put organizovana u Grčkoj, učestvovali su učenici Prve dopunske škole iz Atine, studenti Odseka za ruski jezik i književnost i slovenske studije Filozofskog fakulteta Nacionalnog i Kapodistrijskog univerziteta.

U prisustvu ambasadora Republike Srbije Dušana Spasojevića i konzula Milana Vukosavljevića sa porodicama, ambasadora Bosne i Hercegovine Branka Dokića, oca Ambrozija, generalnog sekretara Opštine Glilfada Orestisa Canglasa i brojnih pripadnika srpske dijaspore, umetnici, Srbi koji žive i rade u Atini izveli su prigodan program.

Program je bio raznovrstan i veoma kvalitetan, organizacija i izvođači na visokom, skoro profesionalnom nivou, kako dolikuje proslavi dana osnivača srpske škole i crkve.   

Zahvaljujući roditeljima i učenicima Dopunske škole na srpskom jeziku “Vuk” prvi put ove godine u Larisi i Volosu svečano je obeležen Dan Svetog Save. Uz zvuke Svetosavske himne prelomljen je slavski kolač i održan javni čas - tribina o liku i delu Svetog Save. Učenici su izveli recital, a program je završen uz srpsko kolo. Svečanost je upotpunjena prvom dodelom đačkih knjižica uz pohvale za odlične ocene.

Proslava Dana Svetog save održaće se i na Kritu u subotu, 3. februara uz prisustvo ambasadora Republike Srbije i konzula.

U Ambasadi Republike Srbije u Atini u prisustvu načelnika Generalštaba Vojske Srbije, generala Ljubiše Dikovića, načelnika Generalštaba nacionalne odbrane Оružanih snaga Grčke, admirala Evangelosa Apostolakisa i direktorke Istorijskog muzeja Srbije Dušice Bojić otvorena je izložba „Srbija i Grčka – 150 godina borbe za Evropski Balkan“.

  
U postavci koju je pripremio Istorijski muzej Srbije, prikazani su najznačajniji trenuci u srpsko-grčkim odnosima od potpisivanja prvog Ugovora o savezu 1867. godine pa sve do 1960. godine. Najumnije i najznačajnije ličnosti dva naroda prikazane su sa ciljem da se srpski i grčki narod dodatno povežu i da se podsetimo da je temelj na kojima počiva naš današnji odnos postavljen pre vek i po.

  
Ambasada Republike Srbije u Atini na ovaj način obeležava veliki jubilej u odnosima dve države, a postavka će ostati trajno smeštena u Ambasadi i biće otvorena za posete u terminima o kojima ćemo naknadno obavestiti zainteresovanu javnost.

Obaveštavamo sve sunarodnike da će se, povodom školske slave Sveti Sava, pod pokroviteljstvom Ambasade Republike Srbije u Atini prvi put održati svečana Svetosavska akademija, u pozorištu „Melina Merkuri“ na Glifadi (Μελίνα Μερκούρη - Δημοτικό Κινηματοθέατρο Γλυφάδας, Ανατολικής Ρωμυλίας 127, Γλυφάδα),  26. januara 2018. godine s početkom u 19 časova. U programu učestvuju učenici Prve srpske dopunske škole, studenti koji izučavaju srpski jezik na Filozofskom fakultetu u Atini, kao i srpski umetnici iz Atine.

Dan Svetog Save će biti obeležen i u hramu Svetog Spiridona na Pankratiju (Ερατοσθένους 13, Αθήνα 116 35), gde će u subotu 27. januara u 8,30 časova biti održana liturgija na srpskom jeziku i sečenje slavskog kolača.

  
Pozivamo vas da se u što većem broju okupimo na Svetosavskoj akademiji i u hramu Svetog Spiridona i dostojno obeležimo dan našeg svetitelja Save, osnivača srpske crkve i škole.
 

Obaveštavamo da je Ministarstvo unutrašnjih poslova Države Katar donelo odluku prema kojoj se nosiocima običnih pasoša Republike Srbije mogu izdati turističke vize na granici Države Katar ("visa on arrival") za boravak do 90 dana u 180 dana, bez naknade.

Obaveštavamo da je Vlada Republike Srbije donela Odluku o ukidanju viza državljanima Republike Surinam, nosiocima svih pasoša, prema kojoj oni mogu da ulaze, tranzitiraju i borave na teritoriji Republike Srbije do 30 (trideset) dana od datuma ulaska u Republiku Srbiju u periodu od godinu dana.

Odluka stupa na snagu 5. januara 2018. godine.

Obaveštavamo sve naše sunarodnike-privrednike da se u sredu, 27. decembra 2017. godine u prostorijama Privredne komore Srbije održava Sednica Poslovnog saveta za dijasporu PKS u proširenom sastavu. Svi privrednici i predstavnici privrednih udruženja i asocijacija srpskog porekla su pozvani da učestvuju. Više informacija o Poslovnom savetu za dijasporu PKS možete pronaći na stranici http://www.pks.rs/ONama.aspx?id=382, a učešće na sednici se može prijaviti do 15. decembra 2017. godine na telephone +381 11 3304503, +381 66 8751248 ili na e-mail: aleksandar.radovanovic@pks.rs.

Ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević sastao se 1. decembra u Atini sa predsednikom Grčke Prokopisom Pavlopoulosom sa kojim je razgovarao o evroitegracijama Srbije u EU i kulturnoj saradnji.

Vukosavljević je istakao da se Srbija zalaže za principe međunarodnog prava i dijaloga, kao i da ima interes da u regionu vladaju mir i prosperitet. “Kultura stvara muziku među narodima i predstavlja alat za upoznavanje, razmenu iskustava i znanja”, rekao je ministar.

Pavlopoulos je napomenuo da Balkan treba da bude deo Evrope i ponovio da Grčka podržava put Srbije u evrointegracijama. “Srbija je učinila dosta toga značajnog i Grčka je spremna da pomogne da jednog dana veličanstvena srpska kultura uđe u mozaik evropske kulture”, istakao je predsednik Grčke i dodao da put Srbije ka EU treba da bude isti kao što su imale zemlje iz bivše SFRJ.

Srpski ministar je ocenio da nije dovoljno reći da je saradnje dve zemlje odlična, jer ona može biti još bolja i plodonosnija. Dve istorije su isprepletane, smatra on i dodaje da treba razviti stratešku saradnju u oblasti za koju je nadležan, a to je kultura.
“Evropa ne bi bila ista bez antičke Grčke koja je kolevka evropske kulture i zajedno možemo učiniti da Evropa izleda još bogatije”, istakao je Vukosavljević.

Predsednik Pavlopoulos se zahvalio srpskom ministru na brizi koju posvećuje Rigi od Fere, jer je kako kaže vizija tog grčkog revolucionara značajna ne samo za Balkan, već i za celu Evropu.

Vukosavljević se, tokom zvanične posete Grčkoj, sastao i sa svojom koleginicom  Lidijom Koniodu sa kojom je razgovarao o unapređenju kulturnih odnosa dve zemlje.
Na sastanku je bilo reči o unapređenju saradnje između nacionalnih ustanova kulture dok je posebna pažnja posvećena saradnji eksperata iz različitih oblasti i njihovoj uzajamnoj razmeni.

Dogovorena je intenzivnija međumuzejska saradnja između Narodnog muzeja u Beogadu i muzeja iz Atine, kao i gostovanje grčkih profesinalaca u oblasti zaštite spomenika kulture kroz ucešće u programima koji će biti realizovati u Srbiji tokom sledeće godine, ali i gostovanje ansambla Kolo u Grčkoj i učešće Narodnog pozorišta iz Beograda na Festivalu Epidaurus.
Sagovornici su konstatovali da postoji potreba za produbljivanjem razvoja regionalne saradnje kroz zajedničke projekte koje podržavaju međunarodne organizacije i inicijative.
Ministar Vukosavljević se ovom prilikom zahvalio Lidiji Koniodu na podršci institucija Grčke koje pružaju u oblasti zaštite srpskog kulturnog nasleđa u toj zemlji.

U Larisi je u subotu, 4. novembra 2017. godine, svečano obeležen početak školske godine Srpske dopunske škole. Posle prigodne molitve, koju je održao otac Aleksandar Gačić iz Volosa, decu i roditelje pozdravio je konzul Milan Vukosavljević, koji je istakao značaj dopunske škole u održavanju i jačanju veza sa maticom i zahvalio se roditeljima koji su prepoznali značaj ove škole, učiteljici Ljubici Pokrajac Psarros i grčkim prijateljima, koji su ponudili pomoć i ustupili prostor za održavanje škole.

Na svečanosti su, pored dece i roditelja, prisustvovali i Apostolos Surladzis, pomoćnik gradonačelnika Larise, Stavrula Baksevanu, direktorka Centra za permanentno obrazovanje, u čijim prostorijama se održava srpska dopunska nastava, kao i Nemanja Diković, drugi sekretar u Ambasadi Srbije u Atini.

Srpska dopunska se ove školske godine prvi put održava u Volosu i Larisi i već ima 75 učenika (42 u Larisi i 33 u Volosu). Nastavu izvodi učiteljica Ljubica Pokrajac Psarros, u Volosu petkom i u Larisi subotom.

Zalaganjem Viktora Ruhotasa, počasnog konzula R. Srbije na Kefaloniji, u godini u kojoj se obeležava 150. godišnjica od kada su Kneževina Srbija i Kraljevina Grčka potpisale Ugovor o savezu, jedna od ulica u gradu Argostoli, sa kojim je Šabac pobratimljen, nazvana je Šabačka (Οδός Σάμπατς).

Šabačku ulicu svečano su 21. oktobra o.g. otvorili gradonačelnik Kefalonije Aleksandros Parisis i predsednik Skupštine grada Šapca Nemanja Pajić, koji je predvodio delegaciju Šapca. Otvaranju Šabačke ulice prisustvovali su i zvaničnici Kefalonije, mitropolit Dimitrios, ambasador Dušan Spasojević, predstavnici srpske dijaspore i dr.

Istog dana u 19.00 časova u pozorištu opštine Kefalonije „O Kefalos“, otvorena je i izložba „Srbija i Grčka – 150 godina borbe za evropski Balkan“, koju je pripremio Istorijski muzej Srbije. Izložbu su otvorili gradonačelnik Aleksandros Parisis, poslanica „Sirize“ sa Kefalonije Afroditi Tepeftatu, ambasador Dušan Spasojević i profesorka Univerziteta Makedonije, Odeljenje za balkanske, slovenske i istočne studije Stavrula Mavrojeni. Počasni konzul Ruhotas je organizovao da izložbu do kraja oktobra posete učenici svih srednjih škola i gimnazija sa Kefalonije, a kustosi će biti profesori grčkog jezika, koje je pripremila prof. Stavrula Mavrojeni.

Atina, 11. oktobar - Ambasador Republike Srbije u Grčkoj Dušan Spasojević i lider opozicije i predsednik Nove demokratije Kirjakos Micotakis razgovarali su o aktuelnom trenutku u grčko-srpskim odnosima. Lider Nove demokratije je izrazio zadovoljstvo zbog intenziviranja odnosa i naglasio svoju punu podršku daljem produbljivanju grčko-srpskog prijateljstva. Naglasio je da će on lično, kao i njegova partija, uvek podržavati svaki vid saradnje Grčke i Srbije, kao i da će nastaviti da podržava Republiku Srbiju na evropskom putu.

  
Ambasador Spasojević se zahvalio lideru Nove demokratije na podršci koju njeni poslanici pružaju Republici Srbiji u evropskim institucijama i naglasio važnost posete Kirjakosa Micotakisa Beogradu, krajem 2016. godine, koja je na neki način bila okidač za seriju poseta na visokom nivou.

Tokom sastanka razmatrana je i aktuelna situacija na Zapadnom Balkanu.
 

U Atini je 23. septembra svečano obeležen početak nove školske godine u srpskoj dopunskoj školi.

Posle prigodne molitve, koji je održao arhimadrit Evsevije, decu i roditelje pozdravili su konzul Milan Vukosavljević i nova nastavnica Biljana Turanjanin Nikolopulos.

Podsećamo da u Grčkoj rade četiri srpske dopunske škole - u Atini, Solunu, na Kritu, a od ove godine i u Volosu i Larisi. Škole rade prema programu Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije, koje i finansira rad nastavnika, što znači da je pohađanje nastave besplatno.

Pozivamo sve naše sunarodnike, koji imaju decu osnovnoškolskog uzrasta, da prijave svoju decu za pohađanje nastave u srpskoj dopunskoj školi. Za sve informacije možete se obratiti nastavnicama:
- Atina - Biljana Turanjanin Nikolopulos, 693 323 2255
- Solun - Ana Džoganović, 693 095 2770
- Krit - Vera Mulić, 694 526 7361
- Volos i Larisa, Ljubica Pokrajac Psaros, 695 139 8574.

Svoj deci želimo srećan i uspešan početak nove školske godine.

Atina, 15. septembar 2017 - Sa dubokim žaljenjem smo primili vest o smrti uvažene Gage Rosić. Ona je svojim književnim i prevodilačkim radom dala nemerljivi doprinos promociji srpske kulture u Grčkoj i grčke književnosti u Srbiji i time učinila mnogo na približavanju naših bratskih naroda. Prevela je više od 60 romana sa srpskog na grčki jezik, među kojima najveće srpske pisce (Albaharija, Basaru, Kiša, Kovačeviča, Pavića, Stevanovića) i velike grčke pisce i pesnike na srpski (Matesisa, Sotiriu, Zatelija, Dimulu, Kodosa i Ververisa). Gaga Rosić je i sama bila uspešni književnik I dobitnica je mnogih priznanja iz oblasti književnosti i prevodilaštva kao i ordena Republike Srbije za zasluge u kulturnim delatnostima. Uvek ćemo se sećati gospodje Rosić i saradnje sa njom koja je oplemenila aktivnosti naše Ambasade u Atini.  

Na osnovu odluke ministra prosvete Republike Srbije, broj 119-01-00303/2017-03, od 18. avgusta 2017. godine, za honorarne nastavnike koji će realizovati obrazovno-vaspitni rad na srpskom jeziku u inostranstvu u školskoj 2017/18 godini izabrane su:

Dr Biljana Turanjanin Nikolopulos, za područje Atine (e-mail:  biljana.turanjanin@gmail.com, telefon 693 323 2255) i

Ljubica Pokrajac Psaros, za područje Volosa i Larise (e-mail: ljubicapokrajac@yahoo.gr, telefon 695 139 8574)

Svi roditelji koji su zainteresovani da njihova deca pohađaju dopunsku nastavu, mogu se javiti novoizabranim nastavnicama, od kojih će dobiti sve neophodne informacije.
 

U subotu, 26. avgusta navršava se 150 godina od kada su Kneževina Srbija i Kraljevina Grčka potpisale Ugovor o savezu.

  
Ovaj Ugovor postavio je temelj srpsko-grčkoj saradnji i predstavljao je pravi izraz vekovnih težnji srpskog i grčkog naroda za slobodom i napretkom.

Najumniji ljudi tog doba u obe države: srpski i grčki poslanici u Carigradu, Jovan Ristić i Nikolaos Delijanis, predsednik Vlade Kneževine Srbije i ministar inostranih dela Ilija Garašanin, grčki predsednik Vlade Aleksandros Kumunduros i ministar spoljnih poslova Harilaos Trikupis, odigrali su značajnu ulogu u potpisivanju ovog dokumenta. Vladari Srbije i Grčke, knez Mihailo Obrenović i kralj Đorđe I, ratifikovali su Ugovor u oktobru 1867. godine.

Ovim povodom, Ambasada Republike Srbije u Atini, Generalni konzulat Republike Srbije u Solunu i Istorijski muzej Srbije organizovaće izložbe u Atini i Solunu na jesen.

Srpsko-grčki Ugovor o savezu je jedan od najvažnijih dokumenata u odnosima dve države, a potreba za srpsko-grčkom saradnjom u prethodnih 150 godina se samo povećavala. Danas moderne države i primer pravog prijateljstva među narodima, Srbija i Grčka nastavljaju saradnju u zajedničkoj borbi za evropski Balkan.

Prva sednica Visokog saveta za saradnju, održana 13. jula u Solunu, najveći je i najznačajniji događaj u srpsko-grčkim odnosima u poslednjih 65 godina i predstavlja poseban oblik učvršćivanja saradnje i jačanja veza između Atine i Beograda,. U godini kada se obeležava 150 godina Ugovora o savezništvu i 135 godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa, ovaj događaj koji otvara novo poglavlje u odnosima Republike Srbije i Republike Grčke doprinosi ekonomskom povezivanju i saradnji u svim oblastima.

Delegaciju Republike Srbije predvodio je predsednik Aleksandar Vučić, a delegaciju Republike Grčke predsednik Vlade Aleksis Cipras.

U delegaciji Republike Srbije bili su prvi potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić, potpredsednik Vlade i ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović, potpredsednik Vlade i ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić, ministar ekonomije Goran Knežević, ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić, ministar odbrane Aleksandar Vulin, državni sekretar u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Miodrag Poledica i predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež.

Delegaciju Republike Grčke činili su ministar spoljnih poslova Nikolaos Kocijas, ministar nacionalne odbrane Panos Kamenos, ministar životne sredine i energetike Jorgos Statakis, ministar infrastrukture i transporta Hristos Spircis, ministar za migracionu politiku Janis Muzalas, ministar turizma Elena Kuntura, alternativni ministar unutrašnjih poslova Nikolaos Toskas, zamenik ministra unutrašnjih poslova Marija Kolja Caruča, zamenik ministra ekonomije i razvoja Asterios Piciorlas, generalni sekretar Ministarstva spoljnih poslova za međunarodne ekonomske odnose Jorgos Cipras, politički direktor u Ministarstvu spoljnih poslova Petros Mavroidis i šef diplomatskog kabineta predsednika Vlade Grčke Evangelis Kalpadakis.

Osim razgovora predsednika Republike Srbije i predsednika Vlade Grčke, održan je i niz bilateralnih sastanaka ministara koji su bili u delegaciji.

Potpisano je sedam sporazuma: Sporazum o socijalnom osiguranju, Sporazum o međusobnom priznavanju vozačkih dozvola, Sporazum o saradnji u oblasti turizma, Memorandum o razumevanju u oblasti kulture, memorandum o razumevanju o razvoju železničkog transporta, Memorandum o razumevanju između ministarstava spoljnih poslova o saradnji u oblasti diplomatske obuke i Protokol između ministarstava odbrane o saradnji u oblasti vojnog obrazovanja.

Nakon plenarnog sastanka delegacija, održan je trilateralni sastanak predsednika Srbije, Aleksandra Vučića, predsednika Vlade Grčke Aleksisa Ciprasa i predsednika Vlade Bugarske Bojka Borisova na kojem su razmatrani odnosi u regionu, energetsko povezivanje tri države i infrastrukturni projekti.

Predsednik Republike Srbije sreo se i sa Žan Klodom Junkerom u Solunu, sa kojim je razgovarao o evropskoj budućnosti Republike Srbije.

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije donelo je odluku da na Letnji kurs srpskog jezika budu primljeni sledeći kandidati:

1. Dimitrios Solomos
2. Melina-Vasiliki Cura
3. Milionas Konstantinos
4. Eleni Sasbazdu
5. Malama Stavraki
6. Vasileos Kutscianis
7. Georgia Mirkovic
8. Ilias Bekaris
9. Dala Konstantine
10. Adamantos Papadopulos
11. Angelos Papadimitropulos
12. Konstantinos Psilopanagiotis
13. Anastasia Dimitrous Dimou
14. Almpanaki Manolia

Nastava će se održavati u Centru za srpski jezik kao strani jezik pri Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, na adresi Studentski trg broj 3, u periodu od 10. do 28. jula 2017. godine.

Za sve stipendiste obezbeđen je smeštaj u studentskom centru „Rifat Burdžević“ u Ulici Milana Rakića broj 77, Beograd. Novčani iznos stipendije u visini od 10 000 dinara stipendisti mogu preuzeti u kancelariji međunarodne saradnje Rektorata Univerziteta u Beogradu, na adresi Studentski Trg broj 1, Beograd.

Na Vidovdan, 28. juna u Hramu Svetog Spiridona na Pankratiju održan je pomen stradalim srpskim junacima od Kosovske bitke do danas.

U prisustvu pripadnika srpske dijaspore i predstavnika Ambasade, pomen je održao arhimandrit Evsevije uz sasluženje sveštenika Saše Stanojevića i Dušana Bursaća.

Direktor Balkanološkog instituta SANU i nekadašnji ambasador u Grčkoj, Kanadi i Francuskoj, Dušan T. Bataković preminuo je u Beogradu u 61. godini, potvrdila je porodica.

Bataković je rođen u Beogradu, gde je završio studije istorije na Filozofskom fakultetu 1982. i magistrirao 1988, a doktorirao je 1996. godine na Sorboni u Parizu.

U Istorijskom institutu radio je od 1983. do 1992. godine, kada prelazi u Balkanološki institut SANU. Bio je član uredništva Književne reči (1985–1989), Zadužbine (1990–1994) i Književnih novina (1991–1998).

Od aprila 1998. na Filozofskom fakultetu u Beogradu predaje Uvod u istorijske studije i Opštu istoriju novog veka. Posle mandata ambasadora u Grčkoj (2001–2005), Bataković je u julu 2005. imenovan za savetnika predsednika Srbije.

U oktobru 2005. godine izabran je za direktora Balkanološkog instituta SANU, a na toj funkciji je ponovo od februara 2013.
Bio je član Državnog pregovaračkog tima o budućem statusu Kosova i Metohije od novembra 2005. do jula 2007. godine, kada je imenovan za ambasadora Srbije u Kanadi.

U januaru 2009. godine postavljen je za ambasadora Srbije u Francuskoj, i na toj funkciji je bio do 2012. godine. Bataković je bio i šef delegacije Srbije pri Međunarodnom sudu pravde u Hagu 2009–2011. godine.

Dodela knjižica đacima Prve srpske dopunske škole u Atini održana je u Ambasadi Republike Srbije u petak, 9. juna.

Đake i roditelje je pozdravio ambasador Republike Srbije Dušan Spasojević i poželeo im srećan završetak školske godine željom da nastave vredno da uče srpski jezik i književnost.  Nakon toga, đaci su izveli prigodan program.

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije raspisalo je konkurs za izbor honorarnih nastavnika za ostvarivanje obrazovno-vaspitnog rada na srpskom jeziku u inostranstvu.

U Republici Grčkoj raspisan je konkurs za angažovanje nastavnika u Atini i Volosu.

Dokumentaciju je potrebno dostaviti Ambasadi Republike Srbije u Atini do 30. juna 2017. godine.

Sve informacije o potrebnoj dokumentaciji za prijavu na konkurs možete pronaći ovde.
 

Na poziv predstavnika srpske dijaspore, ambasador Dušan Spasojević i ministar savetnik Milan Vukosavljević posetili su srpsku zajednicu u Volosu u subotu, 3. juna.

Tom prilikom obišli su srpsku dopunsku školu i sa nastavnicom Ljubicom Pokrajac – Psaros razgovarali o radu škole i planovima za iduću školsku godinu.

Pored obilaska škole i hrama Svete Petke, domaćini su organizovali i posetu mitropolitu Dimitriadosa i Almirosa, Ignjatiju, kao i susret sa komandantom 32. brigade mornaričke pešadije Vojske Grčke u Volosu, brigadnim generalom Evangelosom Papadopulosom.

Ambasador Spasojević i ministar savetnik Vukosavljević posebno su se zahvalili sagovornicima na podršci srpskoj zajednici u Volosu.

Povodom najave štrajka zaposlenih u grčkoj Carini, za 01. jun 2017.g, obaveštavamo sve naše državljane koji planiraju da tog dana (od 00,00 do 24,00) uđu na teritoriju Grčke, da je očekivani režim prelaska granice (na osnovu informacija kojima za sada raspolažemo) sledeći:

Na svim graničnim prelazima koje koriste naši turisti (Evzoni, Dorjan i Promahonas) saobraćaj teretnih vozila će biti, praktično, obustavljen.

Autobusi će biti periodično propuštani (u vremenskim intervalima po pravilu 15 min. tokom svakog sata). Ovo važi i za putnička vozila na prelazima Evzoni i Dorjan

Za putnička vozila neće biti ograničenja na graničnom prelazu Promahonas (napominjemo da je ovaj granični prelaz manjeg kapaciteta, te da u ovakvim slučajevima preti nastanak zastoja).

Vlada Republike Srbije je, na sednici održanoj 11. maja 2017. godine donela odluku o ukidanju viza za državljane Republike Peru. Državljani Republike Peru mogu da ulaze, tranzitiraju i borave na teritoriji Republike Srbije najduže do 90 dana u periodu od šest meseci od datuma ulaska u Republiku Srbiju.

Odluka stupa na snagu 20. maja 2017. godine.

U Atini je u subotu, 13. maja, na stadionu ΦΚ Panionios održan 9. po redu Kros RTS, u organizaciji Prve srpske škole iz Atine.

Na atletskoj stazi stadiona FK Panionios, 170 učesnika različitog uzrasta (od najmlađih do studenata) nadmetalo se u tome ko će prvi proći kroz cilj. Polaznicima Srpske škole u Atini su se priključili i članovi Atletskog kluba Panionios.

Na kraju takmičenja svi učesnici su dobili medalje i zahvalnice, a posebna zahvalnost je iskazana FK Panioniosu koji je nesebično pomogao održavanje ove tradicionalne manifestacije, kao i Ambasadi Republike Srbije u Atini.

Atina, 20. april 2017. godine – Ministar bez portfelja u Vladi Republike Srbije zadužen za evropske integracije Jadranka Joksimović izjavila je danas da je Grčka iskreni prijatelj i partner Srbije.

Joksimović je, nakon sastanka sa alternativnim ministrom inostranih poslova Grčke zaduženim za evropska pitanja i ekonomsku saradnju Jorgosom Katrugalosom, istakla da se to odnosi kako na evropski put naše zemlje, tako i po pitanju stabilnosti regiona.

Tokom susreta bilo je reči o regionalnoj stabilnosti, ekonomskoj saradnji, evropskom putu Srbije, migrantskoj krizi, ali da je u fokusu zapravo prijateljstvo dveju zemalja, koje se ne sme zaboraviti. Ona je objasnila da je cilj njene posete Atini priprema za zajedničku sednicu vlada dveju zemalja, koja će biti održana u julu u Solunu, a na kojoj bi trebalo da bude potpisano više sporazuma u raznim oblastima.

Joksimović je ukazala na to da je generalni zaključak današnjeg sastanka da iskreno prijateljstvo sa Grčkom, grčkim narodom i vladom te zemlje postoji i da se obe zemlje moraju posvetiti njegovom negovanju, kako ne bi bilo samo priče o tradicionalno dobrim odnosima, a bez konkretnih rezultata.

Grčka je nesumnjivo važan prijatelj i partner Srbije na evropskom putu, kao i po pitanju stabilnosti regiona, ponovila je ona i dodala da Srbija ima nedvosmislenu podršku te zemlje na evropskom putu i da će Atina podržati i otvaranje novih poglavlja za koja je Srbija spremna, do kraja predsedavanja Malte, odnosno do kraja juna ove godine. Joksimović je rekla i da pozicija Srbije u evropskim integracijama nije uvek laka i da se država trudi da nekim zemljama posebno objasni i predoči argumente zbog kojih je važan evropski put.
Ona je istakla da je sa Katrugalosom razgovarala i o situaciji u regionu, i naglasila da je za Grčku, kao balkansku zemlju, vrlo važno šta se događa u regionu zapadnog Balkana. Ministar je navela da je prepoznata konstruktivna uloga Srbije i posebno premijera Aleksandra Vučića, i dodala da je Vučić iz Atine dobio čestitke na pobedi na predsedničkim izborima. Prema njenoj oceni, postoji mnogo prostora za dalju ekonomsku saradnju, posebno u oblasti turizma i zajedničkih projekata koji bi ubuduće mogli da se realizuju. Tokom sastanka je, kako je dodala, bilo reči i o migrantskoj krizi, imajući u vidu da je Grčka osetila njen najveći teret, naglasila je ona. Ona je podsetila na to da EU u početnim momentima krize nije reagovala jedinstveno, uz ocenu da sada već postoji određeni mehanizam koji funkcioniše i da je situacija u toj zemlji stabilnija.

Ministar bez portfelja u Vladi Republike Srbije zadužen za evropske integracije Jadranka Joksimović se tokom službene posete Atini, sastala i sa prvim potpredsednikom Parlamenta Grčke i predsednikom Odbora za evropske integracije Anastasiosom Kurakisom, kao i sa direktorom Evropske organizacije za javno pravo (EPLO) Spiridonom Flogaitisom.

Joksimović je u razgovoru sa Kurakisom naglasila značaj intenziviranja bilateralnih poseta, kao i potencijal za pospešivanje međusobne saradnje u evropskim integracijama, različitim infrastrukturnim projektima, oblastima turizma, kulture, obrazovanja i zdravstva. Ona je istakla važnost zajedničkog rada na održavanju i unapređenju prijateljskih odnosa dveju država i parlamenata, i zahvalila Grčkoj na principijelnom stavu po pitanju nepriznavanja jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova. Kurakis je posebno pohvalio postignute rezultate u procesu evropskih integracija Srbije, kao i uspešnost sprovođenja reofrmi na tom putu koje smatra od posebne važnosti za građane Srbije. On je ponovio podršku Grčke sveukupnom napretku Srbije na političkom i privrednom planu. Kurakis je kada je reč o pristupu Srbije aktuelnoj migrantskoj krizi istakao da je Srbija pokazala human odnos i solidarnost i ponašala se u skladu sa evropskim standardima kada i neke članice Evropske unije nisu.

Flogaitis je u razgovoru sa Joksimović istakao da je Evropska organizacija za javno pravo kuća Srbije u Atini. On je objasnio da je EPLO organizacija koja se bavi javnom upravom i dobrim upravljanjem, što su važni segmenti za Vladu Srbije u samom procesu evropskih ingracija. Zajednički je konstatovano da postoji prostor za saradnju u brojnim oblastima, pre svega u reformi javne uprave i usavršavanja mladih.

Ambasador Dušan Spasojević predao je 19. aprila 2017. godine akreditivna pisma predsedniku Republike Jermenije Seržu Sargsjanu. Ambasador Spasojević je postavljen za ambasadora Republike Srbije u Republici Jermeniji na nerezidencijalnoj osnovi, a pokrivaće je iz Atine.
U razgovoru sa jermenskim predsednikom, ambasador Spasojević je izrazio želju da se tradicionalno dobri odnosi dve države, bazirani na zajedničkom istorijskom kontekstu, kao i na istim duhovnim vrednostima i međusobnom poštovanju i simpatijama, tokom njegovog mandata još više osnaže. Ovom prilikom, on je izrazio zahvalnost na dosadašnjoj principijelnoj poziciji Jermenije o nepriznavanju jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova i Metohije.
Predsednik Sargsjan je čestitao ambasadoru Spasojeviću na postavljenju poželevši mu uspeh uz nadu da će se postojeći intenzivan politički dijalog između dve države nastaviti, kao i da će se proširiti na druge oblasti saradnje, u kojima postoji značajan prostor za poboljšanje. Na sastanku je razgovarano i o saradnji dve države u multilateralnim forumima i potrebi razvoja bilateralnih ekonomskih odnosa.
Tokom boravka u Jermeniji, povodom predaje akreditivnih pisama, ambasador Spasojević je imao i susrete sa ministrom inostranih poslova Jermenije Edvardom Nalbandijanom, predsednikom jermenskog parlamenta Galustom Sahakijanom i predsednikom Vlade Jermenije Karenom Karapetijanom. Posetio je i sedište jermenske Apostolske crkve, gde se susreo sa Njegovom svetosti katolikusom Gareginom Drugim.

Predsednica Narodne skupštine Republike Srbije Maja Gojković, u okviru zvanične posete Grčkoj, imala je odvojene susrete sa predsednikom Parlamenta Nikolaosom Vucisom i predsednikom države Prokopisom Pavlopulosom, a tom prilikom je istaknuto da su odnosi dve države, kao i dva naroda istorijski bliski i prijateljski i da je zato važno da se neguju i unapređuju u današnjim savremenim okvirima.

Predsednici dva parlamenta su na sastanku potpisali Memorandum o saradnji, kojim je formirana parlamentarna Komisija, sa ciljem da se unapredi saradnja u oblasti evrointegracija, ekonomije i kulture, kao i na multilateralnom planu, kroz redovne sastanke.

Gojković je ocenila da poseta ima i istorijski karakter, imajući u vidu da je u pitanju prva poseta predsednika Narodne skupštine Grčkoj od 1991. godine, kao i da se uspostavljenjem Komisije za saradnju, podiže nivo parlamentarnih odnosa, u kontekstu 135 godina od uspostavljanja diplomatskih odnosa i 150-godišnjice prvog ugovora o savezu.

Gojković je ukazala da na taj način dva parlamenta prate nivo odnosa koji su dostignuti na međuvladinom planu i izrazila zadovoljstvo što su prilikom prethodne posete Vucisa Beogradu, u decembru 2016. godine, otvorena vrata za unapređenje odnosa, što je konkretizovano i potpisivanjem ovog memoranduma.

Predsednik Parlamenta Grčke Nikolaos Vucis je takođe ocenio da je Memorandum značajan za unapređenje ukupnih odnosa i istakao da je važno dodatno pojačati međudržavnu saradnju, i u tom kontekstu izneo pozitivna očekivanja od rada međuvladinog Visokog saveta za saradnju između Srbije i Grčke.

Na sastanku se razgovaralo i o unapređenju odnosa u oblasti ekonomije, energetike, infrastrukture, turizma, kao i o pitanjima migracija i drugim izazovima sa kojima se region suočava, a Vucis je ukazao da zbog svega toga postoje razlozi da budemo pažljivi i radimo zajedno za očuvanje stabilnosti i mira.

Gojković je imala susret i sa predsednikom Republike Grčke Prokopisom Pavlopulosom, koji je tom prilikom uputio čestitku izabranom predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, a predsednica Narodne skupštine je zahvalila na tome i pozdravila inicijativu za posetu predsednika Pavlopulosa Srbiji.

Pavlopulos je poželeo i uspeh Srbiji u procesu ulaska u EU i napomenuo da Grčka spada u red zemlja koja želi da se ovaj proces brzo završi.

Gojković je naglasila da su Srbija i Grčka istorijski bliski prijatelji, ali da Grčka i danas pruža podršku po aktuelnim pitanjima i zahvalila na poštovanju teritorijalnog integriteta i suvereniteta naše zemlje, na osnovu poštovanja međunarodnog prava, ukazujući na našu posvećenost dijalogu.

Predsednica Narodne skupštine je izrazila zahvalnost na iskrenoj podršci ka punopravnom članstvu Srbije u EU, ističući da je Srbija svesna da taj put nije lak, ali da je posvećena pregovorima i otvaranju poglavlja i unutrašnjim reformama.

Predsednica Narodne skupštine Republike Srbije, koja je u posetu Grčkoj došla na poziv predsednika Parlamenta Vucisa, razgovaraće i sa članovima parlamentarne grupe prijateljstva Grčke – Srbije i predstavnicima parlamentarnih grupa.

Obaveštavamo Vas da je gradska uprava Grada Beograda, sekretarijat za kulturu, objavio Javni međunarodni dvostepeni konkurs za izradu idejnog rešenja za spomen-obeležje Zoranu Đinđiću na Studentskom trgu u Beogradu.

Smisao umetničkog i programskog rešenja je dostojno obeležavanje sećanja na Zorana Đinđića, na njegov život, delo, društvene i istorijske promene koje je pokrenuo u Srbiji kao i tragičnu smrt na ulazu u zgradu Vlade Republike Srbije 12. marta 2003. godine.

Zoran Đinđić je jedan od osnivača Demokratske stranke u kojoj je u septembru 1990. godine izabran za predsednika Izvršnog odbora, a u januaru 1994. godine za predsednika te stranke. Bio je viši naučni saradnik u Centru za filozofiju i društvenu teoriju u Beogradu, poslanik u sva tri višestranačka saziva Narodne Skupštine Republike Srbije i Veću republika Skupštine SRJ.

Za gradonačelnika Beograda izabran je 14. februara 1997. godine ispred koalicije Zajedno koja je na lokalnim izborima 1996. godine odnela pobedu u više gradova u Srbiji. U junu 200. godine Đinđić je preuzeo funkciju koordinatora u Savezu za promene, a potom postao i šef Centralnog izbornog štaba i koordinator promotivne kampanje DOS za izbore koji su održani 24 septembra 2000. godine. Na tim izborima Đinđić je izabran za poslanika u Veću republika Skupštine SRJ. Za premijera Srbije izabran je 21. januara 2001. godine nakon pobede DOS na republičkim parlamentarnim izborima u decembru 2000. godine.

Dr Zoran Đinđić ubijen je 12. marta 2003. godine ispred zgrade Vlade Republike Srbije, zato što je pokušao da Srbiju oslobodi prošlosti i odvede u budućnost. Đinđić je iza sebe ostavio suprugu Ružicu, kćerku Jovanu i sina Luku.

GRADSKA UPRAVA GRADA BEOGRADA
Sekretarijat za kulturu
Beograd, Trg republike 3
Raspisuje

JAVNI MEĐUNARODNI OTVORENI DVOSTEPENI KONKURS ZA IZRADU IDEJNOG REŠENJA ZA SPOMEN-OBELEŽJE ZORANU ĐINĐIĆU NA STUDENTSKOM TRGU U BEOGRADU

Raspisivač konkursa:
Grad Beograd - Gradska uprava Grada Beograda, Sekretarijat za kulturu

Zadatak konkursa:
Cilj konkursa je dobijanje najkvalitetnijeg idejno-programskog rešenja za spomen-obeležje Zoranu Đinđiću na Studentskom trgu u Beogradu. Smisao umetničkog i programskog rešenja je dostojno obeležavanje sečanja na Zorana Đinđića, na njegov život, delo i društveno-istorijske promene koje je pokrenuo u Srbiji, kao i na tragičnu smrt na ulazu u zgradu Vlade Republike Srbije 12. marta 2003. godine.
Očekuje se da to bude u jeziku savremene vizuelne umetnosti.

Tip konkursa:
Po vrsti, konkurs je javni.
Po učesnicima, konkurs je otvoreni.
Po obliku, konkurs je dvostepeni.
Prema načinu i predaji rada, konkurs je anonimni.
Jezik konkursa je za domaće učesnike srpski, a za inostrane učesnike engleski.

Podloge:
Konkursni materijal učenici konkura mogu preuzeti bez naknade na veb portalu Grada Beograda (http://www.beograd.rs) i Društva arhitekata Beograda (http://www.dab.rs) od 30. marta 2017. godine.

Rokovi:
Krajnji rok za predaju radova u prvom stepenu konkursa je 15. jun 2017. godine do 15 časova, bez obzira na način predaje rada (neposredno ili poštom).
Rok završetka rada žirija i objavljivanje rezultata prvog stepena konkursa je 30. jun 2017. godine.
Krajnji rok za predaju radova u drugom stepenu konkursa je 28. septembar 2017. godine do 15 časova, bez obzira na način predaje rada (neposredno ili poštom).
Rok završetka rada žirija i objavljivanje rezultata drugog stepena konkursa je 16. oktobar 2017. godine.

Nagradni fond:
Ukoliko do utvrđenog roka pristigne najmanje 10 dana radova koji odgovaraju propozicijama konkursa za drugi stepen biće odabrano 6 (šest) radova.
Nagrade u ukupnom iznosu od neto nagradnog fonda od 19 000 evra biće dodeljene prema sledećoj raspodeli:
- prva nagrada 8 000 evra
- druga nagrada 5 000 evra
- treća nagrada 3 000 evra.
I tri jednako vredna otkupa od po 1 000 evra.
Isplate nagrada otkupa za radove čiji autori imaju prebivalište na teritoriji Republike Srbije isplaćuju se u dinarskoj protivvrednosti.
Prvonagrađen rad biće odabran za realizaciju.

Žiri konkursa:
- Profesor Boris Podreka, arhitekta,
- Akademik Dušan Otašević, slikar,
- Akademik Vladimir Veličković, slikar,
- Profesor Čedomir Vasić, slikar i
- Milutin Folić, arhitekta, glavni urbanista grada Beograda.

Atina, 04. april 2017. godine – U Ambasadi Republike Srbije u Atini sinoć je predstavljena knjiga „Povest o bisernom gradu“ srpske književnice i eminentnog prevodioca Gage Rosić.

U prisustvu velikog broja uglednih zvanica iz sveta kulture, umetnosti i pozorišta o knjizi „Povest o bisernom gradu“ govorio je Titos Patrikios, jedan od najvećih živih grčkih pesnika koji je biranim rečima opisao ovo književno delo Gage Rosić.

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije, u u okviru konkursa za dodelu stipendija Vlade Republike Srbije, za kandidate iz Republike Grčke u akademskoj 2017/2018. godini obezbedilo je stipendije na osnovu važećeg Programa saradnje u oblasti obrazovanja sa Grčkom i to:
- Za poslediplomske studije ili istraživački rad u ukupnom trajanju od 20 meseci (najkraće trajanje stipendije 5 meseci, najduže 10 meseci)
- 5 stipendija za pohađanje letnjeg kursa srpskog jezika.

Krajnji rok za dostavu predloga kandidata je 25. maj 2017. godine.

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja će konačnu odluku o prihvatanju kandidata za stipendije doneti do 30. juna 2017. godine.

  
Filološki fakultet Univerziteta u Beogradu u Centru za srpski jezik kao strani jezik ove godine organizuje Letnji kurs za strane studente – stipendiste, u periodu od 10. do 28. jula 2017. godine.

Nastava će biti organizovana u tri nivoa u zavisnosti od prethodnog poznavanja srpskog jezika stranih studenata – polaznika kursa. Potrebno je da lista predloženih kandidata – polaznika kursa srpskog jezika sadrži podatak o poznavanju srpskog jezika. Prvog dana kursa biće organizovano testiranje.

Prijavne formulare možete pronaći ovde.
 

Atina, 17. februar 2017. godine - Ambasador Republike Srbije u Atini susreo se danas sa alternativnim ministrom odbrane Grčke Dimitrisom Vicasom.

U prijateljskom i konstruktivnom razgovoru ambasador Spasojević i alternativni ministar D. Vicas su konstatovali da je saradnja u oblasti odbrane na visokom nivou, kao i da postoji prostor i obostrana želja za njeno dalje unapređenje.

Razgovoru je prisustvovao i kapetan bojnog broda G. Arsić, izaslanik odbrane. 

Atina, 15. februar 2017. godine - Ambasador Republike Srbije u Atini susreo se danas sa alternativnim MUP Grčke Nikosom Toskasom.
Ambasador Spasojević i alternativni ministar N. Toskas su otvorenom i srdačnom razgovoru istakli da postoji visok stepen razumevanja u odnosima dve zemlje, kao i da postoji namera obe strane da rade na unapređenju saradnje u oblasti unutrašnjih poslova. 

Atina, 27. januar 2017. godine – U Atini je 27. januara tradicionalno obeležen dan Svetog Save. U jutarnjim časovima, uz blagoslov Arhiepiskopije atinske održana je liturgija u hramu Svetog Spiridona, u centru Atine, kojoj su prisustvovali ambasador D. Spasojević i članovi Ambasade, kao i pripadnici dijaspore.

U večernjim časovima u Ambasadi R. Srbije održana je Svetosavska priredba, koja je počela osveštanjem žita i sečenjem kolača, a zatim su se gostima obratili jerej Saša Stanojević i ambasador Dušan Spasojević, domaćin priredbe. Usledio je svetosavski program, koji su pripremili i izveli učenici Dopunske srpske škole u Atini i studenti Katedre za ruski jezik, filologiju i slavistiku Univerziteta u Atini, koji izučavaju srpski jezik kao dodatni predmet.

Po završetku programa održan je prigodan koktel za učesnike i roditelje.

Beograd, januar 2017. godine – Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije raspisalo je Konkurs za finansiranje ili sufinansiranje projekata u oblasti kulturnih delatnosti Srba u inostranstvu u 2017. godini.

Konkurs je namenjen srpskim ustanovama, umetničkim i drugim udruženjima i organizacijama/pravnim licima, koja su registrovana izvan teritorije Republike Srbije.

Tekst konkursa, obrasci za prijavljivanje i ostala dokumentacija nalaze se na internet stranici Ministarstva kulture i informisanja: www.kultura.gov.rs/cyr/konkurs

Atina, 26. januar 2017. godine - Ambasador Republike Srbije u Atini susreo se danas sa predsednikom Vlade Aleksisom Ciprasom. Sastanak se desio neposredno pre prve zvanične posete premijera Ciprasa Republici Srbiji.

U otvorenom i srdačnom razgovoru ambasador Spasojević je ocenio da je otpočeo period još intenzivnijih odnosa dve tradicionalno prijateljske države, podsetivši da upravo ove godine obeležavamo 150 godina savezništva. Kako je istakao u razgovoru, od posete premijera Ciprasa očekujemo da otpočne produbljeni dijalog na svim nivoima, kako na bilateralnom planu, tako i u kontekstu evropskog puta Republike Srbije. Ambasador je izrazio zahvalnost na kontinuiranoj podršci Grčke naporima Srbije da što pre postane članica EU, kao i na principijelnoj podršci teritorijalnom integriteta i odbijanju priznanja jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova i Metohije, što je za Srbiju jedno od ključnih pitanja.

Sa druge strane, predsednik Vlade Aleksis Cipras je izneo očekivanja da predstojeća poseta Beogradu, osim intenzivnog političkog dijaloga, donese i novi podsticaj već dobro razvijenoj ekonomskoj saradnji dve države. Premijer je ocenio da u ovoj oblasti ima još mnogo prostora za saradnju privreda Srbije i Grčke. U skladu sa tim, tokom posete, 31. januara 2017. godine biće organizovan i Srpsko – grčki Poslovni forum u Beogradu, uz prisustvo dva premijera i velikog broja privrednika iz obe države.

Beograd, 17. januar 2017. godine – Vlada Republike Srbije saopštila je danas da će predsednik Vlade Grčke Aleksis Cipras boraviti u zvaničnoj poseti Srbiji 31. januara i 01. februara.

Ове године Србија и Грчка обележавају 150 година од успостављања Уговора о савезу из 1867. године.

Уговор о савезу из 1867 преговарали су српски и грчки посланици у Цариграду, Јован Ристић и Николаос Делијанис.

Важну улогу у склапању Уговора о савезу играли су премијери и министри спољних послова Илија Гарашанин, Александрос Кумундурос и  Харилаос Трикупис.

Уговор о савезу потписан је 26. августа. Кнез Михаило и краљ Ђорђе ратификовали су га 5. октобра 1867. године.

Beograd, 19. decembar 2016. godine – Premijer Aleksandar Vučić i predsednik grčkog parlamenta Nikolaos Vicas saglasili se da će poseta grčkog premijera Aleksisa Ciprasa Srbiji, dogovorena za kraj januara, biti dodatni podstrek dobrim odnosima dveju zemalja.

Predsednik Vlade Republike Srbije Aleksandar Vučić sastao se danas sa predsednikom Parlamenta Republike Grčke Nikolaosom Vicasom, sa kojim je razgovarao o odnosima dveju zemalja, jačanju ekonomske saradnje i situaciji u regionu.

Premijer Vučić je izrazio zahvalnost na podršci Grčke evropskom putu Srbije, kao i na principijelnom i doslednom stavu o nepriznavanju jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova.

Srbija pridaje veliki značaj odnosima sa Grčkom, koji su zasnovani na čvrstom prijateljstvu dvaju naroda. Moramo da radimo na povećanju trgovinske razmene jer ima mnogo potencijala koji nisu iskorišćeni, naglasio je on.

Premijer Vučić i predsednik Parlamenta Vicas razgovarali su i o migrantskoj krizi, koja, i nakon zatvaranja balkanske rute, i dalje opterećuje obe zemlje.

I za Srbiju i za Grčku je od ključnog interesa očuvanje stabilnosti u regionu i što intenzivnija saradnja u oblasti bezbednosti, jer samo siguran region omogućava održiv razvoj svih njegovih zemalja, istakli su sagovornici.

Srbija se od početka migrantske krize zalagala za postizanje jedinstvenog evropskog pristupa, kao i za intenzivniju koordinaciju aktivnosti, pre svega sa zemljama na takozvanoj zapadnobalkanskoj ruti, naglasio je premijer Vučić.

On je istakao da Srbija posebnu važnost pridaje međuparlamentarnom dijalogu i da je zainteresovana za intenziviranje saradnje u ovoj oblasti.

Dvojica sagovornika su se saglasila da će poseta grčkog premijera Ciprasa Srbiji, dogovorena za kraj januara, dati dodatni impuls dobrim odnosima dveju zemalja.

Bilateralne političke konsultacije između Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije i     Ministarstva inostranih poslova Republike Grčke održane su 2. decembra 2016. godine u Beogradu.

Grčku delegaciju predvodio je ambasador Petros Mavroidis, politički direktor u Ministarstvu inostranih poslova Republike Grčke, a našu ambasador Goran Aleksić, vršilac dužnosti pomoćnika ministra za bilateralnu saradnju.

Obostrano su konstatovani tradicionalno bliski i prijateljski odnosi dveju zemalja i želja za njihovim daljim unapređenjem, i reafirmisana je snažna podrška Republike Grčke procesu evropskih integracija naše zemlje.

Sa naše strane je ponovljena zahvalnost Republici Grčkoj na poziciji o poštovanju teritorijalnog integriteta i suvereniteta Republike Srbije, i izraženo očekivanje da će grčki stav ostati nepromenjen. Takođe, tokom susreta razmotren je niz pitanja na bilateralnoj agendi, i razmenjena su mišljenja o aktuelnoj situaciji u zemljama regiona Zapadnog Balkana, migrantskoj krizi, kao i o temama od šireg međunarodnog značaja.

Nastavak dobre saradnje u ovom formatu dogovoren je za prvi kvartal 2017. godine.

Ambasador Dušan Spasojević sastao se danas sa Stavrosom Teodorakisom, predsednikom parlamentarne stranke To Potami. U prijateljskom razgovoru razmotrena su pitanja od obostranog interesa kao i mogućnosti za unapređenje srpsko-grčke bilateralne saradnje.

Prenosimo pisanje dnevnog lista „Politika“

Atina - „Srbija očekuje posetu premijera Aleksisa Ciprasa i predsednika Prokopisa Pavlopulosa”, poruka je koju je domaćinima u Atini u ime vlade preneo predsednik Odbora za spoljne poslove Skupštine Srbije Žarko Obradović, koji je prvi zvaničnik u poseti Grčkoj posle dužeg perioda.
U susretu sa domaćinima, alternativnim ministrom za Evropu Jorgosom Katrugalosom i Konstantinosom Duzinasom, predsednikom spoljno-političkog i odbora za nacionalnu odbranu, glavne teme bile su revitalizacija i intenzifikacija grčko-srpske bilateralne saradnje, izbeglička kriza i značajna uloga koju su u najtežem periodu odigrale dve zemlje, kao i dalja saradnja u svim oblastima i pitanjima koja su od značaja za Balkan i širi region.
Potvrđeno je da će predsednik grčkog parlamenta Nikos Vucis 19. decembra doći u zvaničnu posetu Srbiji.
U Evropskom institutu za javno pravo Žarko Obradović je održao predavanje na temu „Balkan u Evropi: uloga Srbije i Grčke“, u kome je podsetio na 148 godina diplomatskih odnosa između dve zemlje u kojima nikada nije bilo problema, uz konstataciju da upravo one zajedno treba da se bore da Evropa razume Balkan i njegove probleme.

Obaveštavamo vas da će g-din Žarko Obradović, predsednik Odbora za spoljne poslove Narodne skupštine Republike Srbije održati predavanje na temu: „Balkan u Evropi: uloga Srbije i Grčke“, koje će se održati u utorak 22. novembra 2016, u 18.00 časova u prostorijama EPLO na Plaki. Ulaz Rimska Agora (Dioskuron i Platia Pikilis)

Povodom obeležavanja državnog praznika, Dana primirja u Prvom svetskom ratu – 11. novembra na srpskom vojničkom groblju - Zejtinlik, u petak 11. novembra 2016. godine u 10:30 časova biće održano polaganje venaca .

OBAVEŠTENjE

Povodom Dana primirja u Prvom svetskom ratu obaveštavamo vas da Ambasada Republike Srbije u Atini i Konzularno odeljenje neće raditi u petak 11. novembra 2016. godine.

U Ambasadi Republike Srbije u Atini sinoć je održan prijem povodom posete  predstavnika Ministarstva pravde Republike Srbije, članova Visokog saveta sudstva i Državnog Veća tužilaca Republike Srbije Republici Grčkoj.

Koktelu su pored predstavnika diplomatskog kora, prisustvovali i predstavnici Ministarstva pravde Republike Grčke i EPLO (European Public Low Organization), kao domaćina naše pravosudne delegacije.

Ambasador Dušan Spasojević  pozdravio je  sve prisutne zvanice, poželeo im dobrodošlicu i puno uspeha u budućem radu.

NEZVANIČNI PREVOD

OGLAS ZA PRUŽANjE USLUGA U CILjU OTUĐENjA NEPOKRETNOSTI – OTUĐENjA DIPLOMATSKE NEPOKRETNE IMOVINE U NjUJORKU (SJEDINjENE AMERIČKE DRŽAVE), TOKIJU (JAPAN), BONU (NEMAČKA) I BERNU (ŠVAJCARSKA)

- Bosna i Hercegovina, Republika Hrvatska, Republika Makedonija, Republika Slovenija i Republika Srbija – kao jedine države sukcesori bivše Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije (u daljem tekstu: „SFRJ“) – i kao suvlasnici diplomatsko-konzularne imovine SFRJ, kao prethodnog titulara, ovim objavlјuju poziv za učešće na konkursu za pružanje posredničkih usluga u  cilјu otuđivanja sledećih nepokretnosti1:
a) Stalna misija SFRJ pri OUN u Nјujorku, SAD (Peta avenija 854, Nјujork 10065): okvirne dodatne informacije: blok 1391, parcela 6, površina 3.600 kvadratnih stopa/30 h 120, bruto stambena površina 16.125 kvadratnih stopa, godina izgradnje oko 1910;
b) Rezidencija stalnog predstavnika SFRJ pri OUN u Nјujorku, SAD (Park avenija 730, Nјujork 10021); okvirne dodatne informacije: Stan 16/17B, u koop vlasništvu, 718/30,000 deonica, blok 1385, parcela 37, naziv projekta: Park 71st St. Corp, bruto stambena površina ne računajući podrum 4,294 kvadratne stope, godina izgradnje: 1929;
v) Ambasada i rezidencija SFRJ u Tokiju, Japan (7-24, 4-chome, Kitashinagawa Shinagawa-ku, Tokyo): okvirne dodatne informacije: parcela 316-37 Kita Shinagawa 4-Chome, Shinagawa Ward, Tokio, registrovana ukupna površina 995,27 m² (približno 28 m h 30 m), zgrada 316-37 Kita Shinagawa 4-Chome, Shinagawa Ward, Tokyo, ukupna površina 1.725,70 m² (vrednost navedena u dokumentu projektnog plana zgrade), godina izgradnje 1965;
g) Ambasada SFRJ u Bonu, Nemačka (Schlossallee 5, 5300 Bonn 2), okvirne dodatne informacije: zemlјišna knjiga Mehlem, zemlјišnoknjižni uložak br. 2865, površina zgrade i bašte/dvorišta 5.441 m², Schlossallee 1 i 5, površina spratova 1.565 m² (prizemlјe, podrum, potkrovlјe, podzemna garaža sa 14 parking mesta);
d) Ambasada i rezidencija SFRJ u Bernu, Švajcarska (Seminarstrasse 5, 3006 Bern), okvirne dodatne informacije: naselјe: br. 199 Bern 4, površina zemlјišta: ukupno 1,760 m², bruto površina zgrade 540 m², površina bašte/dvorišta 1,220 m², godina izgradnje: 1978.
Države sukcesori naglašavaju sledeće:
- Usluga posredovanja u cilјu otuđivanja celokupne gore navedene nepokretne imovine biće dodelјena samo jednoj jedinstvenoj agenciji za trgovinu nekretninama, s kojom će države sukcesori zaklјučiti ugovor;

- Krajnji rok za dostavlјanje ponuda je 30 dana od dana objavlјivanja ovog poziva, dok će države sukcesori prijavlјene ponuđače usluga o svojoj odluci obavestiti u roku od 50 dana od krajnjeg roka za dostavlјanje ponuda.

- Među referencama koje ih kvalifikuju za uspešno obavlјanje posredovanja u cilјu otuđivanja predmetne imovine, zainteresovani ponuđači će dostaviti sledeću dokumentaciju, i definisati svoje uslove za pružanje usluga posredovanja. Zainteresovani ponuđači će u svoju dostavlјenu ponudu uklјučiti sledeće:    
a) Dokumenta koja potvrđuju da je ponuđač registrovano privredno društvo;
b) Dokumenta kao dokaz da ponuđač ima sedište, filijale ili partnerske organizacije u zemlјama u kojima se nalazi imovina koja je predmet prodaje i koje posluju u navedenim gradovima (Nјujork, SAD; Tokio, Japan; Bon, Nemačka; Bern, Švajcarska);
v) Dokumenta kao dokaz da je ponuđač u poslednje tri godine ostvario obrt od najmanje 100 miliona USD2;
g) Garanciju za ponudu u iznosu od USD 50.000,00 (garancija će biti vraćena ponuđaču po potpisivanju ugovora o posredovanju),
d) Garancija za valјano izvršenje posla u iznosu od USD 100.000,00 (garancija za valјano izvršenje posla će biti vraćena ponuđaču po izvršenju ugovora o posredovanju),
đ) Dokaze o finansijsko-poslovnoj solventnosti.
e) Dokaze o tehničkim i stručnim mogućnostima i reference koje dokazuju uspešno obavlјanje posredničkih usluga;
ž) Uverenje da ponuđač/pravno lice i  odgovorno lice u pravnom licu nisu osuđivani i kažnjavani, u skladu s pravnim propisima zemlјe u kojoj je registrovano sedište ponuđača i u mestu stalnog nastanjenja odgovornog lica u pravnom licu;

- Period važenja ponude je najmanje 90 dana od datuma njenog dostavlјanja;

- Zainteresovani ponuđači svoje ponude definišu u vidu naknade za posredovanje, izražene kao procenat ukupne bruto prodajne cene gore navedene imovine;

- Najniža ponuđena naknada za usluge posredovanja će biti odlučujući kriterijum pri izboru ponuđača, pod uslovom da ponuđač ispunjava sve gore navedene uslove;

- Zainteresovani ponuđači svoje ponude dostavlјaju (u zapečaćenoj koverti na kojoj je naznačeno „Ne otvaraj“) preporučenom poštom sledećem primaocu:

Stanislav Vidovič, Ministarstvo spolјnih poslova Republike Slovenije, SI-1001 Ljublјana, Prešernova cesta 25,

- Države sukcesori će obezbediti procene tržišne vrednosti sve gore navedene nepokretne imovine odabranom ponuđaču; procenjena tržišna vrednost imovine predstavlјa minimalnu traženu cenu predmetne imovine, izuzev ukoliko države sukcesori odluče drugačije;

- Prodaja nepokretnosti će se po mogućstvu izvršiti putem javne licitacije ili na bilo koji drugi način koji je u skladu s praksom na lokalnom tržištu nekretnina za svaku predmetnu nepokretnost, prema preporuci zainteresovanih ponuđača navedenoj u njihovim odnosnim ponudama;

- Države sukcesori zadržavaju pravo da ne odaberu nijednog ponuđača, čak i ukoliko su ispunjeni svi uslovi;

- Nepokretna imovina navedena u ovom oglasu može se, a ne mora, prodati odvojeno. Svaka država sukcesor ponaosob mora da potvrdi prodaju svake nepokretnosti u skladu sa uslovima koji će biti dogovoreni s podnosiocem najbolјe ponude/potencijalnim kupcem pre zaklјučenja prodaje ukoliko je ponuđena kupovna cena niža od procenjene tržišne vrednosti ili minimalne tražene cene.

- Kontakt za dodatne informacije: gp.mzz@gov.si ili secretariat.mzz@gov.si.

Formular za prijavu

Garancija formular B-1

Garancija formular B-2

1 Podaci o imovini navedeni u ovom konkursu su okvirni. Države sukcesori ne snose nikakvu odgovornost za njihovu tačnost. Precizne informacije se mogu pribaviti iz javnih baza podataka zemalјa u kojima se predmetna nepokretna imovina nalazi. Države sukcesori će dostaviti relevantne podatke kojima raspolažu u vezi s nepokretnom imovinom navedenom u ovom konkursu odabranom ponuđaču po obavlјenoj proceduri za izbor ponuđača.

2 Ili ekvivalentnu sumu u €, CHF ili ¥

Povodom obeležavanja stogodišnjice od iskrcavanja srpske vojske na grčka ostrva Krf i Vido u Prvom svetskom ratu, 18. aprila su na Krfu i Vidu organizovane komemorativne svečanosti. Delegaciju Republike Srbije predvodio je predsednik T. Nikolić, a u njegovoj pratnji bila su i tri resorna ministra - ministar odbrane Z. Đorđević, ministar za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja A. Vulin i ministar kulture i informisanja I. Tasovac. Centralna komemorativna svečanost održana je ispred Mauzoleja na Vidu (gde su se, pored predsednika Nikolića, prisutnima obratili i gradonačelnik Krfa K. Nikolouzos i ZMIP J. Amanatides).

Ambasador Dušan Spasojević, u pratnji izaslanika odbrane kbb Gorana Arsića, razgovarao je sa načelnikom Generalštaba Vojske Republike Grčke admiralom Evangelosom Apostolakisom. Tokom susreta su razmatrani potencijali za dalje jačanje bilateralne saradnje u relevantnim oblastima, pitanja od zajedničkog interesa, kao i problemi koje je izazvala aktuelna izbeglička/migratorna kriza i najnoviji razvoj događaja u vezi sa ovom temom.

U sedištu Ministarstva unutrašnjih poslova i administrativnih reformi Grčke, ministar Panajotis Kurumblis primio je ambasadora Spasojevića i tom prilikom su, u srdačnom razgovoru, razmotreni potencijalni za unapređenje bilateralne saradnje u oblasti unutrašnjih poslova i saradnje između policija dveju zemalja.

Tokom posete Solunu radi učećša na poslovnom forumu privrednih komora Srbije i Grčke, ambasador Spasojević se sastao sa ministarkom za Makedoniju i Trakiju Marijom Kolja Caruhom. U srdačnom razgovoru, sagovornici su se osvrnuli na tradicionalno prijateljstvo dve države i dva naroda, uz obostranu ocenu da postoji znatan potencijal za dalje unapređenje odnosa u svim segmentima, posebno u oblasti privrede i turizma.

Obaveštavaju se birači koji imaju boravište u inostranstvu da preko diplomatsko-konzularnog predstavništva Republike Srbije mogu, najkasnije pet dana pre dana zaključenja jedinstvenog biračkog spiska (2. april 2016. godine), mogu podneti zahtev da se u jedinstveni birački spisak upiše podatak da će na predstojećim izborima za narodne poslanike glasati u inostranstvu.
Zahtev za upis u jedinstveni birački spisak podatka o tome da će birač glasati u inostranstvu obavezno mora da sadrži sledeće podatke: ime, prezime i ime jednog roditelja birača; jedinstveni matični broj birača; opštinu, odnosno grad i adresu prebivališta birača u zemlji, kao i podatke o opštini, odnosno gradu i adresi boravišta u inostranstvu prema kojoj će birač glasati na predstojećim izborima.
Diplomatsko-konzularno predstavništvo Republike Srbije kome je podnet zahtev za upis u jedinstveni birački spisak podatka o tome da će birač glasati u inostranstvu dostavlja zahtev nadležnoj opštinskoj, odnosno gradskoj upravi po mestu prebivališta birača u zemlji.
Po donošenju rešenja da će birač na predstojećim izborima glasati prema mestu boravišta u inostranstvu i upisu tog podatka u jedinstveni birački spisak, birač se ne upisuje u izvod iz jedinstvenog biračkog spiska po mestu prebivališta u zemlji, odnosno upisuje se u izvod iz jedinstvenog biračkog spiska prema mestu boravišta u inostranstvu.
Ukazuje se da se podatak o tome da će birač glasati u inostranstvu može upisati u jedinstveni birački spisak samo za lice koje je već upisano u jedinstveni birački spisak. U slučaju da lice koje ima biračko pravo nije upisano u jedinstveni birački spisak za odlučivanje po zahtevu za upis podatka o tome da će birač glasati u inostranstvu, neophodno je prethodno sprovesti postupak upisa u jedinstveni birački spisak. Zahtev za upis u jedinstveni birački spisak, istovremeno sa zahtevom za upis podatka da će birač glasati u inostranstvu, podnosi se diplomatsko-konzularnom predstavništvu Republike Srbije koje oba zahteva dostavlja nadležnoj opštinskoj, odnosno gradskoj upravi prema poslednjem prebivalištu podnosioca zahteva pre odlaska u inostranstvo, odnosno poslednjem prebivalištu jednog od njegovih roditelja.
Takođe, obaveštavaju se birači koji imaju boravište u inostranstvu da mogu preko diplomatsko-konzularnog predstavništva Republike Srbije podneti opštinskoj, odnosno gradskoj upravi po mestu njihovog prebivališta u zemlji zahtev za davanje obaveštenja o podacima koji su o njima upisani u jedinstveni birački spisak.
Uvid u jedinstveni birački spisak može se izvršiti i elektronskim putem na zvaničnoj internet stranici Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave – www.mduls.gov.rs, unošenjem podatka o jedinstvenom matičnom broju građana.

Formular za prijavu možete preuzeti ovde.

Ukoliko lice nije upisano u Jedinstveni birački spisak, preko Ambasade se može podneti zahtev za upis u Jedinstveni birački spisak. Obrazac zahteva možete preuzeti ovde. U tom slučaju, neophodno je podneti istovremeno zahtev za upis u Jedinstveni birački spisak i zahtev za upis u birački spisak podataka da će birač glasati u inostranstvu.

Povodom navoda u pojedinim grčkim medijima da je Atina uputila protest Beogradu u kontekstu migrantske krize, predsednik Radne grupe za rešavanje problema mešovitih migracionih tokova i ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Srbije Aleksandar Vulin uputio je sledeće saopštenje:

"Srbija od početka migrantske krize traži jedinstven evropski pristup u njenom rešavanju. Na svim skupovima koje je organizovala Srbija pozivali smo i predstavnike Grčke, kao i svih ostalih zemalja koje su pogodjene krizom u pokušaju da se zajedničkim radom dodje do zajedničkog rešenja. Smatramo da samo zajedničkim radom i uzdržavanjem od jednostranih poteza možemo da upravljamo migrantskim tokovima i pomognemo svakoj od zemalja, ali i ljudima koji beže od rata. Grčka u nama ima prijatelja koji je u potpunosti spreman da učestvuje u zajedničkom rešenju iz koga ni jedna zemlja na migrantskoj ruti ne treba da bude isključena. Upravo zato Srbija traži da EU fondovi namenjeni pomoci u rešavanju migrantske krize treba da budu dostupni i zemljama koje nisu članice EU, ali se suočavaju sa istim problemima kao da jesu. Grčka i Srbija imaju dobre i prijateljske odnose i oni će nastaviti da se razvijaju. Srbija se odgovorno odnosi prema migrantima, svojim susedima, ali i prema svojim gradjanima. Naša politika je jasna i otvorena - kako se ponašaju druge zemlje na ruti, a posebno zemlje primaoci migranta, tako će se ponašati i Srbija."

Ambasador Dušan Spasojević predao je 1. marta 2016. godine akreditivna pisma predsedniku Republike Grčke Prokopisu Pavlopulosu.

U srdačnom razgovoru sa grčkim predsednikom, ambasador Spasojević je izrazio uverenje da će Grčka i Srbija nastaviti da jačaju tradicionalno bliske i prijateljske veze dva naroda i dve države u svim segmentima bilateralnih odnosa. 

Predsednik Pavlopulos je zahvalio Srbiji na podršci i razumevanju pozicijama Grčke u kontekstu aktuelne izbegličke i migrantske krize, odnosno zalaganju da se ova kriza rešava u duhu evropske solidarosti.

Ambasador Spasojević je izrazio zahvalnost na dosadašnjoj principijelnoj poziciji o nepriznavanju jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova i Metohije, kao i na grčkoj podršci Srbiji u procesu evrointegracija.

Povodom tragične smrti g-đe Slađane Stanković i g. Jovice Stepića, službenika Ambasade Republike Srbije u Libiji, koji su kidnapovani u novembru 2015.g, i tragično izgubili živote 19. februara 2016.g. u libijskom gradu Sabrata, u Ambasadi Republike Srbije u Atini (ul. Vas. Sofias 106) biće otvorena Knjiga žalosti 22. i 23. februara 2016. g. u periodu od 12,00 do 15,00 časova.

Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Gruzije o ukidanju viza za nоsioce diplomatskih i službenih pasoša, koji je potpisan u Tbilisiju, 2. juna 2015. godine, stupa na snagu 13. februara 2016. godine.

Na osnovu ovog sporazuma, državljani obe države, nosioci diplomatskih i službenih pasoša mogu da ulaze, tranzitiraju i borave na teritoriji druge države, u periodu do 90 dana u roku od šest meseci, računajući od dana prvog ulaska.

Povodom obeležavanja Svetog Save, školske slave i praznika učenika i nastavnika, u prostorijama Ambasade Republike Srbije u Atini, dana 27. januara 2016. godine, organizovana je svečana svetosavska proslava. Nakon osveštanja slavskog kolača i žita, učenici Srpske dopunske škole, kao i grčki studenti Filozofskog fakulteta u Atini, koji srpski jezik izučavaju kao strani, izveli su prigodan program.

Tom prilikom su uručene prigodne zahvalnice Ambasade Republike Srbije institucijama i pojedincima koji su uložili posebne napore u cilju očuvanja i negovanja srpskog jezika u Republici Grčkoj. 
Prethodno je u nedelju 24. januara 2015.g, uz dozvolu Atinske Arhiepiskopije, u čast prvog srpskog arhiepiskopa i prosvetitelja Svetog Save, u Crkvi Sveta Tri Jerarha, preko puta crkve Svetog Spridona na Pankratiju, služena sveta liturgija.

Na poziv načelnika Generalštaba Kopnene vojske Grčke general-potpukovnika Vasiliosa Telidisa, general-potpukovnik Milosav Simović, komandant i delegacija Kopnene vojske Srbije su, u periodu od 24. do 26. novembra o.g, boravili u poseti Grčkoj.

Osim V. Telidisa, g. Simovića su primili i alternativni ministar nacionalne odbrane g. Dimitris Vitsas, kao i načelnik Generalštaba nacionalne odbrane admiral Evangelis Apostolakis.

Tokom trodnevne posete Grčkoj, srpska delegacija je posetila Centar za obuku oklopnih jedinica Kopnene vojske Grčke (u Avloni) i Vojnu akademiju "Evelpidon" (u mestu Vari Atiki) kraj Atine.

Non-paper sa glavnim argumentima Republike Srbije o neprihvatljivosti članstva "Kosova" u UNESCO možete preuzeti ovde.

Na linku https://www.youtube.com/watch?v=5kU1JwflxFg možete pogledati video "THE TRUTH - NO KOSOVO UNESCO"

U Atini su 9. oktobra 2015.g. održane političke konsultacije sa grčkom stranom na bazi Memoranduma o razumevanju i saradnji u oblasti evrointegracija Srbije. Konsultacije je sa grčke strane vodio ambasador Dimitrios Tziras, generalni direktor za evropske poslove u Ministarstvu inostranih poslova R. Grčke, a sa srpske strane v.d. pomoćnika ministra spoljnih poslova za Evropsku uniju M. Jovićević, a održan je i sastanak sa alternativnim ministrom za evropske poslove Nikosom Ksidakisom. Glavne teme na agendi konsultacija bile su migratorna i azilantska kriza, dinamika otvaranja prvih pregovaračkih poglavlja sa Srbijom, Poglavlje 31 i ZSBP EU, pripreme za Izveštaj o napretku Srbije, regionalna saradnja, dijalog između Beograda i Prištine, Poglavlja 23 i 24 i naredno zasedanje Zajedničke komisije za primenu MoS.

Povodom povećanog priliva izbeglica u R. Srbiju Vlada R. Srbije pokrenula je inicijativu prikupljanja humanitarne pomoći u inostranstvu, radi obezbeđivanja što boljih uslova za privremeni prihvat i smeštaj izbeglica na svojoj teritoriji.
Informacije u vezi sa procedurom za uvoz humanitarne pomoći u R. Srbiju, kao i spisak potrebne robe možete videti ovde.

Povodom obeležavanja važnih istorijskih događaja iz I svetskog rata, u organizaciji Ambasade R. Srbije u Atini, u saradnji sa Grčko-srpskim poslovnim savetom, u bioskopskoj sali „Majkl Kakojanis fondacije“ u Atini održana je premijerna projekcija dokumentarno-igranog filma „Srbija u Velikom ratu“, rađenog u koprodukciji Radio-televizije Srbije i Ministarstva odbrane RS. Nakon uvodnog govora otpravnika poslova a.i. B. Lazarevića, prisutnima su se obratili i profesor istorije N. Papastratigakis sa Univerziteta u Atini, gradonačelnik Krfa K. Nikolouzos i autorka filma S. Zarić. Projekciji filma prisustvovao je veliki broj zvanica -predstavnika diplomatskog kora, kao i uglednih članova javnog i političkog života Grčke.